Vesna Dedić: Ženstvenost je najjače oružje svake žene

Kristina Mitić 2018.
Komentari

Čuvena novinarka, urednica, voditeljka i autorka emisije Balkanskom ulicom − Vesna Dedić,  u Narodnoj biblioteci Stevan Sremac održala promociju svoje najnovije knjige Čuvaj me. Autorka je prvi put u Nišu promovisala svoje knjige, mada je ta želja u njoj postojala od objavljivanja prve knjige.

Stefana Glavić

Vesna se već pet godina bavi i spisateljskim radom. Objavila je šest romana: Zauvek u srcu, Sunce meni, sunce tebi, Ti si meni sve, Pola duše, Zagrli me i Čuvaj me. Roman Kao leto, koji je nastao još 2001. godine, izaći će pred sajam knjiga u oktobru. Promociji su prisustvovale uglavnom žene, a voditelj ovog događaja bio je Ivan Golušin, magistar književnih nauka i voditelj na televiziji Pink, koji je ujedno i urednik romana Čuvaj me. Vesna je uz prijatan osmeh i srdačnost govorila o svojim knjigama, inspiraciji, pisala posvete čitateljkama i bila voljna da se sa njima slika.

Povodom ove promocije razgovarali smo sa Vesnom na temu novinarstva u Srbiji, večitim maštanjima o karijeri pisca, knjigama, kao i o nežnosti, ljubavi, ćerki Lenki i izražavanju emocija u muško-ženskim odnosima

Koliko se zapravo razlikuje rad na emisiji kao što je Balkanskom ulicom od rada u nekoj novinarskoj redakciji? Šta je vama bliže?

Vesna: Da, mnogo se razlikuje. Na moje veliko zadovoljstvo sve mi je blisko. Ja sam jedan od onih starinskih novinara, jer u to vreme nisi mogao drugačije da počneš do onoga kako sam ja krenula. Znači imaš 13 godina, sve petice, dobru dikciju, lepo pišeš, onda počneš da radiš neku dečju emisiju na radiju i televiziji, školskom časopisu. Kao gimnazijalka radila sam za najznačajnije novine, koje su imale kritički odnos prema društvu − Omladinska štampa. Kada sam došla na televiziju, pisala sam teksove da li ima struje u Beogradu, kakva je situacija sa trolama, tramvajima, bila su tu i noćna dežurstva, smrzavanje na mostovima, pod bombama, svega. Honorari su bili mali, pa sam pisala i za Politiku i Blic, te mi je i to blisko. Jutarnji program je servisna velika emisija, koja zahteva mnogo rada i reporterskog staža. Poslednjih 13 godina radim emisiju Balkanskom ulicom i to je jedan, u odnosu na sve ove poslove, gospodski posao. Zato što sama odlučujem ko će mi biti gosti, o kojim stvarima želim da razgovaram, imam svoju montažu na RTSSada sam u godinama kada uživam onaj najlepši deo novinarstva.

unnamed 30

 Foto: Stefana Glavić

Vi ste oduvek maštali o tome da postanete pisac. Uprkos obeshrabrenjima i brojnim preprekama, uspeli ste u tome. Na koji način pisanje deluje na Vas?

Vesna: Televizija me nikad nije učinila srećnom, u smislu da se ja sada radujem. Ne, to je moj posao, prelepo je što porodičnu emisiju Balkanskom ulicom ljudi vole, što ugostim velika imena. Ali ja sam u to uložila mnogo znanja, truda, rada i svega. A ovo sa pisanjem, to je nešto iz duše, divna i potpuno druga vrsta osećaja i rada. Ipak, kada pišeš, ti si sam. S jedne strane, kad uđem u televizijski studio da pravim intervju ja se osećam moćnom. Zato što imam znanje, ne postoji ništa što me može poremetiti i što može uticati da napravim loš intervju − to ti donose godine iskustva. S druge strane, pred svaku novu stranicu romana, ja se osećam tako uplašeno, bespomoćno i u strahu od svakog čitaoca. I evo večeras čekam promociju u Nišu. Drago mi je kada mi neko na ulici kaže da mu se dopala knjiga, to me čini jako srećnom. 

Jednom prilikom ste rekli da ste sa knjigom Čuvaj me ostvarili svoj san i da ste napisali jednu porodičnu sagu. Za koju Vašu knjigu možete reći da Vam je omiljena?

Vesna: Roman Čuvaj me sam napisala kao već iskusni pisac. Pisci i slikari što su stariji, to su bolji i veštiji. Mogla sam da pratim tri životne priče paralelno, pri čemu su sve glavne. Drag mi je i zbog toga što sam kao novinar uspela da obradim dve teme koje nisu zastupljene u našoj književnosti. To je tema muškog steriliteta i tema usvajanja dece. I po tome mogu da kažem da je ovo moje najbolje ostvarenje dosad. Ali meni najbliža srcu je knjiga Pola duše. Ona je za razliku od ostalih istorijska melodrama i predstavlja roman koji sam celog života čeznula da napišem. Želja mi je da se jednog dana ekranizuje. 

unnamed 29

 Foto: Stefana Glavić

Kako Vi gledate na to što su mlade žene sve manje nežne i ženstvene?

Vesna: Svaki roditelj svoje dete vaspitava u skladu sa onim u šta stvarno veruje. Tako i ja govorim svojoj ćerki Lenki da uvek bude ženstvena i nežna. Ja mogu da se trudim da budem bolja u poslu nego muškarci, da donosim neke bitnije životne odluke ili da budem intelektualno jača od njih, ali nikako ne želim da i u toj biološkoj karakteristici budemo isti. Ženstvenost je najjače oružje svake žene i to u nekom poetičnom smislu. Ne u smislu današnjem, vulgarnom, da što imaš veće grudi, što oblije telo, što veće štikle. Mislim da je to sve odvelo žene na jednu stanputicu sa koje se dugo, dugo neće vratiti srećne. Trebalo bi da više razgovaraju sa svojim parterima. Iz svog iskustva mogu reći da mi nijedan muškarac nije rekao da se zaljubio u moju šminku i skupe štikle, već su u pitanju harizma, nežnost i finese. Muškarci se zaljubljuju u ženstvenost, miris, dodir kože.

Da li mislite da zbog ljubavi vredi patiti, i da nakon te patnje treba reći: Još jednom ja bih da verujem u sreću?

Vesna: Ne vredi patiti uopšte, ali ne može čovek sebe da kontroliše. Sreća potiče od reči sresti se, a tuga je suprotna njoj. Zašto su trenuci sreće uvek tako kratki, a tuga uvek dugo traje? Kada te neko ostavi ne možeš da kažeš Ju ostavi me! To je jedno osećanje koje treba da se odboluje. Nije sramota biti tužan, ostavljen, prevaren. Zavisi od same ličnosti kako ćemo se sa tim izboriti. Važno je da ne umanjujemo svoj značaj i samopouzdanje. Tuga može biti i poetična, ako umeš u njoj da reaguješ na pravi način. Ako izađeš sa drugaricama, popijete koju čašu vina i naručujete pesme, onda tuga ume da bude i lepa i brzo prođe.

Ključne reči: vesna dedic , cuvaj me , pola duse , narodna biblioteka stevan sremac , promocija knjige ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.