Ivo Andrić − pisac inspirisan mostovima

Dorotea Janković 2017.
Komentari

Pre tačno sto dvadeset i pet godina rođeno je jedno od najpoznatijih imena naše domaće književnosti koje će ostati upamćeno po brojnim romanima koji su postali obavezna literatura u školama i koji govore o životu i stradanju te ostavljaju veliku pouku za sve njihove čitaoce. Na današnji dan 1982. rođen je Ivo Andrić.

www.serbia.com

Jedan od naših najpoznatijih pisaca iznenada je došao na svet u selu Dolac kraj Travnika, dok mu je majka bila u gostima kod rođaka. Kada je napunio dve godine otac mu umire od tuberkuloze, te ga majka šalje kod svojih rođaka u Višegrad koji nisu imali dece i prihvatili ga kao svoje. Tamo je završio i osnovnu školu, nakon čega upisuje Veliku gimnaziju u Sarajevu. Svoje srednjoškolske dane provodi pišući pesme. Pored toga bio je pobornik i pripadnik nacionalističkog pokreta Mlada Bosna.

Po završetku srednje, upisuje Mudroslovenski faklutet Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu, a potom odlazi u Beč. Tamo je želeo da završi Filozofski fakultet, ali čuvši za atentat na Franca Ferdinanda, koji je izvršio mladi saborac iz Mlade Bosne, vraća se u Bosnu. Tamo ga dočekuje policija koja ga hapsi i premešta u tamnicu u Mariboru gde će ostati sve do leta 1915. To vreme je proveo beležeći svoje pesme koje je kasnije objavio u zbirci Ex ponto. Po izlasku iz zatvora odlazi na lečenje u Zagreb jer je imao zapaljenje pluća. Tu je Andrić dočekao amnestiju i počeo da radi na pripremi prvog broja časopisa Književni jug.

cmjp rs

Foto: www.cmjs.rs

Svoju političku i diplomatsku karijeru činovnika započinje u Ministarstvu vera u Beogradu. Prestonica mu se jako dopala, naročito ta uzvrela književna atmosfera. Vreme je često provodio sa Milošem Crnjanskim, Simom Pandurovićem i Stanislavom Vinevarom. Izašla je i pripovetka Put Alije Đerđezela, a Andrić došavši iz Vatikana postaje činovnik u Generalnom konzulatu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu. Njegova karijera ide uzlaznom putanjom i postaje vicekonzul u Gracu, međutim, problem nastaje zbog fakulteta koji nije završio. Kako ne bi dobio otkaz, on odlučuje da napiše doktorsku disertaciju, koju je uspešno i odbranio u Gracu. Zahvaljujući ovoj disertaciji postaje član Ministarstva inostranih poslova.

Narednih godina postaje član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kako je postao ministar i poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta, iako je želelo da da ostavku videvši planove i namere Nemačke. Dan posle bombardovanja vraća se u Beograd, gde odbija da prima penziju i odlučuje da živi kao podstanar. U svom skučanom prostoru i tišini u velikom ratu Andrić završava svoja najveća dela Travničku hroniku i Na Drini ćuprija. Oba romana su objavljena iste godine, kao i roman Gospođica. Veliko priznanje za sve ono što je radio i napisao stiže mu u vidu Nobelove nagrade 1961. godine. Ovaj književnik i političar zauvek je napustio zemlju 1975. godine ostavivši za sobom velika dela iz teških vremena. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Izvori: opusteno.rs, znanje.org

Ključne reči: Ivo Andrić , kultura , Na današnji dan , Pisac , Mostovi ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.