Ovacije za Ivana Mihailovića, Nevenu Ristić i Ninu Janković

Marija Đorđević 2016.
Komentari

Predstava Teško je reći zbogom dotakla je najdublja osećanja, ali i izazvala smeh kod prisutnih sinoć u Domu Vojske. Sjajni glumci Ivan Mihailović, Nina Janković i Nevena Ristić uspeli su da nam uz dosta emocija približe probleme njihovih likova. U toku predstave publika je imala priliku da se u pojedinim trenucima nasmeje, ali isto tako pronađe u iskustvima prikazanih junaka. Publika nije štedela dlanove, te je po završetku predstave bila na nogama i ovu glumačku ekipu nagradila ovacijama i ogromnim aplauzom.

Foto; Katarina Stanković

Nakon predstave razgovarali smo sa Ivanom Mihailovićem, Ninom Janković i Nevenom Ristić, glumcima iz predstave.

U predstavi je prikazan bračni trougao i sve ono što se događa unutar njega. Šta je ono sto je od suštinskog značaja za skladne muško-ženske odnose i na koja sve iskušenja nailazi jedan mladi bračni par?

Nina: Pošto sam ja ovde jedina udata, po meni, iskrenost, poverenje i tolerancija su stavke koje su najbitnije za kvalitetan brak ili vezu.

Ivan: Pa najvažniji su, po meni, a ja nisam u braku još uvek, valjda iskreni razgovori i suočavanje sa problemima, a ne ubacivanje problema pod tepih. Pravi razgovor je retka pojava u ovom vremenu.

Nevena: Ja ću se nadovezati na njih dvoje. To je sve ukupno jedna velika borba. Mislim da današnje generacije vrlo lako odustaju od te borbe i onda se sve smatra zdravo za gotovo. Zato propadaju veze i mislim da svi treba to da shvate kao jednu pravu bitku i borbu zarad ljubavi. Tada dolazimo do razumevanja, tolerancije, čistih, iskrenih razgovora i do rešavanja problema.

Ovaj dramski komad bavi se savremenim društvenim temama koje se tiču svih nas. Koliko to može da utiče na svest publike?

Ivan: Definitivno je naš cilj da utičemo na publiku i da, predstavljajući problem ovo troje ljudi koje mi igramo, pokažemo koji su zapravo problemi koji su doveli do kraja predstave. Nadamo se da u životu neće biti ovako i da će ljudi kad pogledaju ovu predstavu imati na umu ono što su videli i zapitati se sami nad sobom šta su uradili, kako se ponašaju i da li nešto u svojim vezama i budućim vezama treba da promene. To je cilj.

Nina: Ja mislim isto to i da verovatno postoje parovi koji su se možda pronašli u ovome. I mislim da njima nije baš sve tako smešno i komično kao što je nekim ljudima. 

Nevena: Inače, ovo je dramski tekst, ali mnogi kritičari su ovaj tekst Mira Gavrana, koji je napisan pre jedno petnaestak godina, ocenili kao jednu melodramu ili čak tragikomediju. Iskreno, smeh je ono zašto ovo u jednom delu prerasta u komediju, jer ljudi se uglavnom brane smehom od prepoznavanja nekih situacija iz svog ličnog života. I moram da kažem da je proces rada na ovom projektu bio divan.

Vi se svi poznajete još sa fakulteta. Koliko je olakšavajuća okolnost raditi sa nekim ko vam je blizak i koga dugo znate? Koje su prednosti toga?

Nina: Olakšavajuća okolnost je ta što se jako dobro poznajemo, i na sceni i van nje, i to svakako pomaže. Zbog samog procesa je lakše raditi sa ljudima koje toliko dobro poznaješ, a onda je posle i sve lakše. Lakše su i probe, lakše ti je da grešiš pred tim ljudima

Ivan: Generalno, proces predstave traje minimum dva meseca, nekad tri, nekad i više. Kad su novi ljudi koje do tada nisi poznavao sam početak rada će biti teži. Ti, da bi radio sa nekim komad, moraš baš dobro da ga poznaješ i da razmeniš dobru energiju. Mi imamo skraćeni put jer se poznajemo i radili smo zajedno. I to je uvek olakšavajuća okolnost. I drugo, poverenje koje imamo je neprocenjivo. 

Nevena: Kada dođe do onih kreativnih sukoba, lakše se rešavaju. Inače, u našem poslu nema ništa lično, bavimo se svi istom stvari. I onda kad se poznajemo još kao prijatelji, to nam olakšava da možemo onako pošteno i iskreno da kažemo jedni drugima sve, a da ne mislimo da je zlonamerno, nego da je u svrsi da to dobro izgleda.

Šta vam se najviše dopada kod likova koje tumačite i postoje li trenuci u toku predstave u kojima ste se možda pronašli?

Nina: Meni se ništa ne dopada kod mog lika. Ja se u ulozi novinarke nisam pronašla. Ja jesam ambiciozna, ali ovoliko ne, sigurno. Čak sa Teom možemo možda i najbolje da se saosetimo.

