Branimir Džoni Štulić — jugoslovenski muzički mag

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1953. godine u Skoplju rođen je Branimir Džoni Štulić, nekadašnji pevač i gitarista jugoslovenske rok grupe Azra. Smatra se kontroverznim autorom i jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene. Samostalno i sa grupom Azra, snimio je 16 muzičkih albuma, od kojih su mnogi prodati u tiražu većem od sto hiljada primeraka, s ukupnim brojem koji premašuje više od milion prodatih nosača zvuka. Od početka 1990-ih živi u Utrehtu u Holandiji, i bavi se pisanjem i prevođenjem grčkih klasika.

Foto: nspm.com

Branimir Džoni Štulić je rođen 11. aprila 1953. godine u Skoplju. Njegov otac, poreklom iz Hrvatske, radio je kao oficir JNA u tenkovskim jedinicama, u kasarni koja se nalazila u Skoplju. Godinu dana posto je Džoni rođen, njegova majka rodila je drugo dete, njegovu sestru Branku. Život i detinjstvo u Skoplju obeležili su njegov govor, pa su zbog njegovog neobičnog naglaska, mnogi mislili da je Bosanac. Međutim, već sa pet godina Džoni se seli u Hrvatsku, jer je njegov otac dobio premeštaj u Jastrebarsko, mesto u blizini Zagreba. Tamo je nastavio da pohađa osnovnu školu, a šezdesetih godina porodica se seli u Zagreb u naselje Siget.

Važnu ulogu u njegovom životu odigrala je i Maja Ostir, prijateljica koja mu je u prvom razredu gimnazije pozajmila akustičnu gitaru, na kojoj je Štulić počeo svirati. Toliko ju je dugo zadržao kod sebe da je prilikom vraćanja morao staviti nove pragove na vratu instrumenta. Tokom 1970-ih sa akustičnom gitarom obilazi zagrebačke zabave, na kojima svira svoje i tuđe kompozicije. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, ali je smer menjao nekoliko puta, tako da se zaustavio na sociologiji negde između prve i četvrte godine. On je napustio fakultet, ali su se i njegova interesovanja ostvarivala jer je već uveliko osnivao i raspuštao bendove.

Džoni Štulić 8

Džoni Štulić sa gitarom na početku karijere; Foto: pinterest.com

Mnogi njegovi poznanici iz vremena dok je studirao govorili su kako je Štulic bio jedanaesta gitara. Smatrali su da nije znao note, da je svirao prosečno i da mu ukus nije bio u skladu s vremenom.  Kao samouki gitarista, on je vežbao danonoćno, i uvek je bio u potrazi za prostorom za vežbanje. Smatrao je da je sevdah autentični zvuk, koji najbolje dolazi do izražaja u makedonskim pesmama

Prva grupa koju je osnovao početkom 70-ih godina zvala se Balkan sevdah bend. Svirali su sve, od autorskih pesama, preko sevdalinki, narodnjaka, do Bitlsa. Glavni hit im je bila pesma Balkan koju je Štulić napisao po povratku iz vojske 1974. godine, a izvorno je vukla na melanholičnu bosansku sevdalinku. Zbog njegovog, još uvek neizgrađenog glasa, prijatelji su ga odgovarali od pevanja. Tek pod uticajem panka i novog talasa, Štulić je modifikovao svoj zvuk i neke stare akustične pesme preradio u električnoj varijanti. Na te promene dosta je uticao prvi zagrebački nastup Pankrta, kojima je bio oduševljen, što je i opevao u čuvenoj pesmi Balkan.

Azra 311

Jedan od prvih nastupa grupe Azra; Foto: kupindo.com

Ubrzo nakon toga je korenito promenio imidž, ošišavši dugu kosu i obrijavši bradu i brkove. Tada je Štulić samom sebi dao nadimak Džoni, umesto dotadašnjeg Čupko. Svoje iskustvo sa Balkan sevdah bendom je kasnije komentarisao: Balašević je zadnji roker prema onome što smo mi tada radili. Ja u stvari nisam brutalan čovek, to su me tek kasnije naučili.

Prema legendi, januara 1977. godine za šankom Teatra TD u Zagrebu, lokalni anarhisti su ispijali lozu i pričali o politici, slaveći jer je Đoko Grgac, kome je posvećena pesma Jablan, dobio ćerku, kojoj je trebalo dati ime. Tada je Džoni izrecitovao stihove čuvene Hajneove pesme Azra, koja se u prevodu Safet-beg Bašagića peva kao sevdalinka. Tako su te večeri dobili ime AzraĐokova kćerka i Džonijev novi bend. U prvom sastavu Azre, osnovanom januara 1977. godine bili su: Branimir Štulić kao vokal i gitarista, Josip Juričić – gitarista, Branko Matun – bas gitarista i Paolo Sveci – bubnjar.

