Seka Sablić: Žao mi je što je drama prognana sa naše scene

Danilo Milenković 2015.
Komentari

Zlatni jubilarni 50. festival glumačkih ostvarenja Filmski susreti otvoren je sinoć na Letnjoj pozornici u Tvrđavi. Nakon grupe Konstantin, koja je otpevala pesmu Pod sjajem zvezda, a zatim i himnu Bože pravde, predstavljena je tročlana komisija koja će odlučivati ko će poneti jednu od osam nagrada. Ove godine članove žirija čine Branislav Zremski, Dragan Mićanović i predsednica žirija Vesna Čipčić. Usledio je tradicionalni čin u kojem je Zoran Perišić, gradonačelnik Niša, predao ključ grada predsednici žirija, a zatim i spektakularan vatromet. Prve festivalske večeri prisutni su mogli da pogledaju flimove Bićemo prvaci svetaMali Budo.

Foto: Marija Velaja

Nagradu Pavle Vuisić, koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije za izuzetan doprinos umetnosti glume i za životno delo, ove godine dodeljena je Jelisaveti Seki Sablić. Sa njom smo razgoravarali o ovom glumačkom priznanju, pozorištu danas, glumačkim prednostima i manama.

Dobili ste nagradu koja nosi ime velikana našeg glumišta, koliko Vam ona znači?

Jelisaveta: Puno mi znači. Zato što to sada predstavlja nešto zaokruženo u mojoj karijeri. Jako je dirljivo, jer kad se okrenem iza sebe, mogu da vidim šta sam sve uradila. Mislim da značim za nagradu koliko i ona znači za mene.

Vi ste kao mladi imali priliku da sarađujete sa Pavlom Vuisićem. Kakvi su Vaši utisci o njemu kao glumcu, a kakvi kao o čoveku?

Jelisaveta: Znate šta, najvažnije je kakav je kao glumac − onda vidite i kakav je čovek. Svi smo ga voleli i uvek je bio autoritet. Bio je divan glumac. Svima je bila čast i svi smo voleli da glumimo sa njim. Pavle i ja smo igrali u filmuLeptirov oblak, i tu smo glumilii muža i ženu. Bilo je to prelepo i divno iskustvo, veoma lako smo sarađivali.

S obzirom na Vašu bogatu karijeru, možete li nam reći koje su prednosti, a koje mane glumačke profesije?Jelisaveta: Šta da Vam kažem, sve je prednost glume. Tako je i u životu. Ako voliš neki posao, onda je sve prednost. Ako ga ne voliš, onda je to kazna.Na početku karijere ste u pozorištu popularnost stekli igrajući dramske uloge. Međutim, kako vreme prolazi, igranjem komičnih likova Vaša popularnost još više raste. Koliko je teže igrati dramu, a koliko komediju?

Jelisaveta: Moram reći da je teže, ali i mnogo lepše igrati dramu. Skoro bih rekla u ime svih glumaca da svi više vole dramu i ozbiljnost. Žao mi je što je drama prognana sa naše scene.

Mnogi Vas doživljavaju kao predstavnicu komedije. Recite nam onda, zašto smo prestali da se smejemo?

Jelisaveta: Ma nismo prestali. Svuda je humor, čak ga ima i suviše. Ljudi bi trebalo da se vrate drami, malo lepoti, malo plemenitosti, malo dirljvim ulogama, a humora, pravo da Vam kažem, ima koliko hoćete.

Kako Vam izgleda situacija u kojoj se srpsko pozorište nalazi danas?

Jelisaveta: Posmatrajući svoj život bilo je i gore i dole. Bilo je i mnogo gorih situacija. Pozorište je živelo i živeće uvek. Pozorište nikada neće nestati. Nikada. Može da dođe hiljadu televizija, ekrana, tehnologije i čuda sa Marsa − pozorište ostaje živo.

Ove večeri publika će moći da pogleda filmove Panama i Nebo iznad nas. Uskoro će na našem sajtu biti objavljen intervju sa Petrom Strugarom, koji je izabran za glumca prve festivalske večeri.

Ključne reči: filmski susreti , jelisaveta seka sablic , intervju , nagrada pavle vuisic ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.