Ivana Glušac o hraniteljstvu: Najlepša je dečija zahvalnost i njihov osmeh

Sonja Stefanović 2018.
Komentari

Tribina pod nazivom Hraniteljstvo − postati roditelj detetu koje već postoji održana je 30. oktobra na Filozofskom fakultetu. Govorili su stručnjak u oblasti hraniteljstva mr Dobrila Grujić, hranitelj Ivana Glušac, kao i Živko Petrović iz Centra za porodični smeštaj i usvajanje.

Foto: Sonja Stefanović

Događaj je organizovan u okviru nedelje Departmana za socijalnu politiku i socijalni rad, a govorilo se o hraniteljstvu i svim poteškoćama sa kojima se nose deca koja treba da pristupe hraniteljskoj porodici. Tribinu je otvorila dekanica prof. dr Natalija Jovanović, koja je na samom početku ukazala na to koliko je značajna ova tema. Mr Dobrila Grujić, koja se smatra začetnikom reforme hraniteljstva u Srbiji, govorila je o svim problemima, ali i o lepotama koje ono nosi. Oni koji žele da se bave socijalnim radom i pomažu deci koja su u nevolji da žive s tim najbolje što umeju, moraju mnogo da uče i rade na sebi, rekla je. Dodala je i da to može biti veoma težak zadatak, ali da ima i mnogo lepote u tome.

Govorila je i o tome kakav je bio odnos prema deci u sistemu socijalne zašite kroz istoriju i koliko se često dešava da se teorija i praksa nađu na polarizovanim stranama. Usled ratnih okolnosti, deca bez roditeljskog staranja su u našoj zemlji bila stavljana u srodničke porodice, a danas su te okolnosti drugačije − deca imaju roditelje, što probleme čini složenijim. U samoj Konvenciji o pravima deteta, kako kaže Grujićeva, navedeno je koliko je detinjstvo značajno za razvoj čoveka, a za razvoj hraniteljstva veoma je značajna podrška Ministarstva i Evropske zajednice. Od velikog značaja su i dečija zakonska prava, a osnovan je i model koji je baziran na emotivnoj vezanosti i sigurnosti. Nije dovoljno obezbediti samo krov nad glavom, hranu i zdravstvenu zašitu