Međunarodni dan medicinskih sestara

Anastasija Arvai 2019.
Komentari

Međunarodno udruženje medicinskih sestara svake godine 12. maja, na dan rođenja prve medicinske sestre Florens Najtingejl, obeležava i slavi njihov poziv. Plemenit i nesebičan, ozbiljan i odgovoran, Florensinim angažovanjem tokom 19. veka dobio je svoje reforme, a danas nas podseća da u svakom od nas živi Florens i humanost.

Foto: pinterest.com

Međunarodno udruženje medicinskih sestara (ICN) osnovano je 1899. godine i prva je internacionalna organizacija profesionalnih zdravstenih radnika. Svoj etički kodeks dobija 1953. i u njemu četiri glavna zadatka medicinskih sestara: poboljšanje zdravlja, sprečavanje bolesti, obnavljanje zdravlja i ublažavanje patnji. Potreba za sestrinstvom je konstanta i sveopšta, njihova nega nije ograničena nečijim godinama, kulturnim distancama ili socijalnim statusom, a pomoć je usmerena ka pojednicu, porodicama i zajednici. Čista postelja, dobri sanitarni uslovi, zdrava hrana, pomoć doktorima i osmeh upućen svakom pacijentu tek su neki deo brige sestara. One unapređuju okruženje u kom rade, dostavljaju neophodne informacije svakom pacijentu i aktivno učestvuju u praksi u bolnici, ambulanti, domu ili na terenu. 

Florens Najtingejl bila je lider i osnivač sestrinstva. Definisala je njihovu ulogu i, kao pisac, ostavila za sobom Beleške o sestrinstvu, delo upućeno svim ženama kojim god poslom se bavile. Rođena je 12. maja 1820. godine, a po Firenci u kojoj je rođena dobija ime. Korene vuče iz bogate engleske porodice čije je kretanje bilo u elitnim krugovima za koje Florens nije pokazala interesovanje. U detinjstvu je bila zaštitnički nastrojena prema rođacima, posluzi i siromašnima, a kao tinejdžerka intuitivno oseća da je njen put – put sestrinstva. Putovanja su bila privilegija imućnih, a ona ih je uživala. Kroz njih koristi priliku da obilazi bolnice i razgovara sa stručnjacima. Posao sestre nekada je pripadao ženama radničkih klasa te njena porodica nije bila oduševljena izborom mlade Florens, ali ona je istrajala. Po povratku iz Egipta provodi dve nedelje u Ustanovi za đakonese u Nemačkoj gde uči vrednosti rada i discipline. Prvo radno mesto čeka je u Ustanovi za bolesne gospođe, gde je bila upravnik. 

Florens 1

Florens Najtingejl; Foto: aska.rs

Rad tokom Krimskog rata obeležava njenu biografiju. Poziv u Skadar 1854. sa timom sestara bio je prelomni trenutak. Tamo se sreće sa lošim sanitarnim uslovima vojne bolnice u kojoj radi te vredno analizira mesto i pravi plan reorganizacije. Čista odeća i postelja, odgovarajuća hrana, svež vazduh u prostoriji prvi su koraci Florens u Skadru. Sklonost ka matematici i statistici vodi je dok dolazi do mnoštva analiza – statistički metod smatrala je ključnim, služila se grafikonima i načinila reforme u mnogim bolnicama. Postaje član Londonskog društva statističara 1858. godine. Ljubav prema poslu najbolje se vidi na delu kada 1860. otvara školu pri Bolnici Svetog Tome namenjenu za profesionalno obrazovanje i obučavanje medicinskih sestara. Akcenat je stavlila na praksu, što je suština do danas – knjige i predavanja su osnova i dopuna, ali obimni praktični rad nešto je bez čega se ne može. Za nas koji se bavimo sestrinstvom, ako sestrinstvo ne unapređujemo svake godine, meseca i dana, mi ne napredujemo, nego idemo unazad, smatrala je ona.

Bez brzog i stručnog reagovanja zdravstvo ne može funkcionisati. Medicinske sestre i tehničari neizostavan su deo svake zdravstvene ustanove. Posmatranjem i procenjivanjem fizičkog i psihičkog stanja pacijenata prepoznaju stepen potrebne nege i doktorima osiguravaju najbitnije podatke. Operacije ne mogu proći bez njih – one utvrđuju kliničke simptome, vode računa o čistoći prostorije i istrumenata. Ponekad same, a često u timu, sprovode terapiju i bolesniku pomažu da razume svoje stanje, promeni način života i ostane pribran čak i u teškim trenucima i u tome se ogleda njihov značaj. Veliki broj različitih odeljenja u bolnicama zahteva prilagođavanje sestara. Svaki ogranak, pedijatrija, kardiologija, psihologija, zahteva drugačije postupanje. Patronažne sestre rade na terenu i posećuju pacijente u njihovim domovima, a to su neretko trudnice, mlade mame i hronično oboleli. Lojalne i požrtvovane, stabilne i spremne da unaprede profesiju, stalno uče. 

Florens 2

Florens Najtingejl pomaže pacijentima; Foto: radiodunav.com

Istorijski snimak njenog glasa u londonskom domu 1890. sadrži izjavu: Kada ja u vašem sećanju budem samo ime, nadam se da će moj glas ovekovečiti moje veliko životno delo. Neka Bog blagoslovi moje stare saradnike iz Balaclava i vrati ih sigurno na njihovu obalu. 

Bila je povučena, podržavala slobodu govora i mišljenja, versku toleranciju i verovala da žena sama bira vrstu posla kojim se bavi i da je na njoj da li će biti sama ili u braku. Kao pisac dotakla se teologije, duhovnosti, politike, putovanja i društva. U sabranim delima nalazi se oko 15.000 pisama, izveštaja i beležaka. Pisala je pisma državnicima i političarima, novinske i stručne članke. Ispred svog vremena, zalagala se za holistički pristup lečenju. Za Florens biti zdrav značilo je kako biti dobro tako i biti u mogućnosti da koristiš sve svoje moći, ističući faktor ishrane i sredine. Preminula je 13. avgusta 1910. u devedesetoj godini. Danas njeni stavovi mogu postati inovativni u pristupu savremenih sestara koje unapređuju i održavaju zdravlje.  Danas je njen dan. Dan svih odanih, pravičnih i požrtvovanih sestara. 

Izvori: www.biografija.org, www.scindeks-clanci.ceon.rs, www.slideshare.net, www.poslovi.infostud.com 

Ključne reči: Florens Najtingejl , Međunarodni dan medicinskih sestara , Humanost , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.