Stenli Kjubrik − kontroverzni reditelj kultnih ostvarenja

Jelena Todorović 2020.
Komentari

Na današnji dan u Bronksu rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik. Mnogi ga smatraju jednim od najvećih stvaralaca u istoriji kinematografije, dok ga neki osuđuju zbog kontroverznog pristupa samom stvarnju filma. Njegovi filmovi uglavnom predstavljaju književne adaptacije, koji su karakteristični po svojoj tehničkoj savršenosti, inventivnom pristupu filmskom scenariju i okrutnoj, ciničnoj dosetljivosti. Široj javnosti je poznat po filmovina 2001: Odiseja u svemiru, Paklena pomorandža i Isijavnje. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere kreirao je 13 dugometražnih filmova, od kojih mnogi uživaju status kultnih klasika.

Foto: www.thewrap.com

Stenli Kjubrik rođen je u veoma bogatoj porodici. Otac mu je po zanimanju bio lekar koji je obožavao slikanje i fotografiju. Još kao dečak razvio je ljubav prvo prema fotografiji, a kasnije i prema filmu. Njegov san bio je da se bavi fotografijom ili slikarstvom.Tako svoj prvi posao fotografa dobija u školskim novinama. Njegova fotografija predsednika Ruzvelta privukla je veliku pažnju javnosti i već tada se znalo da poseduje veliki talenat. Svoje prve korake ka svetu filma načinio je prodajući fotografije magazinu Look, gde se kasnije i zaposlio. Radeći za ovaj časopis polako je počeo da razmišlja o stvaranju filmova, a dok je fotografisao jednog boksera u njemu se javila ideja za prvi film.

Prvi film koji je Kjubrik snimio bio je kratak dokumentarni film pod nazivom Dani borbe. Snimivši ovaj film odlučio je da želi da bude režiser i počinje da snima najpre dokumentarne filmove. Budući da na početku karijere nije imao novac za snimanje filma, u tome mu pomaže otac. Njegov prvi dugometražni film bio je Strah i želja, koji opisuje neuspehe vojne patrole u bezimenom ratu. Film je privukao veliku pažnju javnosti. Ovaj uspeh mu je omogućio da snimi sledeći film pod nazivom Poljubac ubice. Njegov sledeći korak ka uspehu predstavlja adaptacija knjige Ubijanje. Kjubrikov do detalja razrađen scenario govori o pripremama koje sprovodi grupa sitnih prevaranata u pokušaju da opljačka kladionicu na hipodromu, a film je nosio naziv Uzaludna pljačka.

stanley kubrick

Stenli Kjubrik; Foto: www.h24notizie.com

Kraj pedesetih godina posebno je bio uspešan za Kjubrika. On 1957. godine snima antiratnu dramu Putevi slave, u kojoj je pokazao svoje umeće korišćenja osvetljenja. Budući da je tema filma bio rat, narednih godina svoju pažnju posvećuje ovoj temi i dodatno je istražuje. U to vreme producenti koji su radili na filmu Spartak otpustili su prvobitnog reditelja filma jer su mislili da nije obavljao svoj posao efektivno, a umesto njega angažuju Stenlija. Nakon uspeha filmova Putevi slave i Spartak, on postaje jedno od uticajnih imena u svetu filma. U vreme kada je Kjubrik radio na filmu sloboda na platnu nije bila velika kao danas. Da bi obezbedio kontrolu nad svojim sledećim filmom, zajedno sa svojim bivšim producentom Džejmsom Harisom otkupljuje prava na intrigantni roman Vladimira Nabokova, Lolita. Istoimeni film rađen po Kjubrikovom scenariju doživeo je svoju premijeru 1962. godine i doživeo je veliku osudu javnosti zbog svog kontroverznog sadržaja.

