Dani kada su i anđeli plakali

Aleksa Anđelić 2018.
Komentari

Na današnji dan 1999. godine otpočelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Prema srpskoj proceni poginulo je najmanje 2 500 ljudi. Konačan broj žrtava nikada nije saopšten. Sa Kosova je izbeglo više od 200 000 Srba i drugih nealbanaca. Za 78 dana bombardovanja uništena je infrastruktura, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, mostovi, crkve i manastiri, spomenici kulture, privredni objekti.

www.6yka.com

Prvog dana bombardovanja bombe su pogodile Prištinu, Novi Sad, Podgoricu, Kuršumliju, Užice, Danilovgrad i Pančevo. Prve rakete pale su na vojne ciljeve u Batajnici. U noći između 25. i 26. marta, u okolini aerodroma u Lađevcu, ispaljeno je 20 projektila, od toga deset je pogodilo rejon aerodroma, a dva su pala u atar sela Cvetke. Nastava u školama i na fakultetima je prekinuta i otkazani su svi letovi iz Beograda. Narednog dana pripadnici srpske vojske oborili su avion F-117, koga su Nemci nazivali nevidljivi. Na Trgu Republike u Beogradu u znak protesta protiv NATO agresije održan je prvi rok koncert. Sledećih dana koncerti su održavani i u više gradova u Jugoslaviji. Pored vojnih ciljeva NATO je gađao i civilni aerodrom u Surčinu.

Osmog dana bombardovanja NATO je počeo da koristi kasetne bombe, zabranjene međunarodnim konvencijama. Varadinski most u Novom Sadu srušen je 1. aprila, a Dunav je tada zatvoren za saobraćaj. Tokom napada na Kuršumliju, 2. aprila, poginulo je 13 civila i oštećeno oko 500 civilnih i religijskih objekata uključujući manastir Presvete Bogorodice i manastir Svetog Nikole iz 12. veka. Pogođene su i zgrade MUP-a, a požar je izbio i u blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice Laza Lazarević. U Novom Sadu jedanaestog dana bombardovanja srušen je Most slobode, koji je povezivao Novi Sad sa Sremskom Kamenicom. To je bio najmlađi od tri novosadska mosta, ali i most sa najvećim rasponom na celom Dunavu. Tokom dvanaestog dana agresije pogođena je i Policijska akademija na Banjici. Bombardovano je skladište Jugopetrola u Rakovici, a u Pančevu sa dve rakete gađana je rafinerija nafte. U Čačku je treći put bombardovana zgrada Slobode. U Novom Sadu bombardovana je i zgrada Televizije Novi Sad. U Gnjilanu bombardovan je vozni park sa 30 autobusa, a uništena je i jedna benzinska pumpa.

pinterest bombardovanje

Foto: www.pinterest.com

Manastir Gračanica bombardovan je 5. aprila, a bombe su pale i na nekoliko kuća u mestu Gračanica. U Vranju su bombardovane kuće u blizini autobuske stanice, poginula su dva lica, a 15 je teško ranjeno. U Aleksincu je gađan civilni deo grada, 11 lica je poginulo, a 50 ranjeno. U Nišu je gađana kasarna Stevan Sinđelić, magacin duvanske industrije, ambulanta, fabrike i obdanište. Pogođena je i vojna komanda i dečija klinika za rehabilitaciju. Poslednji most preko Dunava u Novom Sadu bombardovan je 6. aprila. Istog dana bombardovano je Vranje, Surdulica, Vitanovac, Prizren, Loznica, Čačak. Centar Prištine gađan je narednog dana, a pogođena je zgrada Glavne pošte i okolni objekti. Bombe su ponovo pale u Novom Sadu, Čačku i Nišu. U Kragujevcu 8. aprila pogođen je zavod Crvena zastava, povređeno je 124 zaposlenih. U Prištini i Đakovici 11. aprila je palo više od 50 projektila. Među poginulima u tom masakru bila je i jedanaestomesečna Bojana Tošović.

