Alber Kami — heroj apsurda

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Na današnji dan 1960. godine preminuo je francuski književnik i filozof Alber Kami. Bio je jedan od najvećih mislilaca svog vremena. Poznat je po svom karakterističnom stilu i temama, a njegov stvaralački opus temelji se na ideji apsurda ljudske egzistencije. 

Foto: www.bbc.co.uk

Rođen je 7. novembra 1913. godine u alžirskom gradu Mondovi, u francusko-alžirskoj porodici, koja je bila veoma siromašna. Živeo je u vrlo lošim uslovima. Njegova majka bila je polugluva, a otac je poginuo u Bici za Marnu. Kao državni stipendista, Alber je 1923. godine upisao gimnaziju, a kasnije i univerzitet. Bio je i golman univerzitetskog kluba, ali je tuberkuloza uslovila kraj njegove fudbalske karijere, kao i privremeno obustavljanje studija. Za to vreme, obavljao je posao privatnog učitelja, prodavca automobilskih delova, kao i posao meteorologa. Diplomirao je čistu filozofiju na univerzitetu odbranom diplomskog rada o hrišćanskoj metafizici i neoplatonizmu. Osnivač je pozorišnog društva pod nazivom Radničko pozorište, gde je pisao, režirao i glumio. Intenzivno se bavio i novinarstvom, a njegova prva knjiga je zbirka eseja Lice i naličje.

Kami je bio aktivan u Alžirskoj narodnoj stranci, što ga je dovelo u sukob sa njegovim komunističkim saradnicima. Kao rezultat toga, izbačen je iz KPF-a. Nakon toga, povezao se s francuskim anarhističkim pokretom. Pisao je za neke anarhističke časopise, kao što su Le LibertaireLa révolution Proletarienne i Solidaridad Obrera. Oženio se 1934. godine sa Simon Ji, ali je taj brak ubrzo završen. Prijavljivao se za francusku vojsku tokom Drugog svetskog rata, ali je odbijan zbog lošeg zdravlja uzrokovanog tuberkulozom. Godine 1940. oženio se pijanistkinjom i matematičarkom Fransin For. Iako je voleo Fransin, snažno se protivio instituciji braka i smatrao ju je neprirodnom. Čak i nakon što su dobili blizance, Kami je i dalje tvrdio da brak nije za njega. Imao je mnogo afera, od kojih je najpoznatija ona sa španskom glumicom Marijom Kazares

francine faure fcd3b8ad c156 4261 af2f 82b63091332 resize 750

Alber Kami sa Fransis For i njihovim blizancima; Foto: www.alchetron.com

Tokom Drugog svetskog rata, Kami je bio član organizacije Combat, koja je ilegalno štampala istoimeni časopis. Organizacija je radila protiv nacista, a dok je bio član, Kami je koristio pseudonim Bušar. Godine 1943. postao je urednik novina, a 1944. postaje glavni urednik. Kada je časopis postao komercijalan, Kami napušta Combat. Tada se sprijateljio sa Sartreom. Tokom ovog perioda, Kami je proputovao i SAD, kako bi držao predavanja o francuskoj filozofiji. Iako je bio levičarski nastrojen, njegove oštre kritike totalitarizma komunizma nisu mu pribavile simpatije među komunističkim partijama, a nakon objavljivanja Pobunjenog čoveka, dovele su i do raskida prijateljstva sa Sartreom. Pobunjeni čovek je filozofski esej u kojem Kami jasno odbija komunizam. Pacifizam i mir stavljao je ispred ideala, dok se Sartre držao svojih komunističkih i revolucionarnih ideala nezavisno od toga koliko su oni represivni i totalitaristički.

Javno se protivio bilo kakvom obliku represije od strane totalitarizma. Jako loše prihvatanje dela od strane javnosti i njegovih prijatelja bacilo ga je u depresiju, pa se u tom periodu posvetio prevođenju drama. Prvi značajni doprinos filozofiji je njegova teorija apsurda, prema kojoj ljudi teže ka jasnoći i smislu u svetu koji ne nudi ništa od toga. To je obradio u svom eseju Mit o Sizifu, ali i u drugim delima, kao što su Stranac Kuga. Danas se često govori da je bio egzistencijalista. Međutim, on je odbio taj pridev u svom eseju Enigma, kao i u mnogim drugim delima. Njegovo jedinstveno shvatanje sveta i svaka vizija koju je imao o njegovom napretku odvajaju ga od egzistencijalizma. Veliki deo svog rada posvetio je ljudskim pravima. Odbio je saradnju sa Uneskom, a 1953. godine je javno protestvovao protiv komunističke represije Sovjetskog Saveza. Oštro se protivio i smrtnoj kazni. Njegov najznačajniji doprinos u borbi protiv smrtne kazne je esej koji je zajedno s njim napisao književnik Artur Kestler.

albert camus a G 9889248 8363151

Alber Kami; Foto: www.viaretro.com

Ukupno 11 puta bio je predložen za dobijanje Nobelove nagrade. Švedska akademija dodelila mu je Nobelovu nagradu za književnost zbog njegove važne literarne produkcije, koja s jasnom ozbiljnošću osvetljava probleme ljudske savesti naših vremena. Nagrada mu nije zvanično uručena. Preminuo je u automobilskoj nesreći u okolini Sensa. U džepu njegovog kaputa bila je neiskorišćena karta za voz, zbog toga se pretpostavlja kako je planirao da ide vozom, ali se ipak odlučio za automobil. Sahranjen je Lurmarinu, a za sobom je ostavio svoje blizance, koji drže autorska prava na njegova dela. Dva Kamijeva dela —Srećna smrt i Prvi čovek izdata su posthumno. 

Sam Kami nije bio osnivač apsurda, pa nije ni voleo kada bi ga nazivali filozofom apsurda. Kako bi razlikovali Kamijev apsurd od ostalih, mnogi, kada govore o njemu, govore o paradoksu apsurda. Svoje rane ideje o apsurdu izneo je u svom delu Naličje i lice iz 1937. godine. U zbirci Pirovanje iz 1938. godine, te ideje su znatno sofisticiranije. Međutim, u ovim esejima nije dao filozofski iskaz, čak ni definiciju apsurda, već je govorio o iskustvu apsurda. Čitaocima je prezentovao dualizme — sreću i tugu, tamu i svetlo, život i smrt. Njegov cilj bio je naglašavanje činjenice da je sreća prolazna i da je ljudski život smrtan. Nije želeo da bude morbidan, već da nauči ljude da više cene sreću i život. Smatrao je da život mora imati smisao da bismo ga cenili. Iz ovoga proizlazi pitanje — ako shvatimo da naš život nema smisla, da li treba da se ubijemo? Kamijeva shvatanja apsurda povlače za sobom brojne debate. Ono što prema Kamiju ima smisla je sledeće: uprkos tome što ljudi žive u indiferentnom i apsurdnom svetu, u kojem činjenica da ćemo svi umreti izaziva smisao, smisao može biti stvoren našim ličnim odlukama i interpretacijama.

 Da ništa nije imalo smisla, bili biste u pravu. No, postoji nešto što još uvek ima smisla.

Izvori: srednjeskole.edukacija.rs, dnevno.rs, beta.rs.

Ključne reči: Na današnji dan , kultura , alber kami , heroj , apsurd , filozofija , kmjiževnik ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.