Vojislav Tankosić – vojvoda koji je živeo burno i kratko

Nevena Ivanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 1915. godine u Trsteniku umro je Vojislav Voja Tankosić, jedan od osnivača organizacije Crna ruka, četnički vojvoda i major srpske vojske. 

bastabalkana.com

Vojvoda Tankosić, koji je živeo svega 35 godina, bio je učesnik najvažnijih istorijskih događaja u Srbiji, od Majskog prevrata do Sarajevskog atentata. Skoro čitavog života je bio član tajnih i zavereničkih organizacija. Voleo je ratove, a neke je i sam otpočinjao. Rođen je u selu Ruklada, kraj Uba, a po završetku osnovne škole preselio se sa porodicom za Beograd. Njegov otac Pavle, koji je bio dosta stariji od majke Milje, bavio se kazandžijskim zanatom. Posle Druge beogradske gimnazije, Vojislav je upisao Vojnu akademiju, koju je završio 1901. godine kao jedan od najboljih studenata. Nakon toga je kao vodnik bio raspoređen u Šesti pešadijski puk Kralj Karol, a  sa 15. klasom završio je i Višu školu Vojne akademije. 

Krajem 1903. počeo je da se bliže interesuje za prilike u tadašnjoj Južnoj Srbiji, kao i u tadašnjoj Staroj Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji i Raškoj. To su bile godine strahovitih pogroma nad srpskim stanovništvom i apsolutne anarhije u tim krajevima. Srpsko stanovništvo se tada masovno iseljavalo u Kraljevinu Srbiju. To vreme je i u publicistici zabeleženo kao jauk Srpstva sa juga. Kao odgovor, formirano je nekoliko gerilskih jedinica, u narodu poznatih kao četničke jedinice. Međutim, sve do 1903. godine i dolaska dinastije Karađorđević na vlast u Srbiji gerilska borba srpskog naroda bila je ilegalna i srpske vlasti su je sporadično podržavale jer nisu želele da pogoršaju odnose sa velikim silama.

Apis i Crna ruka

Vojislav Tankosić i Crna ruka; Foto: www.novosti.rs 

Majski prevrat 1903. prvi je veliki događaj u kome direktno učestvuje, kao komandir voda koji je streljao Lunjevice, braću kraljice Drage Obrenović.  Međutim, najveću slavu steći će kao četnički vojvoda u Staroj Srbiji i Makedoniji, gde je prvi put boravio u zimu 1903/1904. godine, ubrzo po osnivanju Glavnog odbora četničke akcije. Vatreno krštenje Tankosić je imao u čuvenim borbama na Čelopeku kod Kumanova 16. aprila 1905. godine i nekoliko dana kasnije u Velikoj Hoči. Po svedočenjima, Tankosić je stizao da komanduje, sipa metke na Turke i Arnaute i zadržava njihov nalet, ali i da previja ranjene četnike. Sitan, kovrdžave crne kose i brade, činio je čuda od junaštva. Do zatišja, koje je nastalo sklapanjem Carinske unije između Srbije i Bugarske 9. jula 1905. godine, Tankosić je nebrojeno puta prelazio dobro čuvanu granicu, bilo sam, bilo sa četom, učestvovao u većini okršaja, o čijoj žestini govori zvaničan podatak da je u prvih šest meseci 1905. u Makedoniji ubijeno 785 ljudi, spaljene 74 kuće i 4 manastira. 

Proglašenje aneksije 6. oktobra 1908. godine izazvalo je ogromno uzbuđenje, stvorena je organizacija Narodna odbrana. Tankosić je ovde radio u dva smera: na širenju svoje mreže u Bosni, koristeći nezadovoljstvo austrijskom upravom, i na regrutovanju i obuci dobrovoljaca za sukob koji se očekivao. Sve do marta 1909. godine i priznavanja aneksije, Tankosić u Ćupriji obučava svoje dobrovoljce. Vežbali su se u rukovanju dinamitom, bombom, nožem, brzometkom, kao i u plivanju u ledenoj Moravi. Kad nisu bili na poligonu, bili su po kafanama. Pojavljuju se navodi da je još 1911. godine pripremao atentat na Ferdinanda, kao i da je bio upleten u atentat na barona Slavka Cuvaja, hrvatskog bana. Sredinom 1912. godine boravi na Kosovu, gde sa Isom Boljetincem predvodi Arnaute u sukobu sa Turcima. Septembra 1913. godine, Arnauti upadaju u pogranični pojas, gde vrše pokolje. Tankosić ih proteruje, ali se sprema nešto mnogo veće. Zajedno sa ostalim članovima Crne ruke vršio je pritisak na srpsku vladu Nikole Pašića pred Bukureški mir 1913. Vlada je pokušala da penzioniše Tankosića i Apisa, ali kralj se nije složio. Posle Sarajevskog atentata 1914. austrougarska vlada ga je u ultimatumu upućenom srpskoj vladi smatrala odgovornim za atentat, zbog čega je bio pritvoren u štabu Dunavske divizije I poziva.

Tankosic 2

Vojislav Tankosić u vojnoj uniformi; Foto: www.kurir.rs 

Tražili su da im se Tankosić izruči. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915. Tankosić je bio teško ranjen negde između Svilajnca i Despotovca, gde je sa svojim četničkim odredom držao odstupnicu. On je iz tog mesta gde je bio ranjen doveden u bolnicu u Trsteniku. Sve to se dogodilo zbog toga što je njegova organizacija Crna ruka baš u tom mestu imala veoma jako uporište. Tankosić je od posledica ranjavanja vrlo brzo umro, a nakon ulaska Austrijanaca u Trstenik, odmah su tražili da se otkopa grob, kako bi se uverili da je stvarno mrtav. Telo je otkopano i slikali su ga kako bi njihove novine u Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj objavile da strašni  Voja Tankosić više nije živ. Uz sliku groba i leša, objavljen je i tekst u kome su, osim obaveštenja kako je došao kraj Voji Tankosiću, pominjani prestolonaslednik, utlimatum njihove vlade, kao i detalj o tome da je Tankosića, pogibijom u njihovoj balkanskoj ofanzivi sustigla kazna. Posmrtne ostatke prenela je njegova majka Milja, uz pomoć Udruženja srpskih četnika i sahranila na beogradskom Novom groblju 1922. godine.  

Izvori: bastabalkana.com, srpskilegat.rs, kcns.org.rssrbin.info 

 

Ključne reči: VOJVODA , MAJSKI PREVRAT , CRNA RUKA , smrt , TRSTENIK ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.