Ivana Nedović: Nisam se umorila pozorišta

Kristina Mitić 2018.
Komentari

Premijerno izvođenje komedije Waj Faj i obeležavanje 35-ogodišnjeg rada Ivane i Miroljuba Rikija Nedovića održano je 3. aprila pred prepunom salom Narodnog pozorišta. Publika svoje oduševljenje nije krila. Svaka replika bila je propraćena smehom, snažnim aplauzima, ali i gutanjem knedli i suzom u oku kad god bi glumci govorili direktno istinu naše svakodnevice — o tragediji odliva mozgova iz Srbije, uzrocima za to, stanju u zemlji.

Foto: Marija Đorđević

Iza kulisa, našli smo glumicu Ivanu Nedović, koja je ljubazno pristala da o svom 35-ogodišnjem glumačkom iskustvu, inspiraciji i životnim stavovima govori za Studentski dnevni list.

Prvenstveno, čestitamo na jubileju, zaista je velika brojka! Koliko Vam je vreme brzo proteklo i da li biste sada, ukoliko bi Vam se pružila prilika da ponovo birate put kojim idete, pošli istim ovim koracima?

Ivana: Hvala! Profesiju ne bih menjala, stvarno ne bih! A sad neke korake u toku tog puta, možda. Sada sam starija, mudrija, verovatno bih neki drugi izbor napravila. Ali generalno, zadovoljna sam! Što sam igrala, igrala sam, što nisam, verovatno postoji razlog zašto je to tako. Srećna sam i zadovoljna svojim poslom, ulogama, onim što sam do sada uradila. Nisam se umorila pozorišta, što je vrlo bitno. Hvala Bogu, još uvek nisam osetila tu prezasićenost, što je super.

Kako ste izabrali da baš ovom predstavom krunišete ovaj jubilej? Postoji li neki poseban razlog za to?

Ivana: Izabrali smo tako što je Riki napisao tekst. To je njegova inspiracija, a jeste negde priča naše današnjice. Priča koja je vrlo aktuelna, vrlo angažovana. Sve je to Riki tako fino stavio u komediju, sa puno nekih dobrih smešnih momenata, ali ima i onih realnih, onih koji onako zabadaju tačno gde treba.

drugatekst

Miroljub Riki Nedović i Ivana Nedović u toku predstave Waj Faj; FOTO: Marija Đorđević

Ukoliko imamo više sadržaja koji govore o ovom problemu sa kojim se susrećemo svakodnevno, u kojoj meri može nešto da se promeni? Imate li želju da ovom predstavom možda ukažete ljudima da mogu i ovde da ostanu?

Ivana: Pozorište se u principu bavi i trebalo bi da se bavi istinom. Uvek kod publike prođe ono što je istinito. (Ako progovorite o istini, onda je to uvek dobar odziv publike.) Neku reakciju smo izazvali sigurno. E sad, da li će tu nešto krenuti… Nije pozorište toliko moćno da krenu revolucije, ali ako bar dvoje, troje počnu da misle o tome i na ovaj način, onda je to dobro, zadovoljni smo. Ja se nadam da je negde doprlo, jer to jeste priča našeg vremena. Možda, pre svega, naše generacije, ali vi ste oni koji ste iza waj faj-a, odnosno koji se javljate preko skajpa. Mislim da predstava priča o svima nama, pa će svako tu naći sebe, svoje roditelje ili generalno što nas sve stiska.

Znamo da i Vi i Riki imate mnogobrojne projekte iza sebe. Gde nalazite inspiraciju za nove stvari, jer vi pored toga što glumite u svim tim projektima, režirate veći deo njih?

Ivana: To Riki radi, on je zadužen za pisanje, ja sam tu nešto kao neka prva ruka, ali zasluga je stvarno njegova. Negde mu se manta, kuva u glavi, onda se rodi takav tekst… Uglavnom je Off Teatar radio njegove tekstove, jedan do dva teksta je bilo koja nisu po njegovom autorskom radu, nego su bila od drugih pisaca, ali uglavnom radimo ono što on piše. I naravno, pošto on i režira to i igra, on to najbolje zna, jer on kaže da vidi u slikama te svoje priče. Tako da on najbolje zna šta želi i kako će ta predstava izgledati.

trecatekst

  Miroljub Nedović, Ivana Nedović, Miroslav Jović i Snežana Petrović; FOTO: Marija Đorđević

Radite i sa decom u Trećoj polovini. Kako je raditi sa njima i da li u Nišu generalno možete da vidite da deca koja imaju talenat za glumu ostaju ovde ili mahom svi maštaju o Akademiji i idu van?

