Kolubarska bitka — epska borba Prvog svetskog rata

Nevena Ivanović 2018.
Komentari

Na današnji dan 1914. godine počela je Kolubarska bitka, jedna od najvećih i najznačajnijih borbi između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. Vođena je 30 dana na frontu od 200 kilometara, protiv dva puta brojnije i nemerljivo bolje opremljene austrougarske vojske.

beseda.rs

Kolubarska bitka je počela 16. novembra 1914. godine. Pošto je komandant Prve armije general Petar Bojović bio ranjen, na njegovo mesto postavljen je general Živojin Mišić. Njegova taktika se danas izučava na svetskim akademijama, dok je u Velikom ratu to bio ključan momenat za srpsku vojsku. On je nakon bitke dobio čin vojvode, a austrougarski general Oskar Poćorek završio je tada svoju vojnu karijeru. 

Posle Cerske bitke, kada je odbijen prvi nalet Austrougarske, vojsci je nestajalo municije, nije bilo dovoljno hrane, a odeća i obuća su bili skoro uništeni jer nije bilo obnavljanja. S obzirom na to da je Prvu armiju preuzeo u trenucima njenog povlačenja, Vojvoda Mišić je shvatio da bi učinio veliku grešku ako bi je i dalje povlačio s položaja na položaj braneći svaku stopu zemlje. Protivno naredbi Vrhovne komande, odlučio je da Prvu armiju izvuče iz neposrednog dodira sa neprijateljem. 

Zivojin Misic

Vojvoda Živojin Mišić; Foto: www.paluba.info

U trenutku kada su evropske telegrafske agencije očekivale vesti o slomu srpske vojske i kada je Peta austrougarska armija priređivala svečanu paradu u Beogradu, otpočela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske. Na planini Suvobor Prva srpska armija probila je front Šeste austrougarske armije i počela nadiranje prema Valjevu i zauzela ga, izbila na obale Drine i Save kod Šapca i oslobodila Beograd 15. decembra 1914. godine. Tako je Srpska vojska ostvarila najveću pobedu u Prvom svetskom ratuKolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. 

Na pretnju da krši naređenja, Mišić je ponudio da neko drugi preuzme Prvu armiju, ali se niko nije usudio. Vojvoda je ipak preduzeo ono što je zamislio i glavninu svojih boraca povukao čak 19 kilometara na istok, svestan rizika, ali i potrebe da se njegovi ljudi dva dana poštede borbi, kako bi povratili psihofizičku snagu. On je takođe bio upućen u relativno nizak moral neprijateljskih vojnika, kao i usporeno napredovanje usled blatnjavog i brdovitog terena. Austro-ugari su napravili veliki propust. Osim što su slavili u Beogradu, kao i u prestonici, dok je i Evropa očekivala da Srbija svaki čas poklekne, Oskar Poćorek je bio ubeđen da je srpska kraljevina već gotova.

Kolubarska bitka

Priprema za napad tokom Kolubarske bitke; Foto: www.slikezlocinanadsrbima.com

Zaslepljenost željom da se osveti za poraz na Ceru, ali i da savlada naciju protiv koje su visoki zvaničnici i službenici Dvojne monarhije gajili patološku mržnju, Poćorek nije uvideo priliku nastalu Mišićevim povlačenjem. Izgubljena volja za borbom, poremećaj u disciplini, premorenost, apatičnost prema ratu , sve je to sad iščezlo. Sve je bilo spremno da krene napred, zaboravljajući dotadašnje patnje i mnoge druge oskudice, izvestio je Mišić Vrhovnu komandu. 

Opuštenu komandu Balkanske vojske kao grom iz vedra neba pogodila je vest da je srpska artiljerija otvorila vatru, kao i da je potom, u jutro 3. decembra, srpska vojska krenula u protivnapad. U sledeća dva dana, Prva armija uspela je da slomi ključni 16. korpus i primora austro-ugarsku Šestu armiju na povlačenje na levu stranu Kolubare. Kao što je dobio komandu da se ne povlači previše desetak dana ranije, Mišiću je tada bilo naređeno da ne napreduje prebrzo ne bi li se očuvala veza sa Trećom armijom. Međutim, uspeh u gonjenju neprijatelja bio je toliko veliki da napad nije bio usporen. 

Kralj Petar

Kralj Petar nadgleda odvijanje Kolubarske bitke; Foto: www.opanak.net

O stanju u Srbiji za London izvestio je i  britanski ambasador u Beogradu: Srpska ofanziva napreduje briljantno. Nešto kasnije, bugarski poslanik u Nišu javlja svojoj vladi: U poslednjih par dana, Srbi su zarobili jednog generala, 49 oficira, 20.000 vojnika, kao i 40 topova i mnogo ratnog materijala.  

U Srbiji se mobilisalo sve muško što je bilo sposobno za rat. Mobilizacija je bila opšta, a problem je bio i deo vojske onesposobljen u prethodnim balkanskim ratovima. Svi su odvođeni u rat, seljaci, zemljoradnici, obrazovani ljudi, zanatlije, trgovci, pa čak i onih čuvenih 1300 kaplara. To su bili mladići, studenti, najbolje što je Srbija čuvala za budućnost. U teškoj jesenjoj situaciji 1914. godine poslati su u Skoplje da završe podoficirsku školu. Dobili su čin kaplara i pre nego što su uspeli da nauče sve što im je bilo potrebno, a uzrok tome bilo je upravo to što su morali da se bore protiv Austrougara. Danas po njima nosi ime jedna ulica u centru Beograda, u Banja Luci i u mnogim srpskim gradovima.

Kolubarska b

Napad srpske vojske u Kolubarskoj bici; Foto: www.nspm.com

Ime 1300 kaplara nose osnovna škola u Beogradu i srednja škola u Ljigu. Na Rajcu, kod Suvobora, u blizini mesta njihovog vojevanja, podignut im je spomenik, da se nikada ne zaboravi njihovo junaštvo. Oni koji su preživeli, postali su deo intelektualnog krema Srbije. Mnogi od njih su postali ugledni umetnici, profesori na univerzitetima i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Pesnik Stanislav Vinaver, arhitekte Aleksandar Deroko i Miladin Pećinar, geograf i istoričar Vojislav Radovanović, slikar Hristifor Crnilović, samo su neki od članova te generacije koja je u miru najviše stvarala, a u ratu se najhrabrije borila. Zato 1300 kaplara predstavljaju oličenje patriotizma i hrabrosti u Srbiji

 

Izvori: www.bastabalkana.com,  www.srbijadanas.com,  www.znanje.org,  www.serbia.com 

 

Ključne reči: KOLUBARSKA BITKA , Veliki rat , ŽIVOJIN MIŠIĆ , VOJVODA , AUSTROUGARSKA ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.