Laura Levi Papo − sefardska feministkinja

Aleksa Anđelić 2018.
Komentari

Na današnji dan 1891. godine u Sarajevu rođena je Laura Levi Papo, jugoslovenska književnica, pesnikinja, istoričarka i prevodilac. U istoriji Bosne ostaće upamćena i kao prva sefardska feministkinja i žena koja se zalagala za ideje koje se i danas čine naprednim.

www.stav.ba

Rođena je u siromašnoj sefardskoj porodici kao Luna Levi i kao prvo od sedmoro dece Jude Leona i Estere Levi. Po običajima Sefarda, španskih Jevreja koji su živeli u Bosni, na rođenju je dobila nadimak Bohoreta, jer je prvo rođeno žensko dete u porodici. Zbog teškog života u Sarajevu, godine 1900. ova siromašna porodica seli se u Carigrad, gde je Luna dobila novo ime  Laura. U Carigradu je završila francusko-jevrejsku školu Alliance Israeliti. Nakon osam godina boravka u Turskoj, porodica Levi vraća se u Sarajevo, jednako siromašna kao i kada je odlazila iz njega. Po povratku u rodni grad, Laura odlazi u Pariz na šestomesečni kurs Cours de vacances. Nakon završetka obuke i dobijanja diplome vraća se kući i udaje se za Sefarda Danijela Papu, sa kojim je imala dva sina Leona i Kokija.

Buka, kako su je zvali, govorila je tečno francuski, nemački, srpski i pomalo turski, grčki i engleski jezik. Pisala je pesme, priče, pozorišne komade, sakupljala stare sefardske romanse, pisala o običajima i istoriji Sefarda i prevodila, sve, naravno, na svoj maternji jezik. Ljubav prema istoriji španskih Jevreja i potrebu da se ona sačuva nije nestajala i sa obavezama i godinama. Deset sefardskih romansi zapisala je 1917. godine, od kojih je Kalmi Baruh objavio šest. Kasnije se saznalo da je napisala još šest veoma retkih romansi. Od 1924. godine objavljuje pripovetke u listovima Jevrejski život i Jevrejski glas. To su pripovetke: Majke, Morena, Linda  uspomene s Levanta, Zbog toga ova starica nije željela umrijeti i Slatko od ruža. Nije napisala mnogo pesama, a neke od napisanih nalaze se u Arhivi grada Sarajeva. Druge su završile u sefardskim nedeljnicima koji su izlazili u Sarajevu pre Drugog svetskog rata. Takođe, prevodila je i pesme. Prevela je na ladino pesme Jovana Jovanovića Zmaja i Gustava Krkleca.

autograf hr

Foto: www.autograf.hr

Pored pesama i priča Laura je bila i plodan dramski pisac. U istoriju Bosne upisala se i kao jedna od prvih žena u Bosni koja je pisala scenarije i režirala pozorišne komade. Nakon Prvog svetskog rata predstavljen je i njen kraći komad pod nazivom Spremanje za Pehas, koji su izvele njene sestre Klara i Riki. Najmlađa Riki je kasnije postala primabalerina beogradskog Narodnog pozorišta. Najvažnije i najvrednije dramsko delo koje je napisala bilo je Esterka, koje je posvetila majci Esteri. Takođe, jedno od njenih najznačajnijih pozorišnih komada je i Svekrva nije dobra pa makar da je i od gline. Sve njene pozorišne komade izvodili su članovi dramske sekcije Matatje, a u njima je prikazivala život malih ljudi u teškim vremenima, odnose u porodici i rugala se malograđanskom društvu.

Najvažniji Laurin rad je studija Sefardska žena u Bosni, prva kulturografska i etnografska knjiga o sefardskoj ženi. Napisala ju je 1917. godine na nemačkom, a na nagovor dr Vite Kajona prevodi studiju na španski jezik. Delo je podeljeno na više glava, a sačuvane su dve njegove verzije. Ova studija objavljena je tek 2005, a preveo ju je profesor Muhamed Nezirović.

facebook lauralevipapo

Foto: www.facebook.com/lauralevipapo

Feminiskičkim radom težila je da poduči žene kroz poznate i česte porodične situacije, kako da žive, kako da se izbore sa problemima i slično. Ona nije feministkinja u smislu jednakih prava za oba pola, već u smislu buđenja svesti u ženi o snazi koju poseduje i koja joj je potrebna da izdrži kako bi ostvarila svoje ciljeve. Smatrala je i da žena ne treba da zavisi od okoline, već od sebe same, jer je to jedini način da napreduje.

U julu 1941. godine Bukini sinovi  Leon i Koki, odvedeni su u Jasenovac zajedno sa 4.000 sarajevskih Jevreja. Leona su ubili na putu za logor, a Koki je stradao odmah po dolasku u Jasenovac. Obuzeta tugom i crnim slutnjama, Laura se razbolela i premeštena je u bolnicu, gde su o njoj, pored sestre Nine, brinule i časne sestre milosrdnice. Umrla je, ali nije saznala za smrt svoje dece. Sahranjena je na starom sefardskom groblju u Sarajevu. Sahrani, sem sestre Nine, nije prisustvovao niko od braće i sestara, jer su se svi razbežali zbog rata. Kao i mnogi jevrejski grobovi i Laurin grob je uništen i do danas nije joj podignut spomenik. Njen život prikazan je u romanima Miris kiše na Balkanu i Balada o Bohoreti njene sestričine Gordane Kuić, ali isto tako i u televizijskoj seriji Miris kiše na Balkanu Ljubiše Samardžića.

Izvoriimpulsportal.netarchive.isautograf.hr

Ključne reči: laura levi papo , bohoreta , Na današnji dan , Biografija , feministkinja , istoričarka , prevodilac , pesnikinja , književnica ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.