Kleopatra − kraljica i majka Egipta

Andrijana Adamović 2019.
Komentari

Jedna od najpoznatijih i najmoćnijih žena u istoriji Kleoptara VII Filopator umrla je na današnji dan 69. godine p. n. e. Poznata je kao poslednji egipatski faraon i prvi od članova dinastije Ptolomeja koji se služio egipatskim jezikom. Čuvena je po svojoj nenadmašnoj lepoti i intelektu, kao i ljubavnoj aferi sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem, a priče i mitovi koji su dovođeni u vezu sa njenim tragičnim životom inspirisali su brojne knjige, filmove i predstave, uključujući i dramu Vilijama Šekspira Antonije i Kleopatra.

Foto: pinterest.com

Kleopatrini koreni vode poreklo iz duge linije grčkih Makedonaca, čiji je predak Ptolemej l, jedan od najpouzdanijih potomaka Aleksandra Veikog. Dinastija Ptolomeja vladala je Egiptom od 323. p. n. e. do 30. godine p. n. e. i ostala je verna grčkoj kulturi. Većina kraljevskih porodica je, radi očuvanja čiste loze, stupala u inceste. Mnogo njenih predaka venčavalo se sa rođacima i veruje se i da su njeni roditelji brat i sestra. Prateći ove običaje i ona sama se udala za oba svoja brata kojima je bila bračni drug i savladar.

Sa Cezarom je imala savez, romaticnu aferu i sina koga je nazvala po njemu, Cezarion − mali Cezar. Međutim, u Rimu je zbog toga izbio skandal jer Cezar sa drugim ženama nije imao sinove. Kleopatra se nije osećala voljeno u Rimu i insistrala je da joj se obracaju sa kraljice. Rimjane je najviše šokiralo kada je podigla svoju statuu u Hramu Venere pramajke. Napustila je Rim posle Cezarovog ubistva 44. godine p. n. e. Do tada je već ostavila utisak i ostala upamćena po svom bisernom nakitu i egzotičnoj frizuri. Mnogima su i danas omiljena šminka senke koje su koristile još iz doba vladavine Kleopatre. Egzotični parfemi, cvetna ulja i kupke od mleka su pokazatelji njenog božanskog izgleda.

Kleopatra 2

Kleopatra sa poslugom; Foto: pinterest.com 

Kasijus Dio, rimski istoričar grčkog porekla, pisao je o Kleopatrinoj lepoti u 2. veku n. e. On je tvrdio da je ona izgledala prelepo u mladosti i da je svojim šarmom bila u stanju da zavede bilo koga. Plutarh je, s druge strane, smatrao da ona nije opčinjavala muškarce svojim izgledom, već pre svega svojim ponašanjem koje je privlačilo moćne muškarce sa kojima se susretala. Prema njegovim spisima, ona je bila žena nezasite seksualne želje i nezasite pohlepe. Mada je u filmovima 20. veka Kleopatra prikazivana kao vanserijska lepotica, moderni istoričari nisu ubeđeni da je to bila istina, a poslednji dokazi otkrivaju da su verovatno u pravu. Njene slike na starim egipatskim novčićima u Britanskom muzeju prikazuju ženu uskog čela, koščatog lica, velikog nosa i oštre brade, što se baš ne uklapa u opise istoričara iz antičke i kasnijih era koji su očigledno želeli da je prikažu lepšom nego što je stvarno bila. Govorila je nekoliko jezika, izučavala matematiku, filozofiju, govorništvo i astronomiju. Egipatski izvori je opisuju i kao vladarku koja je podigla red učenih na viši nivo i bila član njihovog društva.

Kleopatra se udala za Marka Antonija sa kojim je imala troje dece i njihov odnos je bio veliki skandal u Rimu. Ovi ljubavnici su bili poznati po svom klubu za ispijanje alkohola Neponovljive jetre. U njemu su se održavale raskošne igre, gozbe i takmičenja. Oktavijan je ovu ljubav iskoristio kao osvajačku propagandu i rimski senat je 32. godine p. n. e. objavio Kleopatri rat. Kleopatra i Marko Antonije su oduzeli sebi život 30. godine p. n. e. nakon sto su Oktavijanove snage prodrle u Aleksandriju. Za Antonija se veruje da se izboo nožem, dok je Kleopatrin uzrok smrti ostao misterija. Neki veruju da se ubila svojim poznatim otrovima koje je krila u češljevima, a spominje se i legenda kako je pustila zmiju otrovnicu da je ujede za ruku. 

Kleopatra 3

Kleopatra i Marko Antonije; Foto: pinterest.com 

Avgust je započeo svoju vladavinu Kleopatrinim porazom. Kada je imao šansu da nazove jedan mesec u svoju čast, umesto septembra – meseca kada je rođen, izabrao je osmi mesec, u kojem je Kleopatra umrla, kako bi stvorio godišnji podsetnik na njen poraz. Avgust bi voleo da je mogao da provede Kleopatru Rimom kao zarobljenicu, kao što su to drugi generali radili sa njihovim zatvorenicima, na zvaničnom trijumfu koji je slavio njegove pobede. Međutim, ona se ubila kako bi to sprečila. Kleopatra se nije ubila zbog ljubavi. Poput Marka Antonija, koji se ubio jer nije više bilo časnog mesta za njega na svetu, Kleopatra je izabrala da umre pre nego da pretrpi nasilje u vidu paradiranja, sramote i bespomoćnosti kroz Rim. Avgust je morao da se zadovolji njenom statuom, koja je nošena ulicama Rima.

Izvori: danas.rs, opusteno.rs, kafenisanje.rs, nezavisne.com, arheo-amateri.rs, srednjeskole.edukacija.rs  

Ključne reči: Kleopatra , EGIPAT , FARAON , Julije Cezar , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.