Ivan Pavlov – nauka ispred svega

Sonja Stefanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 1849. godine rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

www.famouspsychologists.org

Ivan Petrovič Pavlov bio je najstariji od jedanestoro dece oca Petra Dmitrieviča Pavlova i majke Varvare Ivanove. Kao najstarijeg, ali i najzdravijeg, roditelji su Pavlova terali da nastavi porodičnu tradiciju i postane sveštenik. Međutim, nisu ga mogli odmah poslati u školu jer je zadobio tešku povredu. U tom periodu, pa sve do 11. godine, o njegovom školovanju brinuo se deda. Mladi Pavlov takođe je preuzimao mnoge kućne poslove. Pavlov 1860. godine upisuje Ryazan Ecclesiastical školu i seminar teologije koji napušta nakon čitanja Darvinovog Porekla čoveka i radova čuvenog ruskog fiziologa Ivana Sečenova. 1870. odlučuje da se posveti prirodnim naukama te se upisuje na Univerzitet u Sankt Petersburgu. Tu stiče veliko poštovanje prema profesoru fiziologije zahvaljujući kojem se posvećuje fiziologiji i nauci.

Zajedno s kolegom Afanasjevom dobija prvu zlatnu medalju za rad na fiziologiji pankreasa. 1875. godine diplomira na prirodnim naukama te upisuje Akademiju za medicinsku hirurgiju (Vojno-medicinsku akademiju, kako je tada nazivana), na kojoj diplomira četiri godine kasnije pa dobija drugu zlatnu medalju. Za vreme studiranja, Pavlov je bio asistent mnogim profesorima. Po završetku Akademije 1879. godine, čuveni ruski kliničar S. P. Botkin nudi mu poziciju u fiziološkoj laboratoriji, u kojoj Pavlov ostaje narednih 11 godina, a 1886. postaje i zvanični šef laboratorije. Prostor u kojem je radio nije bio pogodan za eksperimentiranje, dok je oprema s kojom je baratao jedva zadovoljavala osnovne potrebe. Uprkos tome, Pavlovljeva energija, strast i volja za eksperimentiranjem premašivala je očekivano, iako je u mnogim situacijama morao sam da finansijski ulaže u opremu ili u kupovinu životinja sa kojima je radio.

Ivan Pavlov

Ivan Pavlov tokomn eksperimenta sa psom; Foto: www.istrazime.com 

Deda ga je uvek podsticao da mnogo čita i redovno vodi beleške, što je Pavlov mnogo koristio u eksperimentima koje je sprovodio. Ovome u prilog ide i njegova čuvena izjava vezana za nauku i čovekov odnos prema njoj: Nauka zahteva od čoveka celi njegov život. Kada biste imali dva života, to ne bi bilo dovoljno. Budite strastveni u svom radu i istraživanju. Za vreme rada u Botkinovoj laboratoriji, 1883. godine Pavlov je doktorirao na temu Motorni nervi srca, dok je naredne dve godine proveo u Nemačkoj kod kardiovaskularnog fiziologa Karla Ludviga u Lajpcigu i gastrointestinalnog fiziologa Rudolfa Heidenhaina u Breslau.

1890. godine Pavlov je pozvan da organizuje i vodi odsek za fiziologiju pri Institutu za eksperimentalnu medicinu, gde je radio više od 45 godina, sve do svoje smrti. Prvih 10 godina na Institutu bile su ključne godine za njegov profesionalni razvoj, jer je tada organizovao eksperimente po kojima je danas poznat- eksperiment sa psom i definisanje uslovnih refleksa. Iste godine kada je došao na Institut, Pavlov je pozvan da predaje farmakologiju na Vojno-medicinskoj akademiji, dok je 5 godina kasnije pozvan i na mjesto katedre za fiziologiju, gde je ostao sve do 1924. godine. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada, među kojima je i Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1904. godine, dodeljena za istraživanja fiziologije želudačane sekrecije

Ivan Pavlov 2

Ivan Pavlov sa timom izvodi eksperiment; Foto: www.blog.oup.com 

Otvoreno protivljenje Vladi i Rusiji posljednjih godina njegovog života se promenilo te je odlučio da promeni ton da bi mogao da dobije podršku za razvoj nauke. Tada je komunistička partija i sovjetska vlada dala Pavlovu i njegovim saradnicima neograničenu vlast za naučna istraživanja, nakon čega je Rusija postala važan centar za razvoj fiziologije. Tome u prilog ide i činjenica da je 15. Internacionalni fiziološki kongres 1935. godine održan u Sankt Peterburgu (tadašnji Lenjingrad) i u Moskvi. Iste te godine Vlada je izgradila laboratoriju za fiziološka istraživanja na čelu s Pavlovim.

Februara 1936. godine, Ivan Petrovič Pavlov umro je od upale pluća. Kako on to sam kaže: Kao mladić ušao sam u laboratoriju, tu sam proveo celi svoj život, postao sam starac i san mi je da provedem posljednje dane u njoj.

 

Izvori: www.istrazime.comwww.britannica.comwww.b92.netwww.nobelprize.org

Ključne reči: Na današnji dan , Ivan Pavlov , naucnik , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.