Katarina Jeličić: Volite, jer ljubav je pokretač
Jesenja sonata poteže bazična pitanja o odrastanju, međuljudskim odnosima unutar porodice, ljubavi, prirodi umetnika i umetnosti života. O samom komadu, ulozi, kao i o odnosu između majke i kćerke razgovarali smo sa glumicom Katarinom Jeličić, koja u predstavi tumači lik Eve.
Ova drama je jako poznata i igra se u mnogim pozorištima širom sveta godinama unazad. Kako ste Vi odabrali baš ovaj komad za svoj maturski rad?
Katarina: Prvenstveno, ponela me je fascinacija prema Bergmanu. Njegov stvaralački opus je zaista bogat i mogu reći da se on bavi temama koje su usko povezane i sa sadašnjošću. To i jeste bio glavni razlog.
Koliko je bilo naporno pripremiti se za istu ulogu koju je pre samo dve godine tumačila Branka Šelić u Ateljeu 212?
Katarina: Bilo je teško. Namenski nisam gledala predstavu u Ateljeu, jer sam želela da stvorim svoju sliku o ovoj ulozi, koja je za mene na početku bila veliki zalogaj. Prvenstveno iz razloga jer je to lik koji iza sebe ima niz nesrećnih i tragičnih događaja, odrasta sa lošim uspomenama i živi sa očajnim iskustvima. Ali sam se zahvaljujući dubokoj analizi teksta, poistovećivanjem i transformacijom, saživela sa Evom i iz straha od ove uloge sve je preraslo u veliko zadovoljstvo.
Katarina Jeličić nakon predstave Jesenja sonata; Foto: Jelena Živadinović
Priča govori o napetom odnosu između majke i kćerke usled nedostatka ljubavi i poštovanja. U kojoj meri je po Vašem mišljenju ono prisutno u današnjim porodicama?
Katarina: Njihov odnos je duboko frustriran iz mnogih razloga koje imaju u prošlosti. Smatram da su se večeras mnogi i prepoznali u ovoj priči, neko u ulozi Šarlote, neko u ulozi Eve. Moj cilj je bio da publiku bar malo osvestim da vodi računa o svojim postupcima, pogotovo prema najbližima, jer je u današnje vreme netrpeljivost sve češća.
Šta biste poručili svim majkama i kćerkama koje nisu pogledale ovu predstavu?
Katarina: Da vole zato što je ljubav neophodna. Ona je pokretač i uzrok svih lepih stvari na svetu.
