Semjuel Beket — otac moderne drame

Jelica Janačković 2018.
Komentari

Na današnji dan 1989. godine preminuo je Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, irski dramaturg i romanopisac, često nazivan ocem moderne drame. Bio je jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka, ključni autor teatra apsurda, a ostao je zapamćen kao pisac koji je težio da njegove reči budu srž istine, da pogode, a ne da štede čitaoca. Najpoznatiji je po delu Čekajući Godoa, drami o uzaludnom iščekivanju spasa.

Foto: opusteno.rs

Semjuel Beket je rođen 13. aprila 1906. godine u Foksroku, predgrađu Dablina u Irskoj. Porodica je posedovala veliku kuću, sa baštom i teniskim terenom. Trkalište, železnička stanica, kao i ambijent koji je okruživao njihovo imanje igraće, kasnije, u Beketovim delima značajnu ulogu. Krasio ga je izuzetan dar za usvajanje znanja – kao izvanredan student imao je šanse da postane sjajan profesor, ali njegova priroda vukla ga je na drugu stranu.

Napustio je rodnu Irsku 1928. godine i otišao u Pariz. Inspirisan književnim stvaralaštvom svog prijatelja i zemljaka Džejmsa Džojsa, sa kojim je provodio pariske dane, napisao je svoje prvo delo Pretpostavka i izdao ga 1929. godine. Njihovo prijateljstvo narušava udvaranje Džojsove kćerke Lusi Beketu, koje on izričito odbija. Upoznavanje sa novom sredinom, slobodarskom energijom koju je Pariz izdisao iz sebe navelo je Beketa da se oda alkoholu.

Beket 14

Semjuel Beket iz mladosti; Foto: www.znanje.org

Maestralnost monološke forme, duboko uronjena u ironiju, pesimizam, sopstvene misli, doveli su do toga da mnogi u početku nisu shvatali značaj njegovog rada pa nije mogao da pronađe izdavača za prvi roman. Naredne godine osvojio je i književnu nagradu za poemu Whoroscope, za koju ga je inspirisala biografija Renea Dekarta. 1930. godine Beket se vratio na Triniti koledž kao predavač francuskog, ali je brzo izgubio interesovanje za ovaj poziv, jer mu se sistem obrazovanja nije ni malo dopadao. 

U većini svojih dela je želeo da pokaže sve probleme iz modernog načina života i ljudske egizstencije. Najznačajnija dela su mu: Čekajući Godoa, Završetak igre, Malone umire, Marfi, Moloj, Bezimeni. U svojim delima daje pesimističnu viziju sveta i prikazuje život kao igru viših sila u kojoj je čovek sveden na fiziološko i duhovno vegetiranje, na besmisleno postojanje ispunjeno patnjama i uzaludnim čekanjem spasa. 

Semjuel 1

Semjuel Beket u biblioteci; Foto: www.slavicamilosevic.com

Ulični makro ga je 1938. godine ubo nožem u grudi i skoro ga ubio. Zahvaljujući Džojsu, Beket je dobio poseban apartman u bolnici. Publicitet koji je okruživao ubadanje privukao je pažnju Suzan, sa kojom se znao od ranije. Iako je prvobitno nameravao da sudski goni makroa, na kraju je od toga odustao. 1961. godine tajnim venčanjem ozvaničio je svoju vezu sa voljenom Suzan. O ljubavi je rekao:

Da li mislimo ljubav kada kažemo ljubav?

1952. godine Beket je izdao svoje remek-delo Čekajući Godoa. Za ovu dramu dobio je mnoga priznanja, a kritika je pisala da je uspeo u nečemu što je teoretski nemoguće; napisao je dramu u kojoj se ne dešava ništa, a koja drži publiku prikovanu za stolice. Dva junaka iz ove predstave nisu skitnice, kako se to uglavnom misli, već ljudi bačeni u najosnovniji oblik postojanja. Ljudski racio ne može se pomiriti s tim da se nešto događa slučajno, bez svrhe, pa tako i ova dva čoveka osmišljavaju besmisao čekanjem Godoa za koga nisu sigurni ni da li postoji, ali koji im je potreban kako bi se nečemu nadali.

Semjuel Beket 12

Semjuel Beket; Foto: www.haoss.org

Dok se nalazio na odmoru u Tunisu 1969. godine, do njega je stigla vest da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Suzan je vest dočekala samo jednom rečju: Katastrofa! Beket je u celosti bio posvećen svojoj umetnosti, izbegavao je svako javno eksponiranje, sve vrste medija, a znao je da će uslediti mnogobrojni intervjui, nagrnuće horde mladih pisaca i obožavalaca, neprekidno će ga pozivati na skupove i svečane večere. Beket je zato prihvatio nagradu, ali je odbio da prisustvuje zvaničnoj ceremoniji i održi govor.

17. jula 1989. godine Suzan je umrla, a nedugo za njom, 22. decembra umro je i Semjuel Beket. Sahranjeni su jedno pored drugog, a na zajedničkom spomeniku ispisana je samo jedna jedinstvena rečenica, koju je sam Beket sastavio:

Bilo koja boja, sve dok je siva.

Izvori: www.knjizevnost.org, www.lektire.rs, www.pulse.rs, www.wannabemagazine.com  

Ključne reči: Semjuel Beket , Nobelova nagrada , Čekajući Godoa , Pisac ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.