Vaskrs — najradosniji hrišćanski praznik

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju, slave danas Vaskrs ili Uskrs, kojim se proslavlja vaskrsenje Hristovo. To je najveći i najradosniji hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću. Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Foto: ogulinusrcu.com

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme. Zbog značaja koji Vaskrs ima za pravoslavnu veru, svaka nedelja u toku godine posvećena je njemu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pre ravnodnevnice. Najranije može da bude 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao. Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: Neverni Toma. Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs 2

Ofarbana Uskršnja jaja; Foto: webzabava.com

Za Vaskrs su u celom hrišćanskom svetu, a i u našem narodu, vezani lepi običaji, među kojima se ističe farbanje i darivanje jaja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Pre i posle farbanja jaja se mogu šarati ili ukrašavati. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće pa se vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Uskrs 3

Isus razapet na krstu; Foto: xxzmagazin.com

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače, što predstavlja veliku radost za decu. Prilikom kucanja izgovara se, takođe, Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom pa se onda poslužuje ostalim ponudama. U nekim našim krajevima sačuvan je dirljiv običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri da su svi ljudi pred Bogom živi i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje. 

Simbolika farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica, devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju, putovala u Rim da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos vaskrse. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja, jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira na to što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

 

Izvori: www.balkanspress.com, www.b92.net, www.novosti.rs 

Ključne reči: Vaskrs , Hristovo Vaskrsenje , Uskrs , farbanje jaja , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.