Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Jedan dan u životu ruskog logoraša

Sonja Stefanović 23.5.2021. Komentari

Svedočenje o jednom vremenu opisano u knjizi „Jedan dan Ivana Denisoviča“ iz 1962. godine ruskog pisca Aleksandra Solženjicina dosta govori o ruskom totalitarnom režimu, strahovladi i o običnom čoveku. Ovo je roman koji slika jedan dan u života logoraša, običnog Rusa, Ivana Denisoviča.

Foto: privatna arhiva

Za autora se može reći da je otac ideje o sovjetskom čoveku koji se bori protiv sovjetskog režima. Posebno je ukazao na instituciju GULAG koja je označavala sistem za upravljanje logorima i zatvorima za vreme vladavine Staljina. Oni su oformljeni za sve prekršioce zakona, počinioce zločina, za takozvane političke zatvorenike među kojima su se nalazili i nevini ljudi. Zatvorenici su morali fizičkim radom doprinositi široj društvenoj zajednici. U jednom mračnom tonu, autor je čitaocima ilustrovao mukotrpan rad i poteškoće sa kojima su se svakodnevno susretali logoraši kao što je, na primer, ilustracija njihove odeće, obuće ili ilustracija njihovih obroka. Glavni lik je stacioniran u logoru kod Karagande u Kazahstanu, u kojem je jedno vreme bio i pisac romana, te na uverljiv način prikazuje okrutan i mizeran život zarobljenika.

U romanu se kaže da ne računajući san, logoraš živi za sebe samo ujutru, deset minuta za doručkom, pet za ručkom i pet za večerom. Takođe, kazne su često bile takve da se smanjivala količina hrane, ljudi bi merili u gramima svoj rad. Kao bojažljiv čovek, protagonista Šuhov nije smeo da galami i da brani svoja prava tamo, njemu je, kao i svakom zatvoreniku bilo jasno da se neće održati ako čestito meri količinu hrane. Svako sledovanje je manje od propisanog, samo: koliko? I eto, svakoga dana gledaju, dušu da smire, i preispitivao se on možda da ga danas nisu žestoko prevarili? Možda je njegova mera danas dobra?

Solženjicin pokazuje da čovek nema nikog drugog osim sebe u bilo kojim okolnostima i momentima. Čak i vera u bolje sutra postaje neizvesna i nerealna u životu u kome su bolest ili strah od smrti izvesni svakog trenutka. Pred spavanje bi neko od drugova logoraša čitao jevanđelja i pričao na temu religije sa Denisovičem. Jedan od tih citata iz jevanđelja bi glasio:

I da ne postrada neko od vas kao ubica ili kao lopov, ili zločinac ili onaj ko posegne za tuđim. Ako je kao hrišćanin, ne stidi se već slavi Boga za takvu sudbinu.

IMG 20210524 223108

Foto: privatna arhiva

O tome koliko je ondašnjim logoraškim brigadama bilo značajno sačuvati život čoveka kako bi se mnogo radilo i gradilo, govori podatak da je čovek onda bio dragoceniji od zlata ( Nestane li jedna glava izvan žica, svoju podmeći ). Ili ako dođe do slučaja da neko nedostaje a upišu ga, umesto njegove glave - svojom bi plaćali.

Strahovit unutrašnji život protagoniste vidi se kada razmišlja o prošlosti i porodici. Robijaši su imali pravo da pišu i šalju pisma, ali je Šuhov govorio da je tu zarobljenička misao neslobodna, jer se razmišlja o rutinskim stvarima tog života. Pisati u tim trenucima je isto što i bacati kamenčićem u tamni vir. Što je palo, to je i nestalo - nema odjeka.

Suptilno je pokazana sprega brigadira i logoraša i značaj tih odnosa. Oni kao predstavnici Staljinove države su bili u mogućnosti da olakšaju boravak svim tim ljudima. Dobar brigadir je mogao logorašu drugi život dati, a loš brigadir ga je mogao oduzeti. U toku rada ili hodanja do radnog terena govorilo se u naznakam o umestnosti ali je tu bilo reči o tome da je toliko umetnosti, da se više i ne može nazvati tako. U temu umetničih voda, uplitali su razne političke ideje, a kao najgnusnija od njih bila je pravdanje tiranije jedne ličnosti. Spominjalo se i izrugivanje uspomeni na tri pokolenja ruske inteligencije i deo razgovora u kom se kaže da genije nikad ne doteruje koncepcije prema ukusu tirana. Međutim, moralo se nastavljati sa svakodnevnim životom uz po koju molitvu Bogu, da Bog postoji i dugo podnosi ali snažno udara. Polagali su veru u rad i svoje umeće, jer rad je od bolseti lek. Onaj koji je znao više od dva posla nije mogao ostati gladan.

Kada se gasio dan, Denisovič bi proračunao sve što mu je pošlo za rukom. Prava sreća je bila ako ga ne bi strpali u zatvor, za ručak je mogao da jede ovsenu kašu, brigadir mu je dobro ocenio procenat rada, kupio je duvan. Kao najvažnije izdavaja se da se nije razboleo, nadvladao je bol.

IMG 20210524 222955

Foto: privatna arhiva

Može reći da se Solženjicinova hrabrost graniči sa ludilom. Otvorio je temu koja je bila tabu za Sovjetski narod i svoj rad poklonio pre svega Rusima. Nakon objavljivanja dela Aripelag Gulag bio je proteran iz Sovjeta. U njoj je govorio o periodu od 1918. do 1956. godine u ruskom represivnom sistemu. Neki od kritičara kažu da je Jedan dan Ivana Denisoviča biografskog karaktera. Pisac je, zbog šifrovanih kritika sovjetskog totalitarnog režima, bio osuđen na osam godina prinudnog rada u jednom logoru. Nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 1970. godine.  Pokrenuo je temu ljudskosti, filantropije, temu revolucije duha, poštovanja, dostojanstva i temu milosrđa. Ostavio je trag koji bi trebalo da podseća čoveka na neprekidne procese urušavanja i stvaranja.

kultura,preporuka,Jedan dan Ivana Denisoviča,Aleksandar Solženjicin,Logor,Gulag,rusija,Staljin,kritika,preporuka knjige,preporuka nedelje,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.