Aleksa Šantić — besmrtni rodoljub

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1924. godine u Mostaru umro je Aleksa Šantić, akademik i jedan od najpoznatijih srpskih pesnika novije srpske lirike. Bio je jedan od osnivača kulturnog lista Zora, a njegove najpoznatije pesme su Emina, Ne vjeruj, Ostajte ovdje, Pretprazničko veče, Što te nema, Veče na školju, O klasje moje, Moja otadžbina.

etrafika.net

Aleksa Šantić je rođen 27. maja 1868. godine u Mostaru, gradu u srcu Hercegovine, gde je proveo veći deo svog života. Otac Risto mu je rano umro pa je staranje nad njim preuzeo stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, i sestru Radojku koja se udala za pesnika i Aleksinog prijatelja Svetozara Ćorovića. Živeo je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumevanja za njegov talenat, pa se, posle završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vratio u rodni Mostar 1883. godine i tu zatekao neobično mrtvilo, koje je bilo posledica nedavnog ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Austrije. Šantić je u početku bio prilično povučen, vodio knjige u očevoj prodavnici i čitao listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad.

1907. Mostar ga je izabrao kao jednog od svoja četiri predstavnika za prvu skupštinu  Narodne organizacije. 1908. Aleksa Šantić je ozbiljno oboleo, najpre od kamena u bubrezima, a posle rata, od toboparalize. Za vreme aneksione krize bio je, sa Svetozarom Ćorovićem i Nikolom Kašikovićem, prebegao u Italiju i bio na raspolaganju srpskoj vladi, kao što će to ponoviti i 1912. godine, na početku Balkanskog rata. Kupio je 1910. vilu u Borcima kod Konjica, gde je živeo 1913. godine kada su ga austrougarske vlasti proterale iz Mostara. U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i, u dva puta ponavljanoj parnici, optuživan zbog svojih pesama. Po završetku rata izabran je u Mostaru za člana Srpskog odbora.

Šantić 2

Aleksa Šantić sa prijateljima iz časopisa; Foto: rasen.rs

Stvarao je na granici dva veka i više nego drugi pesnici svog naraštaja povezivao je idejne i pesničke patnje 19. i 20. veka. U njegovom pesničkom stasavanju najviše udela su imali srpski pesnici Vojislav Ilić i Jovan  Jovanović Zmaj, a od stranih najvažniji uticaj je imao Hajnrih Hajne koga je i prevodio. Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Šantićeva poezija je ostala upamćena po snažnim emocijama, ljubavnoj tugi, ali i bolu i prkosu za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na međi ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Najpoznatije njegove pesme su: Emina, Ne vjeruj, Ostajte ovdjePretprazničko veče, Što te nema?, Veče na školju, O, klasje moje, Moja otadžbina. Istakao se rodoljubivom poezijom, pesmama rodne grude i domaćeg ognjišta, kao što je Moja otadžbina. U nekim od svojih najpotresnijih pesama poput Ostajte ovdje, Hljeb i Mi znamo sudbu, Šantić peva o mučeništvu i patnji onih koji zauvek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet kao najvažnijim momentima u istorijskoj sudbini srpskog naroda.

 Šantić 4

Aleksa Šantić; Foto: bastabalkana.com

Dubok trag je ostavio i u ljubavnoj poeziji, koja se kod njega razvila pod jakim uticajem muslimanske ljubavne pesme sevdalinke. Devojke koje se u njima pojavljuju su okićene đerdanima, bajne su i izazovne, ali ipak skrivene lepote. Takva je pjesma Emina, a duh te pesme je toliko pogođen da je ušla u narod i peva se kao sevdalinka, a samo retki znaju da ju je Šantić napisao. Čežnja mu je često bila pokretač i glavni motiv za pisanje ljubavnih pesama, gde sve svoje drage posmatra iz prikrajka pa čežnja  prerasta u tugu zbog neostvarene ljubavi i promašenosti muškog života.

Šantić je bio je jedan od osnivača kulturnog lista Zora i predsednik Srpskog Pevačkog Društva Gusle. Tu je upoznao i družio se sa poznatim pesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom Ðikićem. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914. godine. Aleksa Šantić je umro 2. februara 1924. godine u rodnom Mostaru od, tada neizlečive bolesti, tuberkuloze.

Izvori: www.santic.org, www.poezijanoci.com 

Ključne reči: Aleksa Šantić , srpski pesnik , rodoljub , Emina , Moja otadžbina ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.