Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Fudbal

Odlazak fudbalskog Sokrata

Jovan Živković 8.4.2020. Komentari

Real Madrid i Barselona predstavljaju pravo oličenje rivalstva. Otkad se fudbalska lopta zakotrljala nakon Drugog svetskog rata, ova dva kluba nemilosrdno se bore za svaki trofej, kako u Španiji tako i na međunarodnoj sceni. Odmah iza njih, a poslednjih nekoliko godina i uz njih, nalazi se Atletiko, Realov gradski rival. I tako smo dobili Bermudski trougao u fudbalu. Nepisano pravilo kaže da tu ne boravi ljubav. Ipak, jedan čovek je prekršio to pravilo. Jedini trener koji je vodio ova tri kluba. Mister Radomir Antić. 

Foto: www.aa.com.tr

Kada je 1995. godine došao u Atletiko, zatekao je, najblaže rečeno, haos. Tu sezonu popularne jorgandžije završile su sa samo jednim bodom više od ekipa koje su se preselile u niži rang. Antić je doveo željene igrače, uspostavio sistem i već prve sezone ovaj klub osvojio je titulu i kup. Bila je to prva titula za Atletiko posle 19 godina. No, to nije bio njegov prvi izlet u glavni grad Španije. Nekoliko sezona pre nego što se pridružio crveno-belom delu Madrida, bio je u onom drugom, većem, slavnijem, potpuno belom. Vodio je Real i više nego uspešno. Ekipa koju su činili Robert Prosinečki, Luis Enrike, Emilio Butragenjo, Georgi Hadži i drugi zauzimala je prvo mesto nakon 19 odigranih kola. Usledio je, međutim, otkaz. Uručio ga je Antiću novi sportski direktor. Kao razlog naveden je sistem igre. Kakav je to Antićev sistem? Timska igra. Fudbal igra 22 igrača. Mnogo je to da bi se jedan istakao. Bilo je izuzetaka, ali to su sve bili privremeni bljeskovi. Trenuci. Znao je Radomir to. Zato su njegovi igrači uvek igrali u sistemu svi za jednog jedan za sve. Ali, takav je Kralj. On zahteva zvezde. Ipak, njegove zvezde tada su sezonu završile kao drugoplasirane, i to iza najljućeg rivala, Barselone.

Priča o Antiću i Srbiji je nešto posebno. Čovek koji je platio kaznu zbog toga što nije dozvolio da se ružno govori o našoj zemlji iz nje je oteran. A bila je to lepa priča, bile su to prve kvalifikacije u koje je Srbija ušla kao samostalna zemlja. Predviđena nam je borba za baraž zajedno sa Austrijom i Rumunijom, jer, jelte, ko će da zaustavi Francusku predvođenu Anrijem i Anelkom. Kada nam je bila potrebna pobeda u poslednjem kolu, pukla je petarda. Fudbaleri Rumuni ispraćeni su sa Marakane sa pet golova u mreži. A Antić, gospodin, ostao je skroman i nakon ovog istorijskog uspeha. Kult reprezentacije bio je vraćen. Poslednji put. Nesrećno smo ispali tada, zaista. Naročito nam se u poslednjoj utakmici vratilo za sve propuštene šanse. Ali, zabeležili smo pobedu koje se i danas rado sećamo. Porazili smo Nemačku koja se na tom prvenstvu okitila bronzom. Sada kada gledamo taj gol, jedini na meču, deluje nestvarno. Kao da je Antić, poput svojih kolega sa košarkaških klupa, iscrtao akciju. Pas u prazan prostor, Krasić brz, najbrži prolazi po desnoj strani, centrira ka Žigiću, čovek od dva metra pored dva čuvara u skoku spušta glavom loptu, a Lane Jovanović, u padu, smešta je u mrežu. Akcija na kojoj bi i Žoc pozavideo. Imali su panceri i penal, ali pročitao je Stojković Podolskog. Antić je smenjen nekoliko meseci kasnije zbog nerazumevanja sa upravom. Otišao je i ostavio nam reprezentaciju bez poraza u kvalifikacijama za EURO. Nismo to iskoristili. A mister je ostao Mister. Čak i na dalekom istoku gde je kasnije radio. 

Radomir Antić kao igrač; Foto: www.bbc.co.uk

Igračku karijeru je počeo u Slobodi iz Užica, njegovog rodnog grada. Kasnije je prešao u Partizan, gde je, kao pomoćni trener, započeo i svoju trenersku odiseju. Zatim, usledio je odlazak u Španiju. Nekadašnje kraljevstvo gde sunce nikada ne zalazi postalo je njegov drugi dom. To mesto je danas žarište pandemije virusa korona COVID-19. No, nije taj virus odneo život ovog fudbalskog dirigenta. Rak pankreasa, koji mu je ustanovljen posle Nove godine, koštao ga je života.

U Barseloni se nije dugo zadržao, ali je u prvi tim doveo jednog Ćavija, dok je dugogodišnjeg kapitena ekipe sa Nou Kampa, Karlesa Pujola, pomerio sa pozicije beka na mesto štopera i promenio mu karijeru. Srbiju je odveo na Svetsko prvenstvo i tu se priča završila. Ali, ima nešto iza puke statistike. Ima nešto iza rezultata. Fudbal je igra gladijatora samo za široke mase. Tamo iza zavese, samo za one koji mogu to da vide, fudbal je filozofija. Anitć je bio njen Sokrat. Od Pirineja do Kineskog zida. Još za života je ušao u istoriju. To ne može svako.

Zbogom, mister!

fudbal,sport,radomir antić,reprezentacija,Srbija,Svetsko prvenstvo,real madrid,Barselona,Atletiko Madrid,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.