Putnički voz u Grdeličkoj klisuri na pruzi Beograd-Solun bombardovan je oko 11 sati dvadesetog dana NATO agresije. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije utvrđen. Narednog dana uništena je satelitska stanica u mestu Prilike kod Ivanjice. Bombardovan je i nacionalni park Kopaonik. Sledećih dana gađani su ponovo Beograd, Niš, Čačak, Podgorica, Danilovgrad, Vranje, Užice, Valjevo, Pančevo. U Batajnici 17. aprila od gelera, na noši, poginula je trogodišnja Milica Rakić, čija je smrt postala sinonim stradanja i patnje dece u Jugoslaviji. Gađani su i Obrenovac, Paraćin, Kraljevo, Kuršumlija, Kosovska Mitrovica, Peć.

nspm rs

Foto: www.nspm.rs

Zgrada Radio-televizije Srbije bombardovana je 23. aprila. Poginulo je 16 ljudi, a 20 je ranjeno. U selu Doganovići narednog dana od kasetne bombe poginula su pet dečaka. Najmlađi je imao tri, a najstariji 15 godina. Jedan od najjačih napada NATO je izveo u Surdulici, kada je poginulo 20 civila, od kojih su 12-oro bila deca. Tokom 28. aprila u više navrata gađana je Podgorica, Bar, Sutomore, Bijelo Polje i Danilovgrad. Srušen je i toranj na Avali. Na putu Priština-Podujevo 1. maja pogođen je autobus. Poginulo je 47, a ranjeno 16 ljudi. Grafitne bombe prvi put su upotrebljene 2. maja, a izazvale su raspad elektroenergetskog sistema u zemlji i 70 odsto Srbije ostalo je bez struje. Na Svetski dan slobode štampe, 3. maja, NATO je dva puta bombardovao Televiziju Novi Sad. Gađane su i zgrade Generalštaba, Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, hotel Jugoslavija. Kineska ambasada u Beogradu pogođena je 7. maja. Četiril lica je poginulo, a pet je zadobilo teške telesne povrede. U Vladičinom Hanu pedesetog dana bombarovanja poginuli su maturanti Milan Ignjatović i Gordana Nikolić. Narednih dana ponovo su bombardovani Beograd, Niš, Aleksinac, Kuršumlija, Novi Sad, Čačak, Pirot, Bor, Vranje, Surdulica, Sombor.

Pred sam kraj bombardovanja, 30. maja, raketiran je most u Varvarinu. Napad je izveden na dan Svete Trojice i velike nedeljne pijace nakon 13 časova, kada je u okolini mosta bilo preko 1000 ljudi. U dva navrata ubijeno je 10 civila, a 30 je ranjeno. Najmlađa žrtva, Sanja Milenković, imala je petnaest godina. U napadu izvedenom na Novi Pazar, 1. juna, poginuo je i dvogodišnji Marko Simić. Poslednjeg dana bombardovanja, 9. juna, potpisan je vojno-tehnički sporazum u Kumanovu.

leo kowald org

Foto: www.leo.kowald.org

U Srbiji i Crnoj Gori je do 2006. od kasetnih bombi poginulo šest osoba, a 12 je ranjeno. Na Kopaoniku 2012. poginuli su podoficiri Vojske Srbije Slaviša Marković i Nebojša Milić, koji su čistili teren od eksplozivnih naprava. Broj obolelih od raka u Srbiji do 1999. iznosio je između 15 000 i 20 000, da bi 2004. broj obolelih bio preko 30 000. Prema istraživanjima Srbija je 2015. bila prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora, a kao razlog mnogi navode to da je na Srbiju za vreme bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma.

Izvori: zlocinnadsrbima.com, telegraf.rs, novosti.rs, slovojuga.org.rs

Ključne reči: Na današnji dan , kultura , bombardovanje , nato , 1999 , jugoslavija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.