Sergej Jesenjin — pesnik sela

Aleksandra Đokić 2018.
Komentari

Na današnji dan 1985. godine rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih lirskih penika. Njegova poezija je inspirisana prirodom i životom na selu, često ograđena od uticaja industrijalizacije i modernog života.

Foto: www.studentski.hr

Sergej Jesenjin je odrastao u seljačkoj porodici u selu Konstantinovo. Veći deo detinjstva je proveo u kući dede i babe, koji su ga podsticali da se bavi pisanjem još od njegove devete godine. Bio je slobodnog, avanturističkog duha. Završivši lokalnu osnovnu školu 1909. godine, upisao je Rusku pravoslavnu školu koja je imala velikog uticaja na njegovo kasnije književno stvaralaštvo.

Kao dete sa nesvakidašnjim talentom za književnost, 1912. godine seli se u Moskvu, gde sam sebe izdržava radeći kao lektor u jednoj izdavačkoj kući  i da paralelno pohađa studije na Moskovskom državnom univerzitetu. U Moskvi upoznaje Anu Izrjadnovu sa kojom je dobio sina Jurija. Pripadajući krugu pesnika koji su se ugledali na Ivana Surikova, ruskog pesnika 19. veka, Jesenjinova rana poezija se prvenstveno zasnivala na ruskom folkloru. U Sankt Peterburg odlazi 1915. godine, gde upoznaje pesnike Aleksandra Bloka, Sergeja Gorodeckija i Andreja Belija. Upravo se tamogradu Sergej Jesenjin probio i postao poštovan književnik. Bio je prisni prijatelj i jedno vreme cimer pisca Nikolaja Kljujeva, otvorenog homoseksualca, za kog pojedini veruju da mu je bio i ljubavnik, misleći kako su mnoga Jesenjinova ljubavna pisma posvećena upravo njemu.

SA

Foto: www.facebook.com

Jesenjin je objavio svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Radunica 1916.godine, zbirku prepunu dirljivih pesama o ljubavi i običnom životu koja ga je veoma brzo svrstala u ozbiljne, uvažene pesnike u ruskim književnim krugovima. Godine 1917. oženio se glumicom Zinaidom Rajh sa kojom je imao ćerku Tatjanu i sina Konstantina. Oktobarsku revoluciju 1917. godine Jesenjin je posmatrao kao društveni i duhovni prevrat koji će dovesti do milenijuma seljaka, opisanog u njegovoj sledećoj knjizi pesama, Druga zemlja, objavljenoj 1918. godine. Njegovo pozitivno, utopijsko viđenje Druge zemlje zasnovano je na zastupanju prirode u ratu protiv podlog sveta gvožđa, kamena i čelika, ili drugim rečima, protiv industrijalizacije. 

U septembru 1918. godine osnovao je svoju izdavačku kuću, pod nazivom Društvo umetnika s rečima. Naredne godine se udružuje s grupom ruskih pesnika koji su se nazivali imažinisti, a veoma brzo postaje i njihov predvodnik. Takođe je postao i česti posetilac moskovskih kafana, u kojima je izvanredno recitovao, ali i preterano pio. U tom periodu je objavio nekoliko zbirki pesama, kao što su Trerjadnica i Pesme kavgadžije, a 1921. godine napisao je i poemu Pugačov, veličajući pobunu seljaka protiv vladavine Katarine II u 18. veku. U jesen 1921. godine Jesenjin upoznaje američku plesačicu Isidoru Dankan, ženu koja je bila 18 godina starija od njega i koja je znala samo nekoliko ruskih reči. On, s druge strane, nije govorio nijedan strani jezik, a ipak su se venčali. Međutim, brak je bio kratkog veka i Jesenjin se već naredne godine vratio u Moskvu. U to vreme je imao problema s alkoholom, često praveći skandale u hotelskim sobama i restoranima. Sve je bilo pomno praćeno u ruskim i svetskim medijima. Tamo je gotovo odmah počeo vezu s glumicom Avgustom Miklaševskom, kojoj je posvetio nekoliko pesama iz ciklusa Ljubav huligana, dok je iste godine dobio još jednog sina, iz veze sa pesnikinjom Nadeždom Volpin

f2de5082a20ee7d48405

Foto: Profimedia

Neko vreme je pisao kafansku poeziju u ciničnom i šepurećem stilu koji se jasno ogleda u zbirkama Ispovest huligana i Moskva kafanska. Njegovi stihovi nisu uspeli da prikriju omalovažavanje samog sebe koje ga je savladavalo, pa je nastavio da traži utehu u piću, pa čak i u kokainu. Osećajući se krivim što nije uspeo da ispuni ulogu pesnika koji će prosvetliti narod, pokušao je da se prikloni vladajućem pesničkom trendu. Tako je u pesmi Napuštena i bleda mesečina čak hvalio i uzdizao kamen i čelik kao tajnu nadolazeće moći Rusije. Međutim, u pesmi Surovi oktobar me je obmanuo, otvoreno je naglasio svoje otuđenje od boljševičke Rusije. Njegovo poslednje veliko delo, pesma Crni čovek, predstavlja nemilosrdnu kritiku sopstvenih neuspeha. Jesenjin se 1925. godine oženio četvrti put – sa Sofijom Andrejevnom Tolstojom, unukom pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, koja je, posle smrti supruga, život posvetila očuvanju uspomene i dela Sergeja Jesenjina.

Decembra 1925. godine Jesenjin je pronađen mrtav u svojoj sobi u petrogradskom hotelu Angleter. Poslednju pesmu Doviđenja, druže, doviđenjam posvetio je svom prijatelju Volfu Elrihu.

Izvori: www.znanje.org, www.presstiz.rs, srednjeskole.edukacija.rs

Ključne reči: Na današnji dan , jesenjin , sergej aleksandrovič jesenjin ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.