Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Danica Maksimović: Sa decom treba razgovarati kao sa odraslima.

Ksenija Dimitrijević 26.8.2021. Komentari

Danica Maksimović srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, ne krije zanimljivosti o svom turbulentnom spremanju pred snimanje. Talenat za glumu pokazivala je još od malih nogu i bila je član recitatorskih sekcija. 

Foto: Jovan Živković

Za njen holivudski izgled koji krije svaki njen igrani lik zadužena je njena lična garderoba iz realnog života, koju ne menja za scenski kostim. Zanimljivo je da spremajući se za jednu scenu, ipak mora da se presvuče za neku drugu, jer se oblaci i sunce u toku snimanja brzo smenjuju, a za to je potrebna koncentracija. Snimati film Jedini izlaz nije bilo lako, što se tiče serije možda je bila proširena priča, ali film ima svoju celinu i doživeo je veliki uspeh i to baš u vreme ove pandemije. Gubitak prijatelja i kolege Laneta Gutovića, teško joj je pao. Njeno spremanje za predstave nije prolazilo bez njegovih upadica i viceva, ali i konstatacije da joj nije potrebno da se toliko šminka i sređuje.

O svakoj situaciji i čoveku ima jasan stav koji na sav glas iznosi bez dlaka na jeziku, te nije izostavila da kaže kako joj se ovo ništa nije dopalo, jer misli da je u senku pao jedan ovakav događaj, zbog ružnih koji su se izdešavali, što ona nikako ne voli, jer to su odrasli ljudi, rekla je na aktuelnu temu. Mislila je da ne dođe, ali je to ipak zbog ekipe uradila, jer ona je pre svega glumica, a onda i sve ostalo, te na svoje mišljenje ima pravo i doživela je da mladu glumicu i koleginicu odvoze kola, koja je čekaju ispred hotela, dok ona čeka taksi, koji uredno i plati. Neke stvari su se poremetile, to su neki novi i mladi ljudi koji ne znaju tradiciju, ne znaju red, što njoj ne smeta do one mere dok ne pređe granicu ukusa i bezobrazluka, jer kada se to pređe ona nema dlaka na jeziku. Ne zna kada će idući put doći u Niš, možda privatno, ali na Festival videće. Za Sudentski dnevni list Danica Maksimović je sa osmehom na licu govorila o odluci za fakultet, još jednoj velikoj ljubavi pored glume i tome da se deca uče nekim pogrešnim stvarima koje kroz igrane uloge nastoji da promeni. 

Igrali ste u dosta serija, ali izdvojilie su se i one za decu, da li postoji razlika kada igrate za odrasle i decu, da li imate veću odgovornost ka deci? 

Danica Maksimović: Znate kako, decu ne možete prevariti, odrasle možete, rekla je kroz osmeh. To je prvo na umu svakom glumcu koji radi za decu. Onda ja recimo, nešto što sam iskusila, u pozorištima i serijalima za decu, nekako uopšte ne postoji ta snishodljivost, umiljatost, sve što rade roditelji tepaju deci, sa njima ne govore normalno, to ne sme da bude. Mi u serijalima, ali u predstavama to gledamo da ispravimo, taj manir koji se uvukao kod roditelja, jer deca tako počnu da govore i misle da je to normalno. ne, sa decom treba kao sa odraslima, jer oni jesu mali, odrasli ljudi, sve kapiraju. I tako im treba prilaziti. Meni je teže da igram za decu, nego za odrasle, verujte mi. Osećam veću odgovornost, naravno. Meni je drago kad me deca vole, ta teta lija koja je ostala upamćena kao nešto što je sinonim za te lutke, ja volim da radim za decu, zaista, volim decu. Nije lako, ali se to nekako uvek vrati, lepo je, oni odrastaju i imam generacije koje su odrastale uz te moje lutke, a imaju svoju decu i kupili su te neke diskove i puštaju deci, ona odrastaju uz to, jer toga više nema na televiziji, nema nikakvog programa za decu, na žalost.

