Anica Dobra: Uloga je ozbiljna onoliko koliko joj ja ozbiljno pristupim

Danilo Milenković 2015.
Komentari

Šeste festivalske večeri Letnja pozornica bila je puna, a publika je kroz suze i smeh odgledala filmoveEnklava i Gorčilo. Posebne emocije izazvao je film Enklava, koji je veći deo publike rasplakao. Posle projekcije filma, aplauz za reditelja i celu glumačku ekipu je iz minute u minutu bio sve jači i jači. FilmJednaki prikazan je u bioskopu Kupina.

Foto: Marija Velaja

Sa Anicom Dobrom, junakinjom filma Enklava, razgovarali smo o ženskim ulogama, glumačkoj sceni nekad i sad, radu na platnu i daskama koje život znače.

Ovo je svakako jedan od filmova sa ozbiljnijom tematikom koji je snimljen na ovom području. Šta je presudilo da prihvatite ulogu?Anica: Koji glumac danas ne želi da radi nove poslove koji su zahtevni, koji su inspirativni i koji su kreativni? Najveća sreća i zadovoljstvo za glumca koji traje je kad dođe reditelj i kaže: Ja imam scenario, da li bi bio ljubazan da pročitaš?I ako se u tom čitanju pronađeš i reditelj misli da možeš da odigraš − to je onda jedna simbioza. Scenario je bio poprilično emotivan, kao što je i film. Čitajući ga, pomislila sam da, ako se napravi film, dopreće do publike na kojim god su oni meridijanima. Tema je univerzalna, lako shvatljiva. Film je ostao i postao emotivan, a priča o prijateljstvu i ljubavi je dirljiva. 

Ove godine na festivalu imali smo priliku da pogledamo dosta jakih ženskih uloga, kao što su Nataša Ninković u filmu Bez stepenika, Danica Maksimović u filmu Amanet. Koliko je bilo teško igrati ženu koja se sa svim problemima stojički nosi?

Anica: Što zahtevnija uloga, to je jednostavnije za glumca. Svaka dobra uloga je laka. Svaku ulogu koja je dobro napisana lako je odigrati. Goran Radovanović je želeo minimalizam, da vidi lepotu svakog lika iznutra − želeo je da njihovi pogledi govore. Tako da je način ekspresije bio vrlo minimalan. Jako sam zahvalna reditelju što mi je dao ulogu koja je suprotna meni − što mi je pružio šansu da odem dalje.

Navikli smo da Vas viđamo u luckastim, vrcavim ulogama, a u poslednje vreme možemo da Vas sve češće gledamo u ozbiljnijim ulogama. Koji je razlog?

Anica: Svaka uloga je ozbiljna. Sad kakav efekat ona može da ima, da li je ona komedija ili nije, to je već druga priča. Svakoj sam ulozi, veruj mi, prisutna potpuno na svaki način − kao da je prva i poslednja. Dajem sve što mogu u tom trenutku. Meni je taj kontinuitet užasno bitan. Ja sam glumac koga nagrade nisu zaobilazile i dobijala sam ih u pravo vreme. Otvarala su mi se razna vrata. I na tome sam jako zahvalna. Ne smatram da je to nešto što se podrazumeva, već smatram da sam imala privilegiju i sreću da se desi u tom trenutku. Apropo ozbiljnih uloga, ona je ozbiljna koliko joj ja ozbiljno pristupim.Kako je izgledala glumačka scena kada ste Vi počeli, a kako sada?Anica: Akademija ne znači završetak školovanja. Školujemo se postepeno, konstantno. Svakako da jeste različito kada posmatram scenu pre 30 godina i sada. Postoji niz problema sa kojima današnja generacija odrasta, ali je možda baš to dalo snagu ovim današnjim klincima, gde ubrajam i tebe, neku određenu dozu ozbiljnosti, snage, ludila da se ide napred − jer drugačije ne može. Danas ima vrlo malo para, radi se mnogo manje filmova, predstava, a ima mnogo više glumaca. Ja smatram da za svakog od nas ima mesta, ali je danas svakako mnogo teže doći do zapažene uloge, projekta, ostati u žiži. Želim sebi i drugima samo da trajemo.

Koliko se rad na daskama koje život znače razlikuje od velikog platna?

Anica: Glumci se ne regrutuju negde ovako, nego upravo iz škola. Akademija forsira pozorište i to ima svoj razlog. Negde je taj posao isti, ali proces rada u pozorištu koristi svakome. Ko radi u pozorištu bolje funkcioniše na filmu. Moć da se sagleda predstava, to jest kasnije film, kao jedna celina − to je ista stvar, da li se radi o pozorištu ili filmu. Ja sam neko ko smatra da i u pozorištu postoji krupan plan takođe, ali se on postiže drugačijim sredstvima. Glumac mora na drugi način da privuče publiku. Jedno drugom daju nešto. I kod nas su uglavnom filmski glumci i pozorišni glumci. To je jedan razlog, ja pretpostavljam, što su naši glumci tako dobri.

Večeras je poslednje veče Filmskih susreta, kada će biti dodeljna najveća glumačka priznanja.

Ključne reči: anica dobra , glumica , filmski susreti , enklava , gorcilo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.