Međutim, režiser nije dozvolio da ga prašina podignuta oko filma omete u daljem radu i krenuo je da radi na projektu pod nazivom Doktor Strendžlav koji će ispasti još kontroverzniji od prethodnog. Film govori o suludoj motivaciji generala Ripera da započne nuklearni napad potekloj iz njegovog paranoičnog ubeđenja da njegova opadajuća seksualna moć može biti nekako otkrivena u međunarodnoj zaveri komunista. Nakon ovog filma on započinje da radi na filmu 2001: Odiseja u svemiru, na čijem će stvaranju raditi pune tri godine zajedno sa piscem Arturom Klarkom. Film je doživeo ogroman uspeh dobivši četiri nominacije za Oskara, od kojih je osvojio nagradu u jednoj od kategorija. Danas spada u jedan od najboljih filmova naučne fantastike i mnogi kritičari ga često pominju kao film koji je označio prekretnicu u stvaranju filmova koji pokazuju odnos između čoveka i mašine.

2001

Film 2001: Odiseja u svemiru; Foto: www.wallpapers.com

Naredne tri godine Kjubrik se posvetio svom najkontroverznijem filmu Paklena pomorandža koji je snimljen prema istoimnenom romanu Entonija Budžersa. Film je postigao ogroman uspeh, ali je izazvao i burne reakcije kod onih koji su ga pogledali. U Engleskoj su čak prikazivanje filma zabranili. Radnja filma prati silovatelja koji može da kontroliše um, što je u to vreme predstavljalo veliki šok. Četiri godine kasnije izlazi film Bari Lindon koji je dobio čak četiri Oskara i velike pohvale kritičara. Iako su njegovi filmovi dobijali nagrade i stekli veliku popularnost u umetničkom svetu, nisu mu donosili zaradu. Zato Stenli odlučuje da napravi film koji će mu doneti komercijani uspeh. Napisao je scenario za film Isijavanje po romanu Stivena Kinga, koji je postao bestseler. Film prati porodicu koja odlazi u izolovani hotel u kome počinju da se dešavaju čudne stvari. Mnogi kritičara smatraju ovaj film najboljim horor filmom svih vremena.

Budući da je film postigao komercijalni uspeh, Kjubrik se vratio ratnoj tematici u filmu Bojevi metak, kojim je želeo da prikaže strahote rata. Film nije doživeo uspeh kao prethodni, a jedan od razloga je taj što u filmu nema heroja već je sve prikazano na mračan i tmuran način. Godine 1999. prikazano je njegovo poslednje ostvarenje pod nazivom Širom zatvorenih očiju. On je na ovom filmu radio kao režiser, scenarista i producent. Fillm je odlično prošao i kod kritičara i kod šire publike. Iako je je ovo poslednji Kjubrikov film, pre svoje smrti razvio je ideju za film koji bi nosio naziv Veštačka inteligencija. Filmom je želeo da prikaže na mračan način dvoje ljudi koji pokušavaju da stvore veštačko dete. Po njegovim uputstvima film je završio reditelj Stiven Spilberg.

Room 237

Film Isijavanje; Foto: www.audienceseverywhere.com

Stenli Kjubrik preminuo je 7. marta 1999. godine od srčanog udara. Sahranjen je uz njegovo omiljeno drvo u Engleskoj. Uprkos tome što je snimao mračne filmove prepune nasilnih scena, stvarnost je bila drugačija. Kjubrik je oko sebe imao veliki broj prijatelja koji su za njega imali samo reči hvale. Nije voleo da se prikazuje javnosti i da se slika. Poznato je da nije voleo da daje intervjue, uspeo je punih dvadeset pet godina da ne progovori ni sa jednim novinarom. Spada u retke reditelje iz Sjedinjenih Američkih Država koji u svojim filmovima ne kritikuje politiku i društvo Amerike. Svojim stvaraloštvom je preoblikovao svet kinematografije.

Izvori: sinemanija.com, kultivisise.com

Ključne reči: Stenli Kjubrik , reditelj , Na današnji dan , 2001: Odiseja u svemiru , Isijavanje , Paklena pomorandža , film ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.