Lav Nikolajevič Tolstoj − besmrtni romanopisac i novelista

Aleksandra Đokić 2018.
Komentari

Na današnji dan 1910. godine umro je ruski grof, književnik i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj. Bio je jedan od najvećih svetskih romanopisaca i novelista, koji je svoju besmrtnost obezbedio romanima Ana Karenjina i Rat i mir. Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina.

Foto: www.lolamagazin.com

Lav Tolstoj je rođen 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani u Rusiji, od oca Nikolaja Iliča Tolstoja i majke Marije Nikolajevne.  Bio je izdanak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, koja je već nekoliko vekova Rusiji davala mnoge generale, diplomate i pisce. Dugo godina imao je tutore, ali nakon smrti roditelja 1830, brigu o njemu su preuzeli najbliži rođaci. Gubitak roditelja podstiče ga na razmišljanja o životu, smrti i sreći. Zaključio je kako smrt može doći bilo kada, te da se sreća može postići samo u sadašnjosti. Uverio je sebe da, ukoliko nauči da trpi patnju, nikada neće biti nesrećan.

Lav je 1844. godine upisao pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Učio je arapski, turski, latinski, nemački, engleski i francuski jezik, a posebnu pažnju je posvećivao i geografiji, istoriji i religiji. Ubrzo napušta studije, vraća se u Jasnu Poljanu, a zatim obilazi Moskvu i Sankt Peterburg. Putujući i radeći na usavršavanju jezika koje je prethodno studirao, veoma brzo je postao izvrstan poliglota. Međutim, odao se alkoholu, počeo da posećuje javne kuće i da se kocka, pa je tako upao u dugove i duševnu patnju. Na sreću, na vreme je shvatio šta radi, prekinuo je sa životom propalice i ponovo pokušao da se upiše na fakultet, u nadi da će se zaposliti u vladi. U tome ipak nije uspeo, već se našao na Kavkazu u vojnoj službi, idući koracima svog starijeg brata.

Lav Nikoljevič Tolstoj; Foto: www.thephilosophersmail.com

Tek u ovom periodu je počeo da piše svoje prvo autobiografsko delo Detinjstvo, koje mu je donelo priznanje i otvorilo mu put u književne vode. Nakon povratka, otvara školu u Jasnoj Poljani za seosku decu i piše o progresivnim teorijama školovanja. Kasnije delo Dečaštvo, kao i prethodno, usredsređuje se na psihološku i moralnu karakterizaciju heroja od njegove desete do kasnijih godina. Prikazuju svežu, idiličnu sliku ranog detinjstva, nevinosti i radosti, ali i pripovedačevu opservaciju. Sevastopoljske priče su objavljene 1855. godine, predstavljaju autobiografsko delo o mladiću koji je prisiljen na vojnu službu.

Svoje remek-delo Rat i mir Tolstoj je počeo da piše 1862. godine. Šest tomova ovog dela objavljeni su u periodu od 1863. do 1869. godine. Obuhvatajući 580 kako istorijskih ličnosti tako i likova koje je Tolstoj stvorio, ovaj izvanredan roman se bavi istraživanjem istorije i nipodaštavanjem slavnih ličnosti, kao što su Aleksandar Makedonski i Napoleon Bonaparta. Rat i mir se često naziva najboljim romanom ikada napisanim

Sofijom Andrejevnom Bers, koja je bila 16 godina mlađa od njega, oženio se 1862. godine. Imali su trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo u ranom detinjstvu. Sofija je radila kao Tolstojeva sekretarica, korektor i upravnik finansijama, dok je on pisao svoja dva najveća dela. Delo Ana Karenjina započeo je 1873, a objavio 1878. godine. Tolstoj je zahvaljujući romanu Ana Karenjina došao do velikog bogatstva. Potrošio je gotovo kompletnu sumu koju bi zaradio, dajući novac veoma često lokalnim prosjacima. 

Lav Tolstoj i Sofija Andrejevna; Foto: www.bastabalkana.com

Osim kao veliki književnik, Tolstoj će ostati upamćen i kao veliki zagovornik mira i nenasilja. Pismo koje je napisao jednim indijskim novinama 1908. godine, naslovljeno Pismo Hindusima, rezultiralo je intenzivnim dopisivanjem s Gandijem. U tom dopisivanju Tolstoj je uverio Gandija da odustane od nasilnih metoda i prihvati politiku neoružanog otpora. Kasnije će Gandi u svojoj autobiografiji Tolstoja nazvati najvećim apostolom nenasilja današnjice.

Lav Tolstoj je preminuo 20. novembra 1910. godine od zapaljenja pluća na železničkoj stanici u Astapovu. Pet hiljada ljudi je otišlo u Jasnu Poljanu da isprati Lava Tolstoja, koji je sahranjen po svojoj želji − bez obreda, u običnom drvenom sanduku, u Zabranu, omiljenom mestu svog detinjstva.

Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe.

Ključne reči: Na današnji dan , lav nikoljevič tolstoj , ana karenjina , rat i mir ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.