Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Miloš Đuričić: Devedesete su bile krajnje degradirajuće i za umetnike i za glumce

Ksenija Dimitrijević 15.10.2020. Komentari

Predstava „Kazabalkan“ izvedena je 14. oktobra u Narodnom pozorištu. Irfan Mensur je predstavu režisirao i adaptirao po motivima teksta Gorana Stefanovskog.  

Foto: Matija Gačić

Predstavom su prikazane teskobe života u devedesetim godinama prošlog veka koji je za sobom ostavio trajna oštećenja i posledice. Glumci Miloš Đuričić i Viktorija Arsić publici su prikazali da je ljubav najveća pokretačka snaga i da se njome prevazilaze najveći životni problemi. 

Predstava Kazabalkan prati odrastanje devojčice Jane koja je verovala da joj je otac živ i ako su joj rekli da je ubijen. Zaplet nastaje u borbi njene majke Zore između ljubavi prema Miku i vernosti svoga muža. Tokom predstave Mik postaje heroj onda kada svoju slobodu i svoju ljubav žrtvuje da pomogne Zori i njenom mužu Konstantinu. U komadu Konstantin izgovara Pomažem samo sebi, to sam naučio ovde kod vas i to se smatra onim što se od dvedesetih godina prošlog veka do danas nije promenilo. Nakon predstave glumac Miloš Đuričić govorio je za Studentski dnevni list o samoj predstavi, pogledu na devedesete godine prošlog veka i položaju glumaca u Srbiji.

U predstavi Kazabalkan igrate Mika, da li ima slučnosti među vama?

Miloš: Ovo mi je jedna od retkih uloga, a ima ih već četrdesetak, u kojima sam morao da imam tako izražajnu transformaciju glasa u smislu dijalekta. Igrao sam stranca i samim tim to je moralo da bude velikog prilagođavanja. Najveći zadatak mi je bio da to dikcijski savladam, međutim uspeo sam to da uradim i time sam zadovljan. Ali sličnosti među nama nema.

Ono što se dešavalo devedesetih godina prošlog veka za sobom je ostavilo trajne posledice i iz toga smo izašli trajno oštećeni. Kako Vi gledate na devedesete godine prošlog veka? Šta je po Vašem mišljenju obeležilo taj period?

Miloš: Bio sam u osnovnoj školi za vreme devedesetih i ne bih mogao da izdvojim neki događaj koji je bio krucijalan. Ta decenija je po mom mišljenju trajala kao tri neke normalne decenije s obzirom na količinu događanja i loših stvari koje su nam se dešavale. To je nešto što mi treba da zaboravimo emotivno, ali da ne zaboravimo kao nešto što je bila ogromna škola, ali i hendikep za nas koji smo to preživeli.

IMG 70207336d790acbb27d7c97bdc5c8d65 V

Foto: Matija Gačić

Na osnovu muzike, kulture i politike stiče se utisak da se devedesete godine danas ponavljaju. Kakvo je Vaše mišljenje povodom toga?

Miloš: Na neki način da, u smislu vrednosti koje se plasiraju. Naravno da nije sve isto, drugačije je. Ovo sada je vreme interneta, koje možda najviše obeležava naše postojanje u ovom veku, a recimo moja generaija je poslednja generacija ljudi koja je odrastala bez interneta, što je bila ogromna razlika. Što se tiče sistema vrednosti da, može da se napravi paralela.

Javnosti ste poznati po ulozi u seriji Istine i laži. Da li možete da napravite paralelu između uloge na filmu, u seriji i u pozorištu?

Miloš: Istine i laži je bilo poslednje što se radilo, to nije nešto što je primarno u mojoj karijeri, ali gluma je ista samo su različita prilagođenja. Jedno vreme nisam ništa snimao ni na televiziji, ni na filmu i onda kada sam se ponovo pojavio trebalo mi je vremena malo da se priviknem na kameru, jer ja ovde igram i za šesnaesti red, a kamera kada je u krupnom planu je sve vrlo svedenije. Ono što je meni olakšalo rad na ovoj ulozi je to što ja puno radim sinhronizaciju crtanih filmova. Meni je glas primarno sredstvo u glumi sa kojim pokušavam najviše da se igram. Meni je ova uloga Engleza koji govori srpski bila veliki izazov.

IMG fc949bf59104905b4cee00fb7951eb8f V

Foto: Matija Gačić

Šta je za Vas zapravo najveći izazov? Da li stojite iza toga da je gluma gluma i da je glumac glumac ma gde se nalazio u koliko ume da radi svoj posao?

Miloš: Apsolutno se slažem sa tim. Sada u moderno doba imamo mnogo više različitih medija i načina za predstavljanje našeg posla tako da, kako kaže jedna poslovica Ko nije za sve taj nije za ništa.

Smatra se da se u devedesetim godinama više poštovala kultura, zajedno sa njom glumci i pisci. Da li Vi smatrate da je danas tako?

Miloš: Ja se sa tim ne slažem. Devedesete su bile u svakom smislu krajnje degradirajuće, samim tim i za umetnike i za glumce. Tada je bila živa i aktivna jedna stara plejada glumaca koja je mogla na krilima svoje bogate karijere iz prethodnih godina mogla da održi taj neki veštački repić onoga što su bile te prethodne godine, ono što je tada stasalo je bilo krajnje polarizovano.

kultura,predstava,narodno pozoriste nis,Kazabalkan,Miloš Đuričić,Viktorija Arsić,Irfan Mensur,rat,intervju,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.