Vojin Ćetković: Naša kultura nije ogledalo društva, bolja je od tog ogledala

Kristina Mitić 2018.
Komentari

Glumci Vojin Ćetković, Dejan Lutkić i Nebojša Ilić odigrali su predstavu Noć bogova 13. aprila, pred prepunom salom Doma Vojske. Niška publika je gromoglasnim aplauzima dočarala svoje oduševljenje predstavom najizvođenijeg hrvatskog pozorišnog pisca Mire Gavrana, u režiji Marka Manojlovića, koju je ovaj fantastični glumački trio dočarao na pravi način i izveo maestralno.

Foto: Andrijana Pavlović

Sa  Vojinom Ćetkovićem pričali smo o predstavi, ulogama, stanju u kulturi u našoj zemlji.

Predstava Noć bogova predstavlja tragikomediju i političku dramu. Kako se to iz Vašeg ugla može uporediti sa našom realnošću u Srbiji?

Vojin: Ovo je vrlo aktuelan tekst. On je pisan za vreme vladavine Josipa Broza, a pisac je vešto, da bi skrio svoju nameru, dao imena istorijskih ličnosti: Luja XIV i Molijera, dramskog pisca, kako  bi prikazao taj odnos vlasti i umetnika. U apsolutno svim društvima je tako. Čak i u ovim zapadnim, razvijenijim, možda je samo umivenija stvar. Ali svodi se na to da vlast i umetnost moraju zajedno, a ne trpe se u suštini. O tome je Miro Gavran pisao. Vrlo, vrlo vešto je napisao komad, koji, kao svaki dobar komad, ima u sebi dosta žanrova. Nije ni tragedija, nije ni komedija, nije politička farsa, niti drama, ali ima svega ovoga, pa i parodije.

U predstavi kažete: Da ja nisam kralj, da li biste se vi družili sa mnom?! Ovo pitanje mogu svi sebi da postave ukoliko budu uspešniji od ostalih… ?

Vojin: Jasno, svakako!

IMG 0759

Vojin Ćetković nakon predstave Noć bogova; FOTO: Andrijana Pavlović

Vi ovu predstavu igrate duži niz godina. Koliko uloge koje dugo igrate iziskuju od Vas naročit trud i napor, s obzirom na to da govorimo o već uhodanoj stazi?

Vojin: To je lična stvar. Mi smo profesionalci i živimo od ovoga. Ako mi ne poštujemo svoj posao i publiku, onda ne radimo posao kako treba i ne treba time da se bavimo. Pred bilo kojom publikom, u bilo kom gradu, damo sve od sebe. Nekad bude bolje, nekad bude lošije. Ali prosto, to je neki naš lični odnos prema profesiji kojom se bavimo i smatramo da smo samim tim i povlašćeni. Mi smo ozbiljni ljudi,  od ovoga hranimo svoje porodice tako da ne možemo da budemo neozbiljni prema svom poslu i prema publici od koje živimo.

U poslednje vreme tumačite dosta istorijskih ličnosti  –  Lazu Kostića, Stefana Prvovenčanog...Koliko je teže igrati istorijske uloge od imaginarnih likova, koji su plod mašte pisaca?

Vojin: Ne, teško je igrati loše napisanu ulogu. Kada je uloga dobro napisana apsolutno nije važno da li je reč o istorijskoj ličnosti ili poznatoj ličnosti, poznatom umetniku. Na kraju se lik i ja sretnemo ili ne sretnemo. Tu ima i mene i njega i pisca, pisca najviše, i reditelja, tako da sve je to nekako pomešano. Nije to imitacija, znate.

Glumci kada igraju više uloga u epohi, često govore da im se javlja strah da neće iz nje izaći. Kakav je slučaj sa Vama?

Vojin: Ako se to desi, onda glumac ostane u jednoj ulozi celog života. Ja nisam u tome. Naročito kad snimam nešto, završim sa tom ulogom i zaboravim je. Zamislite kada bih ostao u istoj ulozi! To je onda blisko šizofreniji, to nije dobro.

Sigurno Vam imponuje kada Vam kažu da ste Šotrin glumac. Kako je raditi sa Šotrom?

Vojin: Šotra je jedan od prvih reditelja sa kojima sam radio. U stvari, prvi filmski reditelj. Prvu TV dramu i prvu glavnu ulogu sam igrao kod njega. Postali smo u međuvremenu i prijatelji i saradnici i naši se putevi ukrštaju na dosta mesta. Tako da kad pričam o njemu, ne pričam kao reditelju ili kao piscu, ili kao nekoj kompleksnoj ličnosti, nego je sve to pa još i prijatelj. Tako da, suviše lično.

Kako biste prokomentarisali naše stanje u kuluturi, društvu, pozorištu u Srbiji?

Vojin: Naše stanje je mnogo bolje od onog što nam je dato i pruženo od strane naše države. Zato što naša kultura nije ogledalo društva, bolja je od tog ogledala. Sigurno je bolja! Kakvo je stanje u društvu, takvo je stanje u publici. Manje publike, samim tim je i naša proizvodnja manja.  Stoga mladi glumci nemaju prilike da se pokažu, dokažu i da budu onoliko iskorišćeni koliko treba, da bi naučili zanat, stvorili sebe kao zanatlije, a neki od njih možda i postanu umetnici. Tako da, eto, još uvek se batrgamo na nekim vetrovima koji su bili ranije. Ja sam imao privilegiju i čast da igram sa velikim glumcima, koji su bili značajni, o kojima je država vodila računa. I trudim se da moj neki životni i umetnički postulati budu takvi.

rsz glavna

Nebojša Ilić, Dejan Lutkić i Vojin Ćetković u predstavi Noć bogova; FOTO: Andrijana Pavlović

Ukoliko bi Vam se pružila prilika da date savet mladim ljudima, šta bi to bilo? 

Vojin: Ne mogu da dajem savete, ali apsolutno sam tu da pomognem bilo kom mladom glumcu sa kojim stojim na sceni. Vrlo rado pomažem i smatram da je to moja dužnost, jer sam isto tako bio i zaštićen i učen od strane mojih starijih kolega. A što se mladih ljudi tiče, stvarno ne znam šta da savetujem. Mladost je mladost!

Kakvi su Vam dalji planovi, hoćemo li Vas uskoro videti ovde?

Vojin: Nemam dalje planove. Otkad sam postao profesionalac, nemoguće je bilo planirati.

Možda je tako i u životu... ?

Vojin: Pa jeste tako i u životu, ali, znate šta, obično bi trebalo da bude tako da vas neko pozove unapred, pa da neku ulogu pripremite. Kod nas je Dodji sutra! 

Ključne reči: noć bogova , Dom vojske , vojin ćetković , dejan lutkić , nebojša ilić , intervju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.