Vlasta Velisavljević — čovek koji je u sebi sačuvao dete

Jelica Janačković 2019.
Komentari

Na današnji dan 1926. godine u Beogradu rođen je je jugoslovenski i srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, pripadnik prve generacije studenata glume u Beogradu, Vlastimir Vlasta Velisavljević. Prepoznatljiv po pozitivnom duhu i šarmu, uvek nasmejanog lica, osvaja publiku, toliko da se njegove replike prepričavaju među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi babe Nate u filmu Mala noćna muzika, a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu Buba u uhu. Na sceni je više od 70 godina, a za to vreme ostvario je više od 350 uloga, zbog čega ga mnogi smatraju srpskom glumačkom legendom. Za svoj rad dobio je brojna priznanja, a poslednje, i njemu najdraže, jeste to što je proglašen doživotnim počasnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Foto: opusteno.rs

Vlastimir Velisavljević je rođen 1926. godine u Beogradu. Još kao osnovac sa drugarima je organizovao predstave u dvorištu. Na metalnim konstrukcijama za trešenje tepiha postavljali bi zavese, što je za njih predstavljalo scenu. Sa majkom je išao da gleda operu Don Kihot slavnog ruskog basa Fjodora Ivanoviča Šaljapina. U jednom intervjuu ispričao je kako mu je komšinica sašila odelo posebno za tu priliku i da im je lično Šaljapin poklonio dve karte. Bila su to mesta odmah do kraljevske lože. Svi su bili iznenađeni njihovim prisustvom, a naročito odećom koja nije bila prikladna za takav jedan događaj. Već sa 12 godina počeo je da glumi u pozorištu Roda, pomoćnoj sceni pozorišta Manjež. Kompletan repertoar osmislila je Margita Gita Predić, ćerka Branislava Nušića. Igrao je kestendžiju, Ristu Sportistu i mnoge druge uloge u jednočinkama za decu. Pripremali su predstavu Put oko sveta koju je Nušić napisao 1910. godine. Na dan premijere srpski glumac i komediograf je preminuo, pa je predstava odložena. Celo pozorište je bilo prekriveno crnim platnima i svi su bili veoma tužni zbog Nušićevog odlaska. Pozorište je radilo sve do nemačke okupacije Beograda.

Početak Drugog svetskog rata je sa porodicom dočekao u Beogradu. Sa drugarima Miletom Vražićem i Nemanjom Markovićem je u vreme najveće gladi krao jabuke iz vagona koje su Nemci slali svojim vojnicima na Istočnom frontu. Oni bi kroz rešetke velikim iglama probadali jabuke i skupljali ih u vreće, pa ih kasnije prodavali Beograđanima, sve dok ih Nemci nisu uhvatili. Drugovi su se izvukli, a Vlasta je početkom 1943. godine sa samo 17 godina interniran u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj. S obzirom da je bio mlad i zdrav, nisu ga smestili u gasnu komoru, nego je svakog dana bio u radnom logoru. Upoznao je majstora Bergmana čiji je sin poginuo na frontu, s kojim se brzo sprijateljio. On mu je donosio ručak koji bi Vlasta podelio s ostalima, dovodio ga je svojoj kući i pomogao da 1944. godine pobegne iz logora, davši mu nemačku propusnicu uz pomoć koje se preko NDH vratio u Beograd.

Vlasta 2

Vlasta na početku karijere; Foto: listal.com 

U srpskoj prestonici je doživeo savezničko bombardovanje, glad i siromaštvo, ali je dočekao i oslobođenje grada u oktobru 1944. godine. Po završetku rata, on, Vražić i Marković pokušali su da pobegnu u Ameriku, jer im se nije svidelo sve što je tada usledilo. Nije uspeo da pobegne, nego je uhapšen i odveden u zatvor koji se tada nalazio na beogradskoj Adi. Njegov otac je molio vlasti da ga puste, što se na kraju i dogodilo. 1948. godine je bez problema upisao Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića. U toj prvoj klasi novoosnovane Pozorišne akademije studirali su Olivera Marković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Olgica Stanisavljević, Maja Belović, Predrag Pepi Laković, Bosiljka Boci, Danica Aćimac i drugi. Jednom prilikom je ispričao kako ih je profesor zbog nepoznavanja književnosti i slikarstva poslao na izložbu, kako bi se upoznali sa delima srpskih slikara. Priznaje da je i tada bilo veoma teško i naporno studirati glumu, ali da su brzo počeli da igraju u pozorištu.

Njegov otac nije bio najsrećniji kada mu je rekao čime želi da se bavi, ali je promenio mišljenje kada ga je video na sceni. To je bio veoma emotivan trenutak, a Vlasta kaže da je nakon završetka predstave njegov otac zaplakao. U to vreme družio se sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, ponovo završio u zatvoru. Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine. Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično. Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim dželatima uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade. 1953. je rehabilitovan i vraćen u Beograd. 