Da li ste podlegli nekim izazovima, sigurna sam da jeste, kada ste spremali neku od uloga, može se ticati lično Vas, da ste morali da se odreknete ili promenite?

Danica Maksimović: Pa dušo, kako da Vam kažem bivalo je ali na početku karijere. Na kraju sada čega se odričem, odričem se svoje garderobe, što dam pa uslikam, a posle ne mou to nikada da obučem, rekla je kroz smeh. Jer nikada nema dovoljno kostima da me obuku kako treba, uvek nešto igram neke glamurozne ženske, onda je zaista problem. Ali ja se ne libim da dam svoje. Uvek sam za da nosim svoje, to je moje dušo, lepo se osećam u tome. Ali da sam se odricala, ne, to nije nikakav faktor da bih to navela kao odricanje. Ali recimo na početku karijere, ja sam morala da ostavim svoje dete i da odem na mesec i po dana snimanja Hajduka, u Blace, kad sam se vratila on je imao osam meseci, nije hteo da mi priđe, zaboravio me, ja sam se zaklela, nikad više. U ugovoru je stajalo da recimo ako radim sedam dana do deset dana, ja moram da vidim dete, da imam dan, dva pauze i nisam dozvoljavala da toliki period prođe. 

Bili ste član žirija emisije Ja imam talenat, kako je to biti nečiji kritičar i ko je bio Vaš kritičar?

Danica Maksimović: Postoje neki ljudi kojima ja verujem ali nikada do kraja, onoliko koliko me vole desi se da to ne bude ono rpavo, nisu toliko strogi, a ja volim kritiku, umem da kritikujem, ali to je uvek dobronamerno to je nešto što svako od nas treba da primeni ako primeti, ako vidi, na prijatelju, rodbini. Ljudi ne vole da čuju istinu, to je ono najgore. I onda ja tu prođem ko bos po trnju, ali takva sam po prirodi. Neka razmišljaju. 

Gluma je Vaša velika ljubav, ali je i folklor Vaša velika ljubav, zbog čega mi je posebno drago, kako ste izbalansirali između glume i folkora?

Danica Maksimović: Pa teško, ali posle kada sam došla u pozorište na Terazijama mogla sam sve da primenim, sve što sam imala u životu kao osnovu, šesnaest godina sam ja igrala i nema igre koju ne znam da odigram, to je velika stvar. Stajati čvrsto, držati se, ja volim i umem da nosim kostime, te četiri tačke, to držanje folklorca, to se nikad ne zaboravlja. Srećna sam što sam imala taj foklor, još u Aranđelovcu, pa u Krsmanoviću, pa sam na fakultetu nastavila i balet, tehnike glasa, karate, borilačke veštine. 

Hteli ste da upišete pravo, advokaturu, kako od advokata do glumca, kojom linijom?

Danica Maksimović: To je meni bilo blisko u onoj tački u kojoj se dotiče gluma i to pravo, a to je sfera kriminala, ja kao jurila, istraživala, samo akcija to je meni bilo na pameti kada sam upisala prava, alio ne bih mogla da sedim u kancelariji. To je dosadno, ja nisam za to. 

Koji lik nosi Vaše karakteristike?

Danica Maksimović: Svaki lik ima nešto moje, ali ima i puno odstupanja, zaista ovo što sam igrala Suzanu to je bilo drastično jer pišu ljudi mi nismo navikli da Vi budete ovakva zloća. Kažem ljudi kad saznate da Vamneko ubije dete, tu sve prestaje, ne možete biti ravnodušni, pada roletna, prestaje racio, žena prolazi kroz muku, izlazi iz nje, najgore nešto. Tu nema kontrole. 

 

 

kultura,Danica Maksimović,intervju,filmski susreti,jedini izlaz,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.