Knez Mihailo Obrenović — diplomata i prosvećeni apsolutista

Jelica Janačković 2018.
Komentari

Na današnji dan 1868. godine ubijen je knez Mihailo Obrenović na Košutnjaku. Bio je najobrazovaniji srpski vladar 19. veka i autor je jedne od najpopularnijih starogradskih pesama Što se bore misli moje.

Foto: www.pinterest.co.uk

Iako je danas obožavani srpski knez, Mihailo Obrenović u svoje vreme nije bio tako voljen, uprkos tome što je bio prosvetitelj i donosilac renesanse. Rođen je 1823. godine i bio je drugi sin kneza Miloša i kneginje  Ljubice Obrenović. Knez Srbije bio je dva puta – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Po očevoj abdikaciji pošao je sa njim u izgnanstvo, ali ubrzo je stupio na presto Srbije nakon smrti svog starijeg brata Milana. Pošto je bio maloletan, umesto njega vladalo je namesništvo koje su činili Jevrem Obrenović, Avram Petronijević  i Toma Vučić Perišić, koji je u buni zbacio kneza sa vlasti. Nakon toga putovao je Evropom i oženio se mađarskom groficom Julijom Hunjadi. Posle smene kneza Aleksandra Karađorđevića, Mihailo se vratio u Srbiju i nakon očeve smrti postao knez po drugi put.

Vladao je autokratski, a kao pristalica prosvećenog apsolutizma izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao Narodni muzej i Narodno pozorište u Beogradu. Mihailo je uspeo da od Srbije napravi modernu evropsku državu i najjaču vojnu silu na Balkanu. U njegovo vreme došlo je do konačnog oslobađanja od turske dominacije. Uklonio je osmanlijske tvrđave, posade i flotu iz Srbije. Srbija je tada diplomatskim putem, čuvajući brojčano svoj narod, preuzela od Turske upravu nad utvrđenim gradovima i izdejstvovala da i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu. Prvi je imao ideju za stvaranje Balkanskog saveza.

hqdefault

Foto: www.youtube.com

Razvoj Srbije kao državne i vojne sile prekinuo je atentat na njega. U popodnevnim časovima 10. juna 1868. godine, u pratnji Svetozara Garašanina i poslužitelja, izvezao se kočijama na Košutnjak s Katarinom Konstantinović, rođakom u koju je bio zaljubljen, njenom majkom Ankom i svojom strinom Tomanijom Obrenović. U Košutnjaku su ih čekali atentatori, braća Ðorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić, s namerom da ubiju kneza Mihaila i da ponovo dovedu na vlast Aleksandra Karađorđevića. Njihov brat Ljubomir bio je uhapšen zbog falsifikovanja, a knez Mihailo odbio je da ga pomiluje, čime je navukao mržnju Radovanovića na sebe. Kad je kneževa kočija naišla na zasedu, prvi pred njih izašao je Kosta, koga je knez prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza, koje je sam Kosta priznao na suđenju, bile su: Dakle,  istina je. Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Kosta je opalio metak u kneza, a onda su zapucali i ostali. Marić je ranio Katarinu, a zatim ubio Anku, dok je Rogić ranio Garašanina. Lakše ranjena Katarina i poslužitelj pobegli su u šumu, dok je Tomanija posle prvog pucnja uspela da pobegne ka gradu i javila o ubistvu. Obaveštene o ubistvu kneza, vlasti su brzo preuzele kontrolu nad državnim institucijama i vojskom, tako da prevrat nije uspeo.

U naredna dva meseca suđeno je atentatorima i njihovim pomagačima, ukupno osamnaestorici. Četrnaestorica su osuđena na smrt, među njima i Ljubomir Radovanović, iako je za vreme atentata bio u zatvoru. Smrtne presude izvršene su streljanjem na beogradskoj Karaburmi, čemu je prisustvovalo deset hiljada ljudi. Mihaila je nasledio njegov sinovac Milan Obrenović.

Izvori: www.mondo.rs, www.vreme.com, www.edukacija.rs

Ključne reči: knez Mihailo Obrenović , atentat , Košutnjak , diplomata , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.