Džordž Orvel − pisac koji je predvideo dekadenciju društva

Jelena Todorović 2020.
Komentari

Na današnji dan 1903. godine rođen je pisac Erik Artur Bler, poznatiji pod pseudonimom Džordž Orvel. Stekao je slavu zahvaljujući romanima, među koijima se posebno ističu 1984. i Životinjska farma, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih esejista 20. veka, a po njemu je kreiran i pridev orvelijanski, kojim se opisuje mehanizam državne kontrole misli.

Foto: www.auralcrave.com

Džordž Orvel je rođen u britanskoj koloniji Indiji. Njegov otac Ričard Bler je bio druga generacija britanskih vojnika, dok mu je majka Ida Mejbel Bler, francuskog porekla, bila ćerka neuspešnog trgovca. Kada je napunio godinu dana, majka ga je odvela u London. Oca nije video sve do 1907. godine, kada je došao u tromesečnu posetu, nakon koje se vratio u Indiju. Erik je imao dve sestre, stariju, Mardžori, i mlađu, Avril. Sa šest godina krenuo je u Anglikansku parohijsku školu. Rastao je kao mrzovoljan, povučen, ekscentričan dečak, a sve nesreće ovog perioda opisao je u posthumno objavljenoj autobiografiji. Često je znao da u trenucima usamljenosti izmišlja priče i razgovara sa imaginarnim prijateljima. Budući da je bio dobar učenik, dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj. Prvi semestar proveo je na Velingtonu, ali se potom prebacio na Iton. Neki navode da je bio izuzetan student, dok drugi tvrde potpuno suprotno. Većina profesora nije volela njegovo nepoštovanje autoriteta.

Već kao dečak je odlučio da će postati pisac i na Itonu izučavao britanske pisce. Nauka ga nije previše interesovala pa je školovanje završio sa slabim uspehom. Zbog toga nije dobio stipendiju za univerzitet pa je morao da prekine sa daljim obrazovanjem i zaposli se. Stupio je u indijsku imperijalnu policiju. Pet godina je proveo u Burmi, a onda napustio službu. Razočaran imperijalnom vlašću i njenim metodama, svoja iskustva i stavove o njoj je izneo u romanu Burmanski dani i u dve fantastične autobiografske priče Ubijanje slona i Vešanje. Napustio je policiju i izvesno vreme radio kao lučki radnik u Burmi, da bi se 1927. godine vratio u Englesku. Odmah po povratku, proglasio je sebe anarhistom i to je činio nekoliko narednih godina; tokom 30-ih godina 19. veka počeo je sebe smatrati socijalistom, premda je bio previše slobodouman da bi napravio i naredni korak i postao komunista.

george orwell 7

Džordž Orvel; Foto: www.famouspeople.com

U nadi da će moći da živi kao honorarni pisac u proleće 1928. godine se preselio u Pariz. Međutim, pisanje mu nije donosilo prihode kojima je mogao da pokrije sve životne troškove, pa je morao da se zaposli kao perač sudova u hotelima i restoranima. U toku 1929. godine, bolestan i bez novca, vratio se u London, a svoja iskustva iz ovog perioda kasnije je opisao u romanu Niko i ništa u Londonu i Parizu. Tada uzima pseudonim Orvel i sva svoja buduća književna dela potpisao je pod pseudonimom, mada su nepoznati motivi koji su ga podstakli na njegovu upotrebu. Po povratku u London, uselio se u staru porodičnu kuću i počeo sa pisanjem Burmanskih dana. U potrazi za izvorima zarade, postao je učitelj u privatnoj školi 1932. godine, a 1936. otvara seosku prodavnicu u Velingtonu. Od izdavačke kuće Left Book Club dobio je zadatak da istraži kako žive siromašni u Engleskoj, pa se zaposlio u rudniku, a svoja zapažanja je objedinio u knjizi Put za dok Vigan. Tom prilikom je napao engleski socijalizam.

Krajem 1936. otišao je u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. U Barseloni mu se svidela atmosfera, izgledalo je kao da anarhija funkcioniše. Pridružio se komunističkoj policiji, borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika. U Španiji je teško ranjen u predelu grkljana, što je trajno uticalo na njegov glas. Orvelu su bila izneverena iščekivanja i on se sukobio sa režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu je oboleo od tuberkuloze i zimu proveo u Maroku.

animal farm

Delo Životinjska farma; Foto: www.readersroom.com

Kada je počeo Drugi svetski rat, Orvel je želeo da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali su ga proglasili nesposobnim za vojsku, pa je zbog toga radio kao novinar. Postao je šef indijskog servisa Bi-Bi-Sija sa namerom da se podstaknu indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije mu je poslužilo kao model za Ministarstvo istine u romanu 1984. Bio je član civilne zaštite, u kojoj se angažovao koliko je mogao. Izveštavao je iz raznih krajeva sveta. Godine 1944. završio je roman Životinjska farma, koji je objavljen najpre u Engleskoj, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa ovim romanom Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost. Ovo je politička priča o Ruskoj revoluciji i Staljinovoj izdaji njenih ideala. U njoj grupa životinja iz seoskog dvorišta progna ljudske gospodare i uspostavi sopstvenu vlast. Na kraju inteligentne životinje, željne moći, svinje, ruše revoluciju i stvaraju oblik diktature čiji lanci su gori i bezdušniji nego ljudski. Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih.

Pred kraj života je napisao čuveni esej Politika i engleski jezik o jeziku, iz kojeg su proistekla Orvelova pravila za pisanje. Preselio se na ostrvo Juru na škotskoj obali, gde je napisao roman 1984. Ovo je priča o vlasti, koja održava svoju moć sistemskim izvrtanjem istine i neprestanim prepravljanjem istorije radi svojih ciljeva. Klima na ostrvu je štetila njegovom zdravlju, loše se osećao i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran. Orvel je proglašen najboljim novinarem svog vremena, kao i piscem eseja. Poznato je da su mnogi Orvelovi stavovi bili zasnovani na hrišćanstvu, ali je isto tako bio izrazito sujeveran. Voleo je da pije čaj, a svoju ljubav prema njemu i način njegove pripreme opisao je u eseju Lepa šolja čaja. Džordž Orvel je preminuo 21. janura 1950. godine od tuberkoloze. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih u Satou, u skladu sa pravilima anglikanske crkve.

Izvori: biografija.orgopusteno.rs 

Ključne reči: Džordž Orvel , Životinjska farma , Na današnji dan , 1984 , Burmanski dani , Erik Artur Bler , Politika i engleski jezik , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.