Desanka Maksimović − pesnikinja čija dela miluju dušu

Milijana Jovanović 2020.
Komentari

Na današnji dan 1993. godine umrla je, po mišljenju mnogih, najautentičnija srpska pesnikinja Desanka Maksimović. Osim što je svojim pesmama očaravala različite generacije, bila je i pripovedač, romansijer i pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem poezije sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Njena poezija, pripovetke, romani i knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme sastavni su deo poezije raznih naroda. Više puta je nagrađivana našim najvišim književnim nagradama, a prvo priznanje dobila je 1925. godine. Bila je to nagrada za pesmu Strepnja na konkursu časopisa Misao.

Foto: www.alchetron.com

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica blizu Valjeva, kao najstarija od osmoro dece majke Draginje Maksimović i oca Mihaila Maksimovića, učitelja rabrovičke osnovne škole. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. Zato se Desankine uspomene na detinjstvo, koje su veoma prisutne u njenoj poeziji, odnose na Brankovinu. Još jedna promena očeve službe porodicu opet dovodi u Valjevo 1908. godine, gde buduća pesnikinja završava osnovnu školu i gimnaziju. Posle Prvog svetskog rata upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu, gde studira svetsku književnost i istoriju umetnosti, a kolega iz klupe bio joj je pesnik Miloš Crnjanski.

Nakon diplomiranja, Desanka je radila u Obrenovačkoj gimnaziji, potom kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a zatim je i jednu godinu provela na usavršavanju u Parizu kao stipendista francuske Vlade. Nakon rada u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd, zaposlivši se u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata Desanka je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. godine i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja 1953. godine.           

Desanka 1

Desanka Maksimović; Foto: www.alchetron.com

Desanka je napisala oko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu Misao. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, poletna i mladalačka, ozbiljna, a osećajna. Neke od njenih najlepših pesama suPredosećanje, Strepnja, Prolećna pesma, Opomena, Na buri, Tražim pomilovanje, Pokošena livada, Prolećni sastanak, Đačko srce i druge.

U vreme kada se pojavila Desanka, u srpskoj poeziji su dominirale modernističko-avangardne pesničke tendencije, kao što su ekspresionizam i nadrealizam. Ona se, međutim, nije priklonila nijednoj vladajućoj pesničkoj školi, već je išla svojim putem. Umešno i skladno je povezivala tradicionalno i moderno. Pošto nije išla za književnom modom, njena poezija je bila pristupačna najširem krugu čitalaca, a Desanka je pratila sve značajnije događaje svog vremena i svog naroda i vešto ih prenosila na papir. Zato, kada je čula da su nemački vojnici streljali đake osnovne škole u Kragujevcu, Desanka je napisala pesmu pod nazivom Krvava bajka, koja govori o svireposti okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu, a koja je objavljena tek kada se rat završio.
 Desanka Maksimović

Desanka Maksimović i Radmilo Đurović; Foto: www.flickr.com 

Njenu poeziju odlikuje obilje novih aliteracija i rima. Osnovni pesnički moto bio joj je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena i otvorena prema čoveku i životu. Od svih vrednosti u životu ona je kroz pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje. Zato su Desankine pesme razvrstane na pesničke krugove u kojima je svako mogao da pronađe stihove za svoju dušu. Ti pesnički krugovi odnosili su se na: intimističke pesme, pesme o zavičaju i svetu u njima, pesme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu, pesme o rodoljublju i socijalnim motivima, pesme o životu, prolaznosti i smrti, pesme o detinjstvu i pesme o čovekoljublju. 

Desanka Maksimović je dobitnica brojnih književnih nagrada i priznanja, a neke od najznačajnijih su: Vukova, Njegoševa, Zmajeva, Sedmojulska i Nagrada AVNOJ-a. Odlikovana je nagradom Zlatni venac za celokupan životni rad 1988. godine, a 1990. godine u Valjevu, čiji je i počasni građanin, podignut joj je spomenik. Vlada Srbije je 1993. godine donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleže osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović. Osnivačkim aktom i Statutom naznačava se da zadužbina treba da stvori uslove za trajno očuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka. Ispunivši svoj život ljubavlju i dočekavši duboku starost, Desanka je preminula u 95. godini života. Nije imala svoje biološke dece, ali njena deca zapravo su bili svi oni koji su neizmerno voleli njenu poeziju i zbog kojih ju je ona tako nesebično stvarala i davala.

Izvori: srednjeskole.edukacija.rsprelepapoezija.combiografija.org.

Ključne reči: Na današnji dan , DESANKA MAKSIMOVIĆ , poezija , SRPSKA PESNIKINJA , KRVAVA BAJKA , pesme , kultura , strepnja ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.