Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Dejan Stojiljković: Nekad su trafike bile prazne, danas sve više ljudi čita stripove

Jovan Živković 4.6.2021. Komentari

Ljubitelji devete umetnosti imali su prilike da od 1. do 3. juna posete jednu od najznačajnih smotri stripa kod nas – Međunarodni festival stripa „Nifest”. Program ovogodišnjeg, „Nifesta”, zbog trenutne epidemiološke situacije, bio je podeljen na berzu stripova i izložbe autora koje su bile izložene u Galeriji SKC-a i konferencije na kojima su govorili domaći autori i koje su bile organizovane u Paviljonu u Tvrđavi.

Foto: Aleksandar Nikolić

Nifest se već osmu godinu zaredom organizuje sa ciljem da devetu umetnost približi mlađim generacijama i da im pruži priliku da upoznaju mogućnosti i dostignuća stripa kao stvaralačke forme i veoma uticajnog medija masovne komunikacije. Kao i prethodnih godina, organizator ove manifestacije je Niški kulturni centar, Udruženja ljubitelja stripa Branko Plavšić i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Usled trenutne epidemiološke situacije, nije bilo moguće ugostiti strane autore i izdavače, što je ranijih godina bio slučaj. To ipak nije sprečilo organizatore da na jednom mestu okupe plejadu kvalitetnih domaćih autora. Jedan od njih, Dejan Stojiljković, u kratkom razgovoru za Studentski dnevni list govorio je o stripovima, njihovom položaju i budućnosti, uputivši vredan savet svima onima koji imaju želju da jednog dana budu autori stripa.

Kako trenutno ocenjujete stanje stripa u svetu, a kako u Srbiji?

Stojiljković: Što se tiče sveta strip je prešao u drugu formu – film. Marvel, DC, to što oni rade je zaista neverovatno. Marvel je trenutno najveća filmska franšiza. A što se našeg prostora tiče, mnogo je bolje nego ranije, u smislu da je velika produkcija. Tu su izdavačke kuće Veseli četvrtak, Čarobna knjiga, Darkvud, kao i manji izdavači poput Makonda. Situacija je bolja jer imamo prilike da čitamo stripove koji su aktuelni. Čarobna knjiga nudi mogućnost čitanja stripova koji su prošle godine izašli u Americi, dok Veseli četvrtak dosta dobro prati italijansku produkciju. Tako da je situacija mnogo bolja nego što je bila nekad.

Kakvo je Vaše mišljenje o tome da će ekranizacija popularnih stripova uticati na to da publika počne više da čita stripove i mogu li manji autori imati korist od toga?

Stojiljković: Publika već više čita stripove! Oni koji nisu nikad čitali stripove sada počinju da čitaju stripove. Dugo godina nismo imali kiosk izdanja, a sada su tu Alan Ford, Marti Misterija, Dilan Dog, Zagor, Blek itd. Kada sam bio mlađi trafike su bile prazne, dok su sada pune stripova. Jedino mi je krivo što je ugašena Stripoteka. Nema više časopisa, ali to je slučaj i sa Evropom i sa Amerikom.

Deo izložbe festivala; Foto: Jovan Živković

Možemo li očekivati da trend ekranizacije stripova postane popularan i u Srbiji?

Stojiljković: Mislim da je to kod nas nerealno. Ekranizacija stripa je skupa. Ja sam pričao sa Banetom Kerecom (Branislav Kerec prim. aut.) o tome kad bi se radila ekranizacija Kobre, njegovog čuvenog stripa, da bi to bio zaista skup film koji bi koštao dva, tri, možda i pet miliona evra, što je zaista nerealno. Ali evo imamo seriju Švindleri, rađenu po stripu Đorđa Milosavljevića. Krenulo se, a šta će dalje biti, videćemo.

Govorili ste juče o mogućnosti da Senke nad Balkanom postanu strip. Kolike su šanse za tako nešto?

Stojiljković: To je više moja želja nego mogućnost. Senke nad Balkanom imaju problem sa autorskim pravima. Prva sezona je išla na RTS-u, a druga na Novoj S. Ako bi sad mi krenuli da radimo strip, onda će i jedna i druga televizija tražiti prava. Trenutno ne možemo rešiti problem oko autorskih prava. Pošto se sad radi strip Južni vetar, i to baš radi moj prijatelj Nenad Strivčinanin, koji, inače, radi i strip Duge noći i crne zastave, ako se reši taj problem oko autorskih prava, želeo bih da radim na tome. Pričaću sa Bjelogrlićem, ali problem je zakonski. 

U čemu je razlika između pisanja priče za knjigu i pisanja priče za strip, s obzirom na to da ste radili i na jednom i na drugom?

Stojiljković: Najveća razlika je u tome što pisanje scenarija za strip ne zahteva da se toliko trudim kao kod knjige. Ono što ja u knjizi treba da opišem, kao npr. kako je izgledala neka tvrđava, kako se neko oseća i slično, to u stripu sve uradi crtač. Zato je mnogo lakše kad pišeš strip. Puštam crtače da rade sami, ne kontrolišem ih mnogo. Ipak radim sa vrhunskim crtačima, pa mi to nije problem. Nemam šta Aleksi Gajiću da objašnjavam kako će on predstaviti nekog junaka ili neki pejzaž. On to zna odlično da radi. Moje je samo da vodim priču i dajem dijaloge, a ti velemajstori urade sve ostalo jer su majstori.

Šta biste savetovali mlade autore koji se tek upuštaju u svet stripa?

Stojiljković: Moj savet svim mladim autorima jeste da uvek rade na sebi. To je kao u fudbalu. Ne možeš stalno da igraš utakmice, moraš malo da treniraš, da ideš u teretanu, da gledaš utakmice. Savetujem im da čitaju mnogo stripova, da vežbaju, da rade na sebi, jer to je ključ. Nije samo talenat dovoljan, što više rade na sebi to će više rezultata biti. Sad se tržište otvorilo i ima prostora. Internet je dosta pomogao, pogotovu društvene mreže gde mogu promovisati sebe i svoje stvaralaštvo. To je posebno zgodno za strip koji je vizualna umetnost. Meni kao književniku knjiga treba da se prevede, dok se strip može raditi i bez reči jer to je vizualni medij, gde ljudi vide da li je dobro ili je loše. Ako je neko izvanredan crtač, onda ne treba nikakav prevod.

kultura,nifest,dejan stojiljković,konstantinovo raskršće,strip,stripovi,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.