Jelena Mikić: Ono što osetim na fotografiji ja prenosim na svoje stihove

Jelena Živadinović 2018.
Komentari

Veče poezije i fotografije pod nazivom Oslikavanje pesme održano je 14. aprila u kafiću Paris Art Ame. Gosti će narednih nedelju dana imati priliku da uživaju u postavci fotografija NiFoto kolektiva.

Foto: Nikola Tasić

NiFoto je neformalna grupa mladih koja želi da na kreativan način prikaže grad Niš, njegovu širu okolinu, kao i život na jugu Srbije generalno. Jedan od članova grupe, Nikola Tasić, poručio je za naš list da fotografija govori o svetu sve ono lepo i ružno, bogato i siromašno, prijatno i neprijatno što inače želimo ili ne želimo da čujemo. O vremenu ne govori ništa jer je fotografija vanvremenska, ali zato o svetu u tom vremenu govori sve što je potrebno i pruža neku vrstu utehe, davajući nam odgovore na mnoga pitanja, neizbežno postavljajući neka nova, izvesno teža. Na pitanje kako je otkrio ljubav prema fotografiji rekao je da je jedan od krivaca preterana nostalgičnost, ali više strah od zaborava, krhkosti života i potreba za ostavljanjem nekog traga. Fotografija je moj trag, moji otisci stopala u blatu puta vremena, izjavio je Nikola.

Pisanjem poezije, a ponekad i proze, Jelena Mikić bavi se još od malih nogu. Njene pesme su više puta nagrađivane i objavljivane u časopisima. Na kraju večeri razgovarali smo sa Jelenom o tome šta spaja poeziju i fotografiju i koliki je izazov uopšte spojiti ih.

Odakle je potekla ideja za Oslikavanje pesme?

Jelena: Ideja postoji od kad sam upoznala neke od članova NiFoto kolektiva, kao i njihov rad. Bila sam oduševljena fotografijama koje sam videla i iznenađena onim što su u meni budile. Rešila sam da to buđenje zapišem. Pesme koje sam 2015. godine zapisala želela sam da bar na kratko oživim večeras, nakon tri godine.

DSCF6287

Jelena Mikić; FOTO: Nikola Tasić

Šta spaja poeziju i fotografiju?

Jelena: Emocije. Ono što osetim na fotografiji ja prenosim na svoje stihove. Pored toga, njihove fotografije su poetične, svaka ima priču za sebe, dok su moje pesme slikovite i vidljive. Upravo je to spona koja nas povezuje.

Koliki je izazov bio spojiti ove dve umetnosti, jer često možemo čuti da fotografija govori više od hiljadu reči?

Jelena: Meni nije bio veliki izazov. Ja sam sve fotografije čitala u dahu i u istom ih zapisivala. Mislim da svako ko pogleda malo dublje može da pronađe bar deo onog što sam ja pronašla. Baš zbog toga što fotografija govori više od 1000 reči, ona nam ih i nudi, naše je samo da ih pročitamo. Takođe, smatram da se svaka vrsta umetnosti može lako povezati sa nekom drugom i upravo je to ono što ja pokušavam. Nesreća (talenat) ne ide sama, pa je mnogo lepše deliti je (ga).

Pored toga što pišete, član ste NiFoto kolektiva. Kako ste otkrili ljubav prema fotografiji?

Jelena: Za ljubav prema fotografiji krivi su moji drugari iz NiFoto kolektiva. Oni su mi pokazali da sve što pokušavam olovkom, mogu da kažem i objektivom. Čak i ja.

DSCF6270

FOTO: Nikola Tasić

Gde je mesto umetnosti u svetu tehnologije, kulta novca i senzacionalizma?

Jelena: U pojedincu. Mi umetnici nemamo ništa sa svetom. Mi se samo držimo zajedno i povezujemo međusobno.

Da li imate u planu još neko ovakvo veče?

Jelena: Za sada ne, ali je, zahvaljujući produktivnom radu clanova NiFoto-a, ostalo još toliko nepročitanih fotografija, kao i mojih neoslikanih pesma, da ćemo sigurno nešto već smisliti.

Ključne reči: vece poezije i fotografije , NiFoto , paris art ame ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.