Azra 2

Azra; Foto: koliba-nasa.forumotion.com

Prvi album Azre izašao je 1980. godine i smatra se jednim od najjačih debija u istoriji jugoslovenskog roka. U početku je Azra vežbala u jednoj baraci blizu Filozofskog fakulteta. Ali, ova postava nije dugo potrajala jer su se članovi benda često menjali. Kasnije je neko vreme vokal u Azri bio Jura Stublić, a Džoni je samo svirao gitaru, jer je hteo da odustane od pevanja. 1977. i 1978. godine Azra nastupa sa Jurom Stublićem, Jurijem Novoselićem, Marinom Pelajićem i Mladenom Juričićem. Ubrzo se čitava ekipa odvaja od Džonija i formira sastav Film.

U to vreme Džoni postaje član Parnog valjka, ali ni ta kombinacija nije dugo potrajala. Vrativši se ideji Azre, Džoni za stalnog bubnjara prihvata Borisa Lajnera koji je u to vreme svirao sa grupom Haustor. Lajner je živeo u istom kraju kao i Džoni, u zgradi do njegove i studirao vajarstvo. Džoni je tražio bubnjarakada je ta informacija došla do mene, javio sam mu se telefonom i iduću smo se večer kod Sahera našli u sobi. On je već imao 16-17 svojih pjesama i za sat vremena sve smo ih uvježbali. Ja sam lupkao po nekakvom jastuku, a Srđan je svirao basizjavio je u jednom intervjuu.

Džoni 6

Branimir Džoni Štulić; Foto: lupiga.com

Dugo su tražili adekvatnog basistu, tako da su njih dvojica sami snimili prvi singl sa pesmama Balkan i A šta da radim. U studiju su im pomogli Zlatko Mikšić Fuma, basista Parnog valjka, prateće vokale pevao je Mladen Juričić, gitarista Filma, Husein Hasanefendić je svirao gitaru i obavio produkciju, a električnu violinu je svirao izvesni Relja. Debi singl pokreće prve pozitivne kritike. Azri se uskoro pridružio basista Mišo Hrnjak, čime je formiran trio koji je snimio ključne ploče Azre. Štulić je nastavio sa svojom idejom partizanskog proboja, pa je grupa tokom leta svirala po trgovima na moru kaleći se u direktnim kontaktima sa publikom. Početkom 80-ih godina, Štulića je na prve koncerte svojim automobilom vozila njegova tadašnja devojka Branka Bakarić, kojoj je posvetio pjesmu Odlazak u noć.

Prvi album Azra snima u proleće 1980. godine.  Iako Džoni uopšte nije bio zadovoljan produkcijom, publika je odlično prihvatila album. Na debiju se našla i čuvena balada Gracija, koju je napisao nekoliko godina ranije. Jedan od najupečatljivijih detalja je Štulićevo uzvikujuće, gotovo bolno pevanje i tekstovi sa temama koje dotadašnja scena nije poznavala.

 

Azra 1

Trio Azra; Foto: secanja.com

Dobar prijem prvog albuma otvorio je Azri vrata Jugotona i Džoni je ubrzano sređivao pesme koje je ranije napisao i sastavljao nove. Januara 1981. godine Džoni je odbio da svira na predstavljanju zagrebačkih grupa u Domu omladine Beograd, organizovanih u sastavu pod nazivom Pozdrav iz Zagreba. Par nedelja kasnije Azra je sama došla u Beograd i za tri dana sa pet koncerata trijumfovala u SKC-u.

Sledeći dupli album Sunčana strana ulice iz 1981. godine je producirao sam Džoni, što je kasnije često radio. Među dvadeset četiri pesme uvrstio je neke iz najranijeg perioda. Pored ljubavnih pesama, na ovom albumu se našlo i nekoliko angažovanih, poput Poljska u mome srcu i Kurvini sinovi, koje su bile upućene Sovjetima. Jugoton je jedino insistirao da se uz naslov ove pesme dopiše da je upućena imperijalizmu i hegemoniji.

