Konstantin Kostjukov: Pozorište je potpuno drugi svet

Jelena Živadinović 2018.
Komentari

Baletski igrač Konstantin Kostjukov priredio niškoj publici oproštajni koncert u Domu Vojske. Priliku da nastupe imali su i igrači beogradskog Narodnog pozorišta.

Foto: Emilija Mirčić

Koncert su otvorile učenice baletskog studija Elene Pilipenko, kao i učenici školice klasičnog baleta Marija. Publika je uživala u modernom, klasičnom i neoklasičnom baletu uz melodije kako domaćih, tako i stranih kompozitora. Nakon koncerta, Konstantin Kostjukov je za naš list govorio o svojim počecima, ali i daljim planovima u karijeri.

Završavate svoju igračku karijeru i ovo je bio Vaš oproštajni koncert za nišku publiku. Kakvi su utisci?

Konstantin: Lepi su mi utisci zato što ovo nije prvi put, volim da dođem u Niš. Ovde je lepa i duhovna publika, publika koja zna šta je kultura, koja uživa. Koliko u baletu, toliko i u muzici. Publika koja lepo reaguje i onda se desi jedna lepa muzička atmosfera i zbog toga mi je sa jedne strane žao. Sigurno je da će ovde još biti baletskih koncerata, samo što ja verovatno više neću biti na sceni. Baviću se muzikom, koreografijom ili ću organizovati koncerte.

Kada ste shvatili da će balet biti Vaš životni put?

Konstantin: Ja sam to, u principu, shvatio još u devetoj godini. Moj otac je baletski igrač. Ja sam u početku bio više za muziku, nego za balet – išao sam na klavir. Međutim, otac me je često vodio u pozorište i verovatno je ta njegova želja i vaspitanje uticalo da ja izaberem balet. A i sigurno je video da ja imam predispozicije za baletsku umetnost i ta ideja mu se ostvarila, a i meni.

28721649 1826309360774969 229467518 n

Konstantin Kostjukov nakon odžanog koncerta; Foto: Emilija Mirčić

Kako su izgledali Vaši počeci?

Konstantin: Sve je išlo stepenik po stepenik, počevši od ansambla. Jako je korisno proći kroz ansambl. On ima svoje posebne poteškoće gde se pre svega stiče određena scenska disciplina, timski rad i moraš biti apsolutno muzikalan. Mislim da solisti koji nisu prošli kroz ansambl i to da budu u nekom timu, gube jedno veliko iskustvo koje kasnije dosta pomaže. Zato je moja karijera izgledala bukvalno rudarski, a naš je posao i inače rudarski.

Šta Vam je bilo podsticaj da sledite svoje snove?

Konstantin: Podsticaj je pre svega bila velika želja prema toj profesiji koju sam odabrao. Ne zbog toga što su moji roditelji to želeli, nego što sam i sam shvatio da uživam u tome što radim i mogu to dobro da uradim. I onda kada čovek vidi da ima uspehe u tome, da mu to ide od ruke, onda on stvara, mašta, pokušava da uradi nešto novo i interesanto. Ja sam stalno maštao o nekim novim ulogama, a veliki uticaj je imala i muzika. Jako volim muziku i to što sam i sam krenuo na klavir značilo je da u meni postoji velika želja. Mislim da je muzika sve za balet. Ko zna da čuje, da oseti muziku, ne može biti loš igrač.

DSC 0450

Konstantin Kostjukov tokom svog nastupa; Foto: Emilija Mirčić

Koje su prednosti, a koje  mane Vaše profesije?

Konstantin: Puno je i prednosti i mana. Glavne mane su što mora biti dosta odricanja, što nemate mnogo slobodnih dana niti praznika. Morate stalno biti u nekoj pripremi, kao nekoj vrsti karantina. Nije stvar u tome da ćete nešto loše odigrati, nego da se mogu desiti i povrede, ako telo nije spremno. A ukoliko se više puta povredite na jednom mestu, ne možete nastaviti sa igranjem. I vreme i režim ishrane, a i mnoge druge stvari je potrebno podrediti ovoj profesiji. Lepe strane su svakako to što živiš u muzici, drugačije čuješ muziku od običnih ljudi. Ljudi nisu ni svesni koliko tu ima posebnih emocija. Zatim shvatiš šta sve pože da uradi telo, počneš da maštaš, počneš da stvaraš nešto novo. Pozorište je potpuno drugi svet i najlepše je kad publici uspeš da preneseš emociju, kada ispred sebe vidiš publiku koja se smeje ili plače, kada posle čuješ aplauze. Takođe, putovanja i nastupi po celom svetu su još jedna prednost ove profesije.

Koji je najupečatljiviji momenat u Vašoj karijeri?

Konstantin: Toliko je bogata, toliko je puno tih lepih trenutaka bilo po različitim zemljama. Različite premijere, a svaka premijera je događaj za sebe. I svaki uspeh van svoje zemlje puno znači. Zaista ih je jako puno, ne mogu se prebrojiti.

Kakvi su Vam dalji planovi?

Konstantin: Oni se već ostvaruju. Dalji planovi su koreografije, pedagogija, učenje dece. Već postoji nekoliko baleta, Krcko Oraščić, Romeo i Julija. I dalje ću raditi u okviru svoje profesije.

Ključne reči: Konstantin Kostjukov , oprostajni koncert , Dom vojske , balet ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.