Jovan Sterija Popović — osnivač srpske drame

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1856. godine preminuo je Jovan Sterija Popović, srpski književnik, pisac, komediograf, romanopisac, tragičar, kritičar. Veoma je važna ličnost u istoriji srpske kulture, smatra se i osnivačem srpske drame, bio je i pesnik, advokat, filolog, školski pisac i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena.

Foto: katera.news

Jovan Sterija Popović je bio pisac sentimentalizma i predromantizma, ali je svojim književnim delom prevazišao okvire epohe kojoj je pripadao i jednim delom svoga književnog stvaranja, komedijom, zakoračio u čisto realističko slikanje vremena i ljudi, a drugim delom, romanom bez romana, žestoko se obračunao sa sentimentalizmom. Njegove komedije Laža i paralaža, Pokondirena tikva, Kir Janja (Tvrdica) i Zla žena spadaju u najveća dostignuća srpske komediografije i privlače podjednaku pažnju pozorišne publike kao i u vreme kada su prvi put igrane u srpskim pozorištima.

Jovan Sterija Popović je rođen 13. januara 1806. godine u trgovačkoj porodici u Vršcu. Njegov otac Sterija, grčkog porekla, bio je trgovac, a deda po majci poznati slikar i pesnik Nikola Nešković, kome je Jovan kasnije napisao biografiju. U detinjstvu je bio slabog zdravlja, samo je posmatrao decu dok su se igrala, nije smeo da učestvuje u igrama. Zbog šloga u ranom detinjstvu, leva ruka mu je bila paralizovana. Za majku je bio jako vezan, ali je ona rano umrla pa se o njemu dalje brinuo otac.

Sterija 2

Jovan Sterija Popović; Foto: carsa.rs

Popović je pohađao osnovnu školu i gimnaziju u Vršcu, Pešti i Temišvaru i za to vreme  je posećivao pozorišta, gledao pozorišne klasike i najbolje glumce Mađarske. U Pešti je bio dobar prijatelj sa Đorđem Stankovićem, koji je bio jedan od osnivača Matice srpske i sa spisateljicom Julijanom Vijatović Radivojević. Studirao je pravo u Kežmarku, nakon čega je radio kao profesor, a od 1835. godine, kada je položio pravosudni ispit, vratio se u rodni grad gde je podučavao latinski jezik, a zatim radio kao advokat. Nakon toga, odlazi u Kragujevac gde je na Liceju radio kao profesor. Sterija je napisao i objavio preko šezdeset stručnih radova, među kojima je i veliki broj udžbenika iz različitih naučnih oblasti.

Nakon profesorskog staža, 1842. godine postao je načelnik Ministarstva prosvete, a na ovoj poziciji ostao je narednih osam godina. U ovom periodu bio je veoma aktivan i zalagao se otvaranje mnogih kulturnih institucija i pokretanje mnogih kulturnih akcija. Kao načelnik Ministarstva prosvete organizovao je nastavu svih srednjih škola, a bio je i jedan od osnivača Učenog srpskog društva. Pored toga, pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke, a 10. maja 1844. godine osnovao je najstariju muzejsku ustanovu u Srbiji – Muzeum serbski, odnosno Narodni muzej u Beogradu.

Sterija 3

Jovan Sterija Popović, Foto: boske.rs

U mladosti, do 1830. godine, piše istorijske drame i tragedije ili žalosna pozorja, kako je sam nazivao ovu oblast svoga dramskog stvaranja: Svetislav i Mileva, Boj na Kosovu, Miloš Obilić, Nahod Simeon. Posle izvesne pauze, koja je ispunjena komediografskim radom, on se opet vraća istorijskoj drami: Vladislav, Smrt Stefana Dečanskog, Ajduci, Skenderbeg.

Stvaranje komedija je započeo jednočinikama, da bi, otkrivši svoj komediografski talenat, napisao prvu veću komediju Laža i paralaža (1830). Godine 1837. objavio je komediju Tvrdica, poznatu i pod naslovom Kir Janja, po glavnom junaku. Ovo je istovremeno i najbolja njegova komedija, po njoj je dobio ime srpski Molijer. Posle toga sledi niz veselih pozorja: Zla žena (1838), Pokondirena tikva (1838), Ženidba i udadba, Beograd nekad i sad, Rodoljupci, štampana posle piščeve smrti. Zbog različitih nesuglasica u političkom svetu i razočarenja u društvo i ljude, Sterija je pred kraj svog života pesimizam pretočio u zbirku stihova Davorje 1854. godine. Cela zbirka štampana je starim crkvenim pismom, a stihovi koji su se našli unutra predstavljali su bolnu, pesmističnu liriku satkanu od intimne filozofije o bolu, stradanju i smrti.

Sterija 4

Spomenik Jovanu Steriji Popoviću; Foto: mapio.net

Sterija predstavlja dramskog pisca, koji je prvi kod nas ovom književnom rodu dodao nove i bolje detalje. Iako su i pre njega neki naši pisci radili na istorijskoj drami ili drami savremenog života – niko pre njega u tome nije imao uspeha, bar ne na način na koji je u tome uspeo Sterija. Svoj posao je shvatao ozbiljno i radio je veoma vredno. Aktivno je radio i u pozorištu, trudeći se da njegova dela budu što bolje prikazana na sceni. Na udaru Sterijine komediografske kritike je ondašnje građansko društvo: imitacija zapadnoevropskog načina života, stila i ophođenja u bogatim, ali neobrazovanim vršačkim porodicama – pomodarstvo, precioznost, uobraženost, skorojevićstvo.

O njemu su rekli: Sterija je stvorio umetnički uobličenu komediju tamo gde je ranije uopšte nije bilo. U tom pogledu njegova zasluga isto je toliko velika koliko Molijerova za francusku književnost. Da su i jedan i drugi uspeli da stvore galeriju i danas živu, a u tome uspeli zahvaljujući jedino snazi svoga talenta, jasno je isto onako kao što je očigledno da im je uspeh obezbedio jedino to što su pristupili uobličavanju životnih podataka koje su uočavali u društvenom životu svoga vremena. Jovan Sterija Popović je umro 10. marta 1856. godine u Vršcu.

 

Izvori: www.biografija.org, www.opusteno.rs, www.srednjeskole.edukacija.rs, www.opsteobrazovanje.in.rs 

Ključne reči: Jovan Sterija Popović , dramski pisac , Kir Janja , Pokondirena tikva , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.