Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Hiljadu čudesnih sunaca: avganistanske žene pod talibanskom vlašću

Jovana Trajković 31.8.2021. Komentari

„Hiljadu čudesnih sunaca”, roman avganistanskog pisca Haleda Hoseinija, opisuje položaj žena iza zidina Avganistana. Oslikavanjem likova dveju avganistanskih žena, Merjeme i Lejle, prikazana je težnja da se izbegne podređenost koju im nameću društvo i kultura. Kroz karaktere ovih junakinja postavljena su bolna pitanja rodne jednakosti i diskriminacije, ali su ispisana i pitanja otpora i borbe za slobodom.

Foto: privatna arhiva

Sudbine Merjeme i Lejle, dveju supruga kabulskog obućara Rašida, povezane su tragičnim okolnostima. Na samom početku Hoseini predstavlja prvu suprugu, Merjem. Lik Lejle pojavljuje se kasnije u romanu kada postaje druga Rašidova supruga. Cela je priča ispričana kroz četiri celine. Prve dve odnose se na glavne junakinje romana i njihove živote pre udaje. Obe su nakon gubitka roditelja prisiljene da prihvate odluke koje su drugi doneli za njih. Tada se udaju za Rašida, a tome je treće poglavlje i posvećeno – zajedničkom životu u njegovoj kući. Suočene sa neprekidnim nasiljem i agresijom supruga, one postaju najbolje prijateljice i sabornice. Međutim, njihova borba okončava se fatalno. Kako bi zaštitila Lejlu, Merjem ubija Rašida, zbog čega je kasnije pogubljuju. U optimističnijem tonu je poslednja celina romana koja se odnosi na Lejlin život nakon njihove smrti.

Hoseini ovim romanom prati istoriju kontinuiranog nasilja nad ženama Avganistana. Prisilni brakovi, nedostatak slobode, ograničenja mentalnog, društvenog, kulturnog i psihološkog prostora, kao i mučenja koja su počinjena nad avganistanskim ženama su pitanja koja on precizno osvetljava i nijansira. Analizira situaciju žena u Avganistanu u okviru šireg istorijskog konteksta. Teški uslovi kojima su morale da se povinuju, a koji su prikazani u Hiljadu čudesnih sunaca, bili su stvarnost u Avganistanu tokom vladavine talibanske vlade. Izlazak sovjetskih trupa iz Avganistana krajem osamdesetih godina i dolazak talibana na vlast donose drastične promene u zakonu i poretku te države. Kao posledica toga ograničava se kretanje žena, određuje se način na koji se oblače, kada im je dozvoljeno da govore i kome da se obrate. Zahtev da  svaka žena mora da se kreće u pratnji muža ili muškog rođaka u potpunosti je stavlja u podređen položaj. Sve te zahteve postavlja talibanska vlada, a njihovu surovost Hoseini izražava isticanjem proglasa:

Žene, pažnja: Nikada nećete izlaziti iz kuća. Ne priliči ženama da besciljno lutaju ulicama. Ako izlazite, to mora biti u pratnji muža ili muškog rođaka. Ako budete uhvaćene na ulici, bićete tučene i poslane kući. Nećete, ni po koju cenu, pokazivati lice. Pokrivaćete se burkom kada ste napolju. U suprotnom ćete biti žestoko tučene. Kozmetika je zabranjena. Nakit je zabranjen. Nećete oblačiti upadljivu odeću. Nećete govoriti sem ako vam se neko obrati. Nećete gledati muškarce u oči. Nećete se smejati na javnom mestu. Ako to učinite, bićete tučene. Nećete lakirati nokte. Ako to učinite, biće vam odsečen prst… Ženama je zabranjeno da rade. Ako počinite preljubu, bićete na smrt kamenovani. Počujte. Dobro počujte.

Priča koju Hoseini pripoveda nije udaljena od stvarnosti. Thomson Reuters Foundation je 2018. sprovela istraživanje i pokazala je da je Avganistan drugo najopasnije mesto za život žena. Rezultati istraživanja pokazuju da se one u Avganistanu suočavaju sa strašnim problemima uprkos tome što su talibani u trenutku sprovođenja istraživanja bili svrgnuti gotovo dve decenije. Obrisi njihove vlasti ostali su u postupanju prema ženama. Poslednjih nedelja u čitavom svetu odzvanja vest o talibanskom zauzimanju Avganistana i nameće se mučno pitanje o tome sa čime se tamošnje žene ovog trenutka suočavaju. Da li se ono tiče samo avganistanskih žena ili je univerzalno? U romanu Hiljadu čudesnih sunaca ideje feminizma simbolizovane su u likovima Lejle i Merjeme koje žude i bore se za svoju slobodu u svetu u kome dominiraju muškarci. Društvo koje ženu posmatra kao objekat, predmet svojine prvo oca, a zatim muža, sputava je da ostvari svoje osnovne potrebe i prava. Nadmoć muškaraca u represivnim režimima kontinuirana je i snažna, održana pretnjama i nasiljem.

Haled Hoseini govori o ljudskim sudbinama koje su odsečene od slobodnog života, o ženama zatvorenim u kućama iz kojih mogu izaći samo ukoliko muški članovi porodice to dozvole, ženama umotanim u odeću od koje im je vrućina, koja ih pritiska i koja im umanjuje vidno polje. Uskraćene za osnovne potrebe, one postaju robinje svog muža i njegove porodice. Te nepravde Hoseini u knjizi rešava na najsuroviji način – u trenutku kada strahuje da će on ubiti Lejlu, Merjem ubija njihovog zajedničkog supruga Rašida. Lejlu oslobađaju, Merjem pogubljuju. Bila je to žrtva koju su morale da podnesu da bi postale slobodne.

IzvorThomson Reuters Foundation 

kultura,Hiljadu čudesnih sunaca,Haled Hoseini,književna kritika,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.