Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Na današnji dan

„Aprilski štrajk” − simbol studentske solidarnosti i hrabrosti Žarka Marinovića

Jelica Janačković 4.4.2020. Komentari

Na današnji dan 1936. godine studenti Univerziteta u Beogradu organizovali su velike demonstracije protiv jačanja fašizma u zemlji. Taj datum se danas obeležava kao Dan studenata beogradskog univerziteta, a osim organizovanih demonstracija označava sećanje i na studenta prava Žarka Marinovića, koji je na surov način ubijen u jednom od brojnih sukoba koji su toga dana izbili širom Beograda.  Dan studenata je simbol studentske solidarnosti, hrabrosti, borbe za slobodu, prava, ideale i doslednost.

Foto: www.flickr.com

Tridesetih godina 20. veka odnosi između Revolucionarnog studentskog pokreta na beogradskom univerzitetu i vlasti bili su zategnuti. Komunisti su organizovali štrajkove, lepili plakate i demonstrirali. Vlast nije ostala nema, već je odgovorila stvaranjem Organizacije jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA), zabranom protesta i na kraju pokušajem da uvede Univerzitetsku policiju. Ovom predlogu, koji bi ukinuo autonomiju Univerziteta, oštro su se usprotivili studenti, ali i mnogi profesori.

Najaktivniji i najrevolucionarniji deo studentske omladine u to doba bio je na Pravnom fakultetu, gde je postojalo Pravničko udruženje, koje je 1934. godine zakazalo izbore. Komunistička lista dobila je apsolutnu većinu. Na taj način reakcionarne snage bile su poražene, a pobeda boraca za autonomiju Univerziteta bila je potpuna. Posle uspešno sprovedenih izbora, maja 1934. godine, studenti su od uprave Univerziteta i Vlade zahtevali poštovanje autonomije Univerziteta, progresivnu školarinu, punu zdravstvenu zaštitu, preuzimanje uprave Studentskog doma i drugo.

Pošto zahtevi nisu ispunjeni, došlo je do demonstracija, koje je policija ugušila, a jedan deo studenata zatvorila. Tim povodom je jednim letkom izdato saopštenje koje su, u ime studenata, potpisali Vaso Prlja i Mirko Srzentić i time na sebe skrenuli pažnju policije koja ih je u stopu pratila. Prlja je kasnije uhapšen i prebačen u specijalni logor za studente, koji je otvoren krajem 1934. godine u Višegradu, a Srzentić je poginuo 1. februara 1935. godine na Pravnom fakultetu, gde se bilo zabarikadiralo oko 500 studenata, komunista, kojima su se pridružili i ostali opozicioni studenti. U borbi sa policijom i žandarmerijom, štrajkom glađu hteli su da primoraju režim da oslobodi njihovih 15 drugova koji su bili odvedeni u prvi jugoslovenski koncentracioni logor. Nakon ugušenih demonstracija, uhapšeno je 105 studenata, od kojih je odvedena nova grupa u višegradski logor.

Demonstracije 2

Foto: www.flickr.com 

Napredni studentski pokret se, u borbi za autonomiju, sistematski pripremao za odlučujući obračun sa režimom i fašističkom omladinom na Univerzitetu. Zbog toga je početkom aprila 1936. godine akcioni odbor studenata odlučnije nego ikada ranije postavio svoje zahteve. Kada ih je univerzitetska uprava kategorički odbila, situacija se još više zaoštrila. Atmosfera je bila toliko naelektrisana da je svakog časa moglo doći do sukoba. Izvršene su i poslednje pripreme, štrajk je pažljivo i svestrano pripreman, pa je osnovan i štrajkački odbor, kome su se pridružili studenti iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice. Štrajk su pokrenuli Veljko Vlahović, Vlado Popović, Rifat Burdžević, Cvijetan Mijatović, Miloš Minić, Osman Kabegović, Đoko Kovačević, Vojo Nikolić i drugi.

Tako je 3. aprila 1936. godine otpočeo generalni 25-dnevni štrajk protiv uvođenja univerzitetske policije. Dan kasnije, 4. aprila, došlo je do velikih sukoba, kada su policija i nacionalistički opredeljeni studenti pokušali da zauzmu zgrade fakulteta. Tada je ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta ubijen Žarko Marinović. On se nalazio u grupi studenata ispred zgrade fakulteta kada je drugi student prava i član profašističke Organizacije nacionalnih studenata, Slobodan Nedeljković, nasrnuo nožem na studenta Jovana Šćepanovića. Marinović je pritrčao da odbrani druga, ali ga je Nedeljković tada ubo nožem u leđa.

Vest o tragičnoj, ali slavnoj pogibiji Žarka Marinovića odjeknula je širom zemlje. Na nju je najpre reagovala Organizacija ujedinjene studentske omladine, koja je izdala letak u kome je oštro osudila zločin režima, a Univerzitetski komitet i Akcioni odbor proglasili su 4. april za Dan studenata i on se slavio kao smotra snaga studentskog pokreta u celoj zemlji. Vlasti su pokušale da događaj brzo zataškaju, pa je Marinović već 5. aprila sahranjen na Novom groblju. Bez obzira na brzinu i tajnovitost, na groblje je tog jutra došlo nekoliko hiljada studenata i oni su se sukobili sa policijom koja je pokušala da zaustavi kolonu studenata koja je išla današnjom Ruzveltovom ulicom. Uprkos svim merama vlasti, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob i polagali cveće.

Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine i na njemu je Slobodan Nedeljković proglašen krivim i osuđen na pet godina zatvora. Žarkova smrt dala je novu snagu njegovim kolegama, koji su nastavili borbu. Protest u kome je siromašni, ali hrabri student iz Crne Gore, Žarko Marinović, izgubio život danas je poznat pod nazivom Aprilski štrajk i u njemu su se studenti izborili za povlačenje odluke o uvođenju policije na Univerzitet i smenu rektora Vladimira Ćorovića. Gotovo tri decenije kasnije, ostaci Žarka Marinovića su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, gde se i danas nalaze.

Izvori: montenegrina.net, luftika.rs.

Na današnji dan,Žarko Marinović,Dan studenata beogradskog univerziteta,demonstracije,Aprilski štrajk,solidarnost,borba protiv fašizma,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.