Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Vesna Pešić: Publika čuje, a pesma nastavlja da živi

Ksenija Dimitrijević 18.6.2021. Komentari

Povodom humanitarnog događaja održanog u Elektrotehničkoj školi „Mija Stanimirović”, profesorka psihologije Vesna Pešić predstavila je svoju novu knjigu pesama „Tragovi na duši”. Ova promocija knjige bila je pokušaj ljudi da zajedničkim snagama sakupe sredstva i pomognu Nataliji i Ivi Bašović kojima je potrebno lečenje.  

Foto: Petra Pančić

Knjiga Tragovi na duši služi da podseti ljude ko su, gde su i zbog čega su tu gde jesu. Knjiga vodi čitaoce kroz tragove na Vesninoj duši koji su izazvali neki događaji u njenom životu, kao što je to učinio i ovaj humanitarni događaj posvećen dvema devojčicama kojima je pomoć potrebna. Profesorka Vesna Pešić govorila je za Studentski dnevni list o samoj knjizi, o tragovima na njenoj duši i o tome kako izgleda pisati iz ugla deteta.

Zbog čega ste se opredelili da to bude poezija, a ne proza?

Vesna PešićLakše mi je kroz stihove da se izrazim, mada, pokušavala sam i neke prozne tekstove da napišem, ali mi poezija više leži.

Čime ste podstaknuti da pišete, u čemu nalazite inspiraciju?

Vesna Pešić: U nekim trenucima koji se dese tako da čovek zadrhti, da mu zastane knedla u grlu, da se desi nešto lepo ili nešto tužno pa ga pokrene.

Da li su tužne emocije veći pokretač od onih lepših emocija, odnosno, da li je lakše pisati o tuzi ili sreći?

Vesna Pešić: Sve zavisi od teme o kojoj se piše. Mislim da je lakše pisati o tužnim stvarima, jer one pogađaju ljude, pogađaju publiku.

Koja je razlika pisati za decu i pisati za odrasle?

Vesna Pešič: Po mom mišljenju, nema neke razlike, sve zavisi od toga o čemu se piše. Mislim da i pisati za decu treba veliko majstorstvo, ne samo za odrasle.

viber slika 2021 06 19 14 11 30

Foto: Petra Pančić

Vaša knjiga se zove Tragovi na duši. Kakvi su to tragovi na duši i da li je moguće osloboditi ih se?

Vesna Pešić: Zapravo ne želim da ih se oslobodim, jer to su uspomene i trenuci koji su me na neki način podstakli da pišem i u meni izazvali neka veća osećanja.

Da li ti tragovi na duši, kada ih napišete, nestanu ili i dalje nastave da bole?

Vesna Pešić: Ne bole oni uvek. Postoje oni tragovi koji nastanu na osnovu lepih događaja, ali su tu, tu su uvek i kada pročitam pesmu oni se jave i vrate ponovo.

Čime učite decu kroz ono što napišete?

Vesna Pešić: Svaka pesma ima neku pouku bez obzira što se tiče lično mene. Pokušavam nešto univerzalno da kažem. Recimo pesma Na dan kada si se rodio posvećena je rođenju mog unuka, ali sam njome htela da izrazim da postoji neki točak života koji se pokreće, da ono što smo mi bili se nastavlja kroz našu decu, unuke i da naši geni traju.

Znači, ono što napišete ne prestaje onog momenta kada stavite na papir?

Vesna Pešić: Ne, ne, tek tada počinje! Publika čuje, a pesma nastavi da živi.

Koliko je zapravo teško pisati o tragovima na duši kod dece iz Vašeg ugla, kao odraslog čoveka. Da li tragovi iz ta dva perioda mogu da se uporede?

Vesna Pešić: Ne, mislim da čovek uvek treba da teži da bude večito dete i da u sebi nalazi, koliko god godina imao, to nešto dečje, od toga će mu život biti lepši.

Koliko je ono čime se bavite, s obzirom na to da predajete psihologiju, povezano sa pisanjem? Da li je psihologija usko povezana sa tim?

Vesna PešićPsihologija je povezana sa svim što nam se dešava i u nama i oko nas, ja to kažam prvog časa kada dobijem nove đake. Psihologija nas uči mnogim stvarima kojima nas drugi predmeti ne uče.

kultura,Vesna Pešić,Tragovi na duši,Elektrotehnička škola „Mija Stanimirović”,humanitarni događaj,intervju,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.