Nevena: Postoje naši prioriteti koji su drugačiji od prioriteta naših likova. Tea ispadne heroina u celom komadu. Svako od nas se trudio svojski da odbrani njegovu stranu, da nađe koji je krajnji cilj, zbog čega sad on juri karijeru, juri drugu ženu i ona juri dete. Svako traži neki svoj čep kojim bi da začepi rupu.

Ivan: Ja tumačim lik po kome se verovatno i zove ova drama, pošto on je taj koji odlazi. Ja sam se pronašao u tome što je, zapravo, stvarno svako od nas imao situaciju da je nekada morao u životu da prelomi i da kaže: Sada je dosta! Treba da nastavim dalje. To je ono što su svi preživeli i odakle sam crpeo inspiraciju za ovaj lik. 

Prema vašem mišljenju, kada je najteže reći zbogom?

Nina: Možda stvarno u ovakvim situacijama. Kada je rastajanje u pitanju, pa sad ne mora rastajanje sa partnerom, može i sa prijateljem. Svakako je teško reći zbogom. Ja imam i prijatelje i sestru koji ne žive u Srbiji. Mislim, naravno, to nije zbogom do kraja, ali opet...

Ivan: Mislim da je meni najteže reći zbogom kada nekog voliš, a kada realno shvatiš da to nema smisla i da taj smer života u kome ide neka veza nije pravi, nije dobar za tebe, a ti nekog voliš pa voliš. Tad je najteže reći zbogom.

Nevena: To je ono što je bilo u ovom komadu što se javno ne izgovara. Mislim da bi možda trebalo da spomenemo teatar Vihor koji smo pokrenuli. Mi smo ovde jedna skupina koja se okupila, gde je jedna generacija i gde nam zaista jeste cilj da uzmemo društveno angažovane tekstove. Zovemo se putujuće pozorište zato što nemamo svoju stalnu scenu i jednostavno naša sudbina budućnosti piše na tim točkovima, a isto tako piše publika koja nas gleda. Tako da, više o ovoj predstavi nam možeš reći ti, kako si doživela, i ovi ljudi koji su bili u sali noćas. Nadamo se da smo bar negde čačnuli i to nam je cilj. I jeste ime Vihor, tu dođemo, napravimo disbalans, neki haos i vraćamo se kući

Kakvi su planovi za naredni period i kada vas možemo videti u nekom novom filmu?

Nina: Ja sam prošle godine snimala film Mašinovođe. Tu imam jednu malu ulogu, jako slatku, sa Lazarom Ristovskim. On mi je glavni partner. Bilo mi je stvarno jedno divno iskustvo da radim sa tim čovekom, sa jednim velikim glumcem. Iskreno, ne znam kada će tačno biti premijera filma, ali nadam se, biće svakako ove godine. Takođe sam snimala prošle godine seriju Vere i zavere. To će biti prikazano marta, na Radio-televiziji Vojvodine.

Ivan: To je već objavljeno. Nastavićemo serijal serije Vojna akademija. Ja trenutno radim na jednom komadu u pozorištu Atelje 212, zove se Primorje. Spremam se za jedan privatni projekat o kome neću mnogo da pričam, ali mislim da će biti nešto drugačije, nešto revolucionarno, nešto što se tiče svih nas. A vi razmišljajte, pa kad čujete, dođite da pogledate.

Nevena: Što se tiče mene, ja sam u skorije imala premijeru u Zvezdari Teatru Klaustrofobična komedija Dušana Kovačevića. Režirao je Darko Bajić. Sjajna glumačka podela. Imala sam jako zanimljivu ulogu u tome i nadam se da ćemo doći i do Niša. Baš onako veliki glumački zadatak. Tumačim lik poljske balerine. Tako da se učio i poljski jezik i balet. Bilo je jako uzbudljivo. Imala sam tu veliku radost da imam sjajne partnere: Ljubomira Bandovića, Slavka Štimca, Marka Janketića, Zorana Cvijanovića, Jovanu Stojiljković. Mislim da je nešto stvarno magično što se dešava sa tom predstavom. Sa velikom radošću idem tamo gde igram. To je nešto najsvežije. I u pripremi su razni neki projekti. To je nekako uvek nezgodno govoriti unapred. Najbolje je govoriti kada uđemo ili u proces, ili kada dođe finalni proizvod. Tada znamo šta nudimo, šta publika može da očekuje stvarno od toga. Ima tu dosta razloga koji mogu da promene tok, ali biće svakako zanimljivih stvari u budućnosti. Pored toga i Vojna akademija, naravno.

Ovo gostovanje organizovala je niška agencija Art&Tour. Sledeće igranje ove predstave je u Novom Sadu.

Ključne reči: ivan mihailović , nevena ristić , nina janković , dom vojske niš , teško je reći zbogom ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.