Norman Majler − nasilni intelektualac

Sonja Stefanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 2007. godine umro je američki romanopisac, eseijsta, scenarista i novinar Norman Majler. Kandidovao se za gradonačelnika Njujorka čak dva puta. Živeo je veoma burnim životom, što je preneo i na svoja dela, koja su prevođena na mnoge jezike, i na taj način ostao upamćen kao markantna figura.

Foto: www.pbs.org

Rođen je u Long Biču u Nju Džerziju, 31. januara 1923. godine u jevrejskoj porodici. Njegov otac Isak Bernet Majler bio je računovođa, a majka Fani Šnajder domaćica i vlasnica studija za negu. Odrastao je u Njujorku. Posle završene osnovne i srednje škole, u šesnaestoj godini upisuje se na Harvard i 1943. godine stiče diplomu avio-inženjera. Tokom studija počeo je da piše kratke priče i dogodilo se da jedna od tih priča bude nagrađena. Po Majlerovom kasnijem priznanju, ta nagrada je imala uticaja na njegovu odluku da postane pisac, jer je još kao osmogodišnjak napisao roman o opsadi vanzemaljaca. Iako je pokušao da izbegne vojsku, regrutovan je i poslat na ratište na Pacifiku.

Svoj prvi roman Goli i mrtvi (1948), koji je Džordž Orvel smatrao najboljim romanom o Drugom svetskom ratu, objavio je posle završetka rata i taj roman mu je doneo veliki uspeh. Govorilo se da je naturalistički realističniji od svih realističkih. Vremenom postaje vrlo cenjen novinar, esejista, scenarista, a pre svega čovek koji je nemilosrdno napadao elitu, moralne i društvene tabue. Posle rata boravio je u Francuskoj, na Sorboni izvesno vreme, po njegovim rečima, kada mu je 2006. godine uručena Legija časti, najviše francusko priznanje.

Norman

Norman Majler; Foto: www.pulse.com

Ženio se šest puta i ima devetoro dece, od kojih je jedan dečak usvojen. Prema deci se ponašao odgovorno, kasnije je sa jednim sinom snimio film, a sa drugim, najmlađim Džonom Bafolom Majlerom napisao knjigu o svim temama u vidu međugeneracijskog dijaloga Velika praznina. Bio je primer negativanog portretisanja žene u književnosti, naročito posle svog četvrtog romana Američki san (1965). Taj glas ga prati i posthumno. Opis seksualne scene u njegovom poslednjem romanu, koji je vrlo hvaljen, Dvorac u šumi (2007), proglašen je za najgori opis u vrlo žestokoj konkurenciji. Tako je i zbog incidenta kada je svoju suprugu gađao i povredio nožem na zabavi izazvao gnev feministkinja. Pretila mu je kazna, ali njegova žena tada nije podnela prijavu protiv njega, no kasnije je napisala knjigu.

Te davne 1965. godine Norman Majler, anfan teribl američke književnosti, branio se analizom dela Henrija Milera i D. H. Lorensa, koji su takođe bili na spisku negativnih primera u radu Sexual Politics Ket Milet, poznate feminističke kritičarke. U toj polemici branio je umetnikovo pravo da se sa senzualnošću i seksualnošću umetnik može u okviru vlastite poetike služiti kako mu drago. Jer, po Majleru cilj umetnosti je da intenzivira, čak pogorša moralnu svest, što je on i radio u svim tekstovima, ne samo novinarskim, publicističkim već i u svojim romanima. Bez obzira na to što je njegov drugi roman Obala Barbarije (1951), kao i treći, Park jelena (1955) doživeo neuspeh, to ga nije obeshrabrilo. Teško je došao do izdavača zbog previše seksualnosti i zato što je bio zagovornik uživanja u marihuani i džezu. U tom smislu, značajan je njegov esej Beli crnac. Mnogi su ga optuživali za samoreklamerstvo, jer je u vreme Hladnog rata izjavljivao da mu je čitanje Kapitala Karla Marksa pomoglo da postane bolji pisac.

46018112 2012760392347557 5798498332577890304 n 1

Norman Majler sa suprugom Adel Morales; Foto: www.flavorwire.com

Zbog učešća u maršu na Pentagon, Norman Majler je zajedno sa Noamom Čomskim i Alenom Ginzbergom, pesnikom, vodećim predstavnikom bitnika, bio hapšen. Družio se sa svim velikanima pisane reči: Gorom Videlom, Viljemom Stajnorom, Kurtom Vonegerom, Trumanom Kapotom i drugima. Često su to bila burna druženja, sa dosta alkohola, psihogenih supstanci, tuča, polemika. Mnoge njegove knjige nisu baš dočekane pohvalama, ali knjiga eseja Armija noći − istorija kao roman, roman kao istorija (1968), knjige eseja Zašto smo u Vijetnamu (1967), kao i osnivanje časopisa The Vilage Voice, obeležile su te godine njegovog života.

Mesto važnosti je zadržao bez obzira na knjige koje nisu pohvaljene od strane ozbiljnih literarnih znalaca, kao što je biografija Merilon Monro (1973) i fantamazgorični roman Dnevne večeri (1983), priča o reinkarnaciji smeštena među egipatske bogove. Napisao je i biografije H. Milera (1976), P. Pikasa (1995), Mohameda Alija, zatim knjigu Osvaldova priča – američka misterija (1995), o ubici američkog predsednika Kenedija. Bavio se i filmom, pisao scenarije i glumio u nekim od njih, ali ne naročito uspešno. Po sopstvenom scenariju režirao je film Muškarci ne plešu (1984), u kome su glavne uloge igrali Rajan O Nil i Izabel Roselini. Televizijski film koji je snimljen po njegovoj knjizi Krvnikova pesma sa Tomom Li Džonsom u glavnoj ulozi 1983. godine osvojio je nagradu Emi

45907991 188945418679813 3131940111302787072 n

Film o Normanu Majleru; Foto: www.nytimes.com

U osamdesetoj godini, posle desetogodišnje pauze, objavio je svoju poslednju knjigu, fikciju Dvorac u šumi (2007), u kojoj se kroz odrastanje Adolfa Hitlera do trinaeste godine bavi temom dobra i zla. Nakon pojavljivanja ovog romana objavio je i tekst O Bogu: jedan neuobičajen razgovor (2007), u kome je izložio svoje poimanje prirode Boga. Stvoren sam od sirovih misli i surovih sila. Ne znam ko sam. Niti šta sam bio. Ni zvuka ne čujem. Bliži se bol koji je snažniji od svih dosadašnjih. Tako je govorio poslednjih dana svog 84-godišnjeg života Norman Majler. Umro je ujutru 10. novembra 2007. godine u njujorškoj bolnici. 

Izvoriwww.blic.rswww.smrtnakazna.rsnaslovi.net 

Ključne reči: Na današnji dan , Norman Majler , kultura , Pisac ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.