Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Umetnica Marija Zdravković: Cvet predstavalja neku vrstu kanala kroz koji pričam o onome što doživljavam

Hristina Marković 28.5.2021. Komentari

Izložba slika diplomirane slikarke Marije Zdravković pod nazivom „Cveće” postavljena je u „Salonu 77” u Tvrđavi. Postavka će trajati od 27. maja do 12. juna.

Foto: Jovan Živković

U okviru izložbe su zastupljena dela iz poslednjeg autoričinog ciklusa na kojima se prepoznaje motiv cveća, koji je predstavljen metaforički, a opisuje njena osećanja. Slike cveća Marije Zdravković otvorene su za učitavanje utisaka i značenja, ali svakako nose indeks ručnog stvaranja, procesualnosti i ličnog emotivnog učešća autorke. Metrika životnog potencijala, od pupenja do sušenja i raspada, cikličnost žive aktivnosti i hibernacije, dana i noći, života i smrti, odredili su motiv cveća. Ovom prilikom je Marija Zdravković govorila za Studentski Dnevni List.

Kada i gde ste pronašli inspiraciju za umetnička dela pod nazivom Cveće

Marija Zdravković: To se desilo 2015. godine kada sam naslikala prve slike sa motivom cveća. Pre toga stvarno nikada nisam razmišljala o tome. Bavila sam se figuracijom na slikama velikog formata, slikama tela, muškog i ženskog. Obožavam velike formate i smatram da se u njima najbolje snalazim. Što se tiče slika cveća, jednom sam sanjala kako ih slikam. Živela sam u Norveškoj i dosta sam vremena provodila u njihovoj botaničkoj bašti. Bila sam fascinirana cvećem. Sedela sam i posmatrala kako se cvet rađa, pa do toga kako umire. Valjda od tog mog silnog gledanja, to sam i sanjala, kako slikam cveće. Fotografisala sam to cveće pa sam na osnovu toga i slikala. Osetila sam usamljenost i to je bio glavni razlog zašto sam se vratila u Beograd, iznajmila atelje i počela da slikam cveće. Pokušala sam da oslikam cveće na svoj način a da to ne bude kič.

U čemu Vi vidite simboliku cveća? Koje emocije ono budi u Vama?

Marija Zdravković: Iskreno, ne razmišljam o simbolici. Nekako intuitivno izaberem neki cvet, poput magnolije. Magnolija predstavlja simbol blagostanja i ljubavi, a to je ono što sam osetila onda kada sam ga slikala. Međutim, simbolikom se ne bavim. Bavim se ličnim doživljajem sveta, a cvet predstavalja neku vrstu kanala kroz koji pričam o onome što doživljavam, moj neki unutarnji život i moja osećanja prema svetu u kome živim.

f1

Foto: Jovan Živković

Koju izložbu, a koju sliku biste izdvojili kao Vama najznačajniju i zbog čega?

Marija Zdravković: Izložba koja je meni promenila jeste u galeriji ULUS-u u Knez Mihailovoj. Ne samo zbog lokacije, prelepa je galerija i tu svi prolaze. Tu sam imala najveći kontakt sa publikom i najveći fidbek publike, da ono što radim pronalazi i ljude koji se poistovećuju sa tim. To mi je bio podsticaj da nastavim da se bavim time. Najomiljenija slika mi je Magnolija, koja trenutno nije izložena, ali je možete videti na mom Instagram profilu.

Kao saradnici Liv Kristin Holberg na performansima The Lost Humanity i Les Tenebre, kako Vam se dopao takav vid rada?

Marija Zdravković: Kao njen saradnik, zajedno smo smišljale ideje za preformans. Performans nije bio ekstrovertan, nisam bila u centru niti ja, niti moja koleginica, uglavnom se odnosio na posetioca. Zasnivao se na taktilnim vidovima izražavanja. Bilo je zanimljivo iskustvo. Svako treba isprobati različite vidove izražavanja.

Radili ste i kao asistent i saradnik dokumentarnog filma Cinema Verite u Teheranu. Koja je tu bila Vaša uloga i kako ste se u njoj snašli?

Marija Zdravković: Taj film je super, bavi se ženama i njihovom slobodom. Tu sam radila na intervjuima sa ženama umetnicama iz Teherana, iz jedne sredine koja je zatvorena. Zanimao me je proces stvaranja kod njih, pošto su tamo mnoge stvari zabranjene, između ostalog i slikanje figuracije, na primer nagog tela ili žena sa puštenom kosom. Pitala sam ih kako se osećaju i kako uspevaju da se izbore s tim s obzirom da je takva vrsta umetnosti jedna od najizazovnijih i svaki novi umetnik bi voleo time da se bavi, na šta su mi odgovorile da nalaze druge načine da izrazimo ono što zaista žele, na neki indirektni način. Stvarno se oseća erotičnost na tim slikama.

f2

Foto: Jovan Živković

S obzirom da ste radili u različitim oblastima vezanim za slikarstvo, koji biste odvojili kao najznačajniji i zbog čega?

Marija Zdravković: Najviše mi se dopada rad na klasičnim slikama. Volim klasičnu, lepu sliku koju kada pogledam, mogu nešto da osetim. Trenutno na ovaj način uspevam najbolje da izrazim ono što osećam.

Šta savetujete početnicima slikarima?

Marija Zdravković: To da se umetnik tek kasnije bori sa smislom. Da li ima smisla ovo što radim? Divno je udruživati se, raditi zajedno, to je jedini način da se uspe. Retko ko u izolaciji uspe da se probije. Savetujem početnicima da konkurišu svuda, jer ukoliko rade samo u svom ateljeu, prosto se gubi smisao, jer tako niko ne vidi ono što umetnik radi. Izlaganje i komunikacija sa kolegama su najznačajnije.

Marija Zdravković je rođena u Beogradu 1980. godine. Diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je tamo na doktorskim umetničkim studijama. Samostalno je izlagala oko šest puta u Beogradu, Novom Sadu i Rumi. Učesnik je rezidencijalnog programa GloArt u Lanakenu u Belgiji 2016. Bila je saradnik i asistent norveške umetnice Liv Kristin Holmberg na performansima The Lost Humanity i Les Tenebre od 2012. do 2018. godine, koji su bili izvođeni u Norveškoj. Radila je i kao saradnica norveškog urednika Turs Liea. Učestvovala je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Cinema Verite u Teheranu i kao asistent i saradnik na realizaciji dokumentarnog filma Significance of freedom 2014. Član je ULUS-a.

kultura,intervju,izložba slika,salon 77,cveće,Marija Zdravković,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.