Vlasta 4

Vlasta Velisavljević; Foto: sinemanija.com 

Početak njegove pozorišne karijere je vezan za pozorište u Mostaru, gde je stigao na poziv učitelja i velikog ljubitelja glume Safeta Čišića, koji ga je u Klubu književnika gledao kako glumi. Posle četiri godine provedene u Mostaru odlučio je da se preseli u Tuzlu, čije pozorište je tada tražilo nove glumce. Sarađivao je sa rediteljem Dejanom Mijačem i poznatim glumcima. Nakon tri sezone u Tuzlu je stigao ansambl Beogradskog dramskog pozorišta, u kome su igrali njegovi prijatelji sa klase - Olivera, Đuza, Pepi. Jedna od prvih predstava u kojoj je igrao bila je Nušićeva Autobiografija. Sa Zoranom Radmilovićem, Žikom Milenkovićem, Duškom Počekom, Miodragom Popovićem i Olgicom Stanisavljević igrao je u Hamletu koji nije prošao dobro. Predstava je jedva dočekala peto izvođenje, pa je skinuta s repertoara. Njegov nemirni duh tada ga je odveo u Rusiju, a to je značilo kraj angažmana u BDP-u. Po povratku u Beograd, Bojan Stupica ga je pozvao da glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Vlasta se tada pridružio Bojanovim bebama, mladim glumcima koje je Stupica u sezoni doveo u JDP.

O posvećenosti i ljubavi prema svom poslu svedoči podatak da su predstavu za sve to vreme glumci držali u životu. Kako na sajtu JPD-a piše, kada bi se kostimi pocepali glumci bi donosili svoje stvari. Onda kada se dekor raspao, Nikola Simić je sam pronalazio novac da ga obnovi, a kad pozorište nije moglo da obeleži 1.500. izvođenje, pokojni glumac je privatno organizovao proslavu u tu čast. Predstava je bila deo repertoara više od 40 godina. Vlasta, Branka i Rada i dalje su igrali svoje uloge, dok su ostale preuzeli mladi glumci JDP-a. Velisavljević je osim Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao i u BDP-u, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, Zvezdara teatru i drugima.

Vlasta 3

Vlasta sa Gordanom Kičićem u filmu Mala noćna muzika; Foto: imdb.com 

U Beogradu je često, zbog svoje prošlosti, glumio sporedne uloge. U ostalim gradovima to nije bilo tako. Po njemu, nema velikih i malih uloga, samo velikih i malih glumaca. Igrao je u predstavama Hamlet, Uobraženi bolesnik, Sumnjivo lice, Ne šetaj se gola, Hitler i Hitler i drugima. Jedina uloga koju je odbio bila je ona u predstavi Balkanski špijun jer tvrdi da je licemerno da se komunizam sada predstavlja u tako lošem svetlu. U aprilu 2018. godine Vlasta Velisavljević postao je doživotni počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Iako je do sada dobio niz nagrada za životno delo, najvećim uspehom ipak smatra ovo poslednje veliko priznanje. Kaže da će da igra sve dok može i da ne bi mogao nikako drugačije. Smatra da onog trenutka kada pozorištu više ne bude potreban, više neće ni živeti, i da život bez pozorišta za njega nije život.

U dosadašnjoj karijeri Vlasta je igrao u 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 56 serija. Na filmskom platnu prvi put se pojavio 14. jula 1959. godine u ratnoj drami Noći i jutra u režiji Pjera Majhrovskog, a po scenariju Meše Selimovića. Tri godine kasnije igrao je u televizijskom filmu Tri priče o Džefu Pitersu. Iste godine snimio je i filmove Junaci dana i Medaljon sa tri srca, a kasnije je glumio u komediji Slavoljuba Stefanovića Ravasija pod nazivom Cipelice od krokodilske kože. Od 1964. godine igrao je epizodne uloge u serijama Na slovo, na slovo i Kod sudije za prekršaje, filmu Mali koncert za suze i gitaru i dugometražnom filmu Put oko sveta, baziranom na drami Branislava Nušića. U filmskoj adaptaciji romana Branka Ćopića Orlovi rano lete iz 1966. godine, Vlasta je igrao oca jednog od glavnih likova Lazara Mačka. Narednih godina igrao je u brojnim serijama i filmovima, a mnogi ga najviše pamte po ulogama u seriji Pozorište u kući, Bolji život, Grlom u jagode, Otvorena vrata, a mlađim gledaocima je prepoznatljiv po ulozi babe Nate u filmu Mala noćna muzika.

Vlasta 5

Vlasta gleda utakmicu Crvene Zvezde; Foto: instagyou.xyz

Ženio se tri puta, a treći brak mu je bio najuspešniji. Pre više od 40 godina oženio je Nadu, koja je po struci arhitekta. Za nju kaže da je jedina racionalna osoba koja drži taj brak. Pored glume, Vlastina velika strast je ribolov, pecao je na skoro svim rekama koje teku bivšom Jugoslavijom. Voli i životinje, a u šali je izjavio da mu je neostvarena želja da postane džez pevač.

Izvori: biografija.org, stil.kurir.rs 

Ključne reči: Vlasta Velisavljević , srpski glumac , Buba u uhu , Mala noćna muzika , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.