Vilijam Fokner – kralj proze

Jelica Janačković 2018.
Komentari

Na današnji dan 1962. godine umro je američki pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Vilijam Fokner. Bio je američki književnik, romanopisac, prozaista zaokupljen problemom zla, pripovedač, pesnik, scenarista i najznačajniji predstavnik modernog psihološkog romana Tok svesti.

Vilijam Fokner; Foto: www.dotkomsite.com

Vilijam Fokner je, po mišljenju mnogih, najveći američki romanopisac i jedan od najvećih svetskih prozaista uopšte. Njegovo delo koje istražuje ponore zla, kao što su ludilo, incest, ubistvo, masakriranje, silovanje, linč, bratoubistvo, i čedomorstvo. Ipak, u svom nezaboravnom govoru pri dodeli Nobelove nagrade istakao je i vrednost ljudskih vrlina—hrabrosti, saučešća, ponosa, ljubavi, časti i žrtve. Foknerov uticaj na svetsku književnost je toliki da su posleratna američka, zapadnoevropska i latinoamerička literatura nezamislive bez njega, od Kamija do Markesa, od Vargasa Ljose do Toni Morison.

Rođen je 1897. godine u provincijskoj sredini, na severu siromašne države Misisipi. Taj kraj i ljudi ostavili su neizbrisiv trag u njegovoj prozi. Fokner nije maturirao, ali je mnogo čitao, od svetskih klasika do francuskih simbolista: Pola Verlena, Vajlda, Dostojevskog, Flobera, Remboa, Svinburna, Šekspira, Servantesa, i tako dokazao da za pisanje i profesiju pisca nije neophodno obrazovanje. U Prvom svetkom ratu primljen je kao dobrovoljac u pilotsku školu vazduhoplovstva u Kanadi, gde ja kao hrabri pilot imao mnogo opasnih okršaja, te i sam bio ozbiljno ranjen. Nakon rata vratio se u Oksford, gde je proživeo najveći deo života .

download

Foto: www.famousauthors.org

Nakon pesama i kraće proze, prvi mu je početnički roman Vojnikova plata. Budući da je teško nalazio izdavače, do kraja Drugog svetskog rata povremeno je odlazio u Holivud, gde je pisao i prepravljao uglavnom tuđe scenarije, od kojih su najpoznatije prerade Hemingvejevih romana. Poslednjih petnaestak godina života uživao je veliku popularnost i bio svojevrstan ambasador američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu.

1949. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje Švedskog Komiteta za upečatljiv i umetnički jedinstven doprinos savremenom američkom romanu. Primajući nagradu, Fokner je održao jedan od najboljih govora povodom te svrhe, u kome je rekao:

Dužnost i povlastica pesnika, pisca jeste da  pomaže čoveku da izdrži, snažeći mu srce, podsećajući ga na hrabrost i čast i nadu i ponos i saosećanje i samilost i žrtvu. Pesnikov glas ne treba da bude samo beleška o čoveku; on može biti i jedan od oslonca koji će mu pomoći da izdrži i pobedi.

faulkner nobel 1950

Foto: www.emersonkent.com

Prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospode i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Kao najpoznatija dela izdvajaju se romani Sartoris, Buka i bes, Svetlost u avgustu, Komarci, Medved, Konjički gambit, Uljez u prašinu, Divlje palme, Vojnikova plata, Starac, Gospodska kuća, Rekvijem za iskušenicu, Lupeži, Utočište, pripovetke Svetilište, Nepobeđeni.

Izvori: www.srna.rs, www.sr.wikipedia.org, www.dotkomsite.com

 

Ključne reči: Vilijam Fokner , Nobelova nagrada , Buka i bes , Svetilište , Na današnji dan ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.