Ivana: Treća polovina je pozorište mladih, ima nekih klinaca koji sanjaju da odu na Akademiju, da probaju. Ja im kažem da pozorište mladih nije školica. Ja nisam ni nastavnica, ni učiteljica, profesorka. Ja im otkrivam tajne zanata, ali školica je mesto gde ja mogu da ti dam neku diplomu, verifikaciju. Ovde je dovoljno da oni upoznaju pozorište, da upoznaju mehanizam, na kraju krajeva da budu dobri gledaoci. Oni ,pre svega, pored proba naših, imaju obavezu da gledaju sve predstave, jer iz toga isto uče, a sutra će biti odlična publika, to je sigurno. A ko će se baviti glumom, to već je i pitanje talenta i upornosti i svega toga. Hoću da kažem da ima jako talentovanih, ima i onih koji su manje talentovani, ali su jako zainteresovani, jako vredni i naravno da i njih treba podržati i za njih naći mesto u našim predstavama. Svi oni mogu da dođu do izražaja, ako ih to prosto vuče.

Pošto ste Vi i Riki u privatnom životu i na sceni svih godina zajedno, koliko je to, na neki način, mač sa dve oštrice ili je, naprotiv, lakše pošto se već poznajete u svim aspektima života?

Ivana: Ima minuseva, ima pluseva naravno. Ima nečeg što je dobro pošto smo iz iste profesije, ne moram da objašnjavam neke stvari.  A opet s druge strane, ima tu isto nekih minuseva, jer smo u Pozorištu, stalno smo zajedno, sve smo i radili zajedno. Ponekad, uglavnom ja, imam običaj da pričam o Pozorištu i kući. A tu treba ipak da se podvuče crta i da smo ono što smo kod kuće jedno, a ovde na poslu smo kolege.

prvatekst

Ivana Nedović nakon premijere predstave Waj Faj; FOTO: Marija Đorđević

Kakvi ste međusobno što se tiče uloga? Može li se reći da ste jedno drugom najbolji kritičari?

Ivana: Da, kritičari... Ja sam prva ruka kritike, što se tiče teksta i svega ostalog. Više varnica u stvari bude kad radimo, nego inače privatno. Zato što onda sučeljavamo neka svoja mišljenja, ideje. I naravno, to je burnije zbog toga što ja neću da mu zamerim, niti on meni. Tako da ne znam kako bi izgledala neka veza u kojoj ja ne bih bila sa glumcem.

Koji su dalji planovi Vama i Rikiju što se tiče predstava?

Ivana: Ovo je sada premijera Waj Faj-a i ujedno 25. premijera Off Teatra. Predstave radimo samostalno, dovijamo se kako znamo i umemo, nemamo nikakvu pomoć. Obično platimo sve sami, a onda kasnije kad krene predstava da se igra, onda otplaćujemo ono na dođem ti. Nismo sagledani ni preko nekih projekata, niti od grada, iako trajemo toliko dugo. I onda, naravno, mi nemamo produkciju tako bogatu da možemo svake godine da izbacujemo premijeru, na kraju krajeva, to nije ni dobro. Mi obično jednu premijeru igramo bar dve, tri sezone. Imamo nešto u planu za sledeću sezonu, ali to više možemo da kažemo da je melodrama i nije Rikijev tekst, nego je tekst pisala Nađa Nedović Tekinder. Ona ide očevim stopama i napisala je jedan sjajan tekst, koji smo nas dve već počele da radimo, a Riki da režira. Ali sada je sprečena, ima važniju ulogu mame, pa kad se bude vratila, to nam je sledeće u planu. Za sada je Waj faj najaktuelniji, dok ne vidimo da publika više neće da gleda.

 

Ključne reči: Ivana Nedović , miroljub nedović riki , Waj Faj , narodno pozoriste nis , premijera , intervju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.