Džoni Štulić 3

Džoni Štulić na Azrinom koncertu; Foto: kamenko.com

Posle turneje po celoj Jugoslaviji tokom leta i jeseni, Azra je u zagrebačkom klubu Kulušić oktobra 1981. godine održala sedam koncerata zaredom, čime su definitivno potvrdili status predvodnika. Nastupi su snimani za trostruki živi album Ravno do dna. Uoči izlaska ploče, Azra je održala sedam rasprodatih koncerata u beogradskom SKC-u. Jedne večeri im se priključio i Vlatko Stefanovski u pesmama Balkan, Lijepe žene prolaze kroz grad i Obrati pažnju na posljednju stvar.

Još jedan dupli album Filigranski pločnici izlazi već juna 1982. godine. Na njemu su politički komentari još direktniji. Tko to tamo pjeva upućena je drugu Titu, ‘68 propalim revolucionarima, Pavel romantičnim revolucionarima, Gorki okus političkim prognanicima, a nastala je povodom zabrane zbirke pesama Vunena vremena i hajke na autora Gojka Đoga. Probivši se na domaćem terenu, Džoni je nameravao da ode za Ameriku i ostvari svetsku slavu, ali su ga odbili za vizu, jer kada su ga upitali: Gospodine Štuliću, kako možemo znati da ćete se vratiti?, on je odgovorio: Pa, moram porez platiti.

Džoni 4

Branimir Džoni Štulić; Foto: pinterest.com

Sledeću ploču Krivo srastanje Džoni snima 1984. godine sa Lajnerom u Frankfurtu. Na njoj se nalazi i obrada stare narodne pesme Klinček stoji pod oblakom. U to vreme je Štulić bio u vezi sa pozorišnom rediteljkom Snježanom Banović-Dolezil, kojoj je posvetio pesmu Volim te kad pričaš.

U vreme kada se Azra munjevito popela na sam vrh ondašnje jugoslovenske rok scene, i  kada je Bijelo dugme već stagniralo, Štulic je raspustio Azru i otišao u Holandiju. Tamo je nastao trostruki album It Ain’ Like In The Movies At All. Džoni se 1987. godine vratio u Hrvatsku. Sa sobom je iz Holandije doveo novog basistu, Stivena Kipa i svirao je cele dve godine, i snimili su Između krajnosti i Zadovoljštinu. Za Stivena Kipa je rekao: Našao sam ga na ulici, jednostavno sam ga našao. To uvijek ide tako, vidio sam ga kako svirucka i pokušao.

Džoni i Bora

Džoni Štulić i Bora Đorđević; Foto: m.novi.ba

Neke od najpoznatijih Azrinih pesama pored Balkana i Lijepe žene prolaze kroz grad, su: A šta da radim?, Usne vrele višnje, Men' se, dušo, od tebe ne rastaje, Marina, Voljela me nije nijedna, Jablan, Užas je moja furka, Ako znaš bilo što, Kad Miki kaže da se boji i druge.  

Štulic se 1991. godine definitivno vratio u Holandiju i trenutno i dalje radi na pisanju i prevodima nekih dela. U jednoj televizijskoj emisiji krajem osamdesetih godina prošlog veka, Džoni Štulić je rekao da će se uskoro vratiti iz Holandije, samo da sredi neke stvari. Ipak se nije vratio. Povremeno je svraćao i u Zagreb i u Beograd, dao poneki intervju, ali zauvek je ostao u Holandiji. Već skoro tri decenije živi osamljeno sa svojom ženom, nerado priča sa kolegama, prijateljima, novinarima, a izabrao je baš tu zemlju jer u njoj nema mnogo Jugoslovena.

Džoni 5

Džoni Štulić; Foto: listal.com

Nakon raspada Jugoslavije, počinje trka za Štulićem. Prvo Srbija, a potom i druge republike bivše SFRJ nude mu državljanstvo i pasoš. Rat kao da je zapečatio njegov povratak, a nove puteve pretvorio u stranputice. Kako je pričao, otišao je da bi spasio živu glavu. Nije se vratio ni posle rata, jer je pasoš koji je imao prestao da važi kada je prestala da važi i zemlja u kojoj je stvarao. Na odlasku iz zemlje samo je kratko rekao: Svi mi se gadite! Menadžeri iz svih bivših jugoslovenskih država nudili su mu ogromne sume novca da se vrati i održi koncerte. Odgovor je uvek bio isti: Nemam pasoš, nemam novac i nemam se gde vratiti. Imao sam jugoslovenski i istekao mi je.

Izvori: www.poznati.info.com, www.draganlekovic.me,  www.rts.rs

 

 

Ključne reči: Branimir Džoni Štulić , Azra , muzičar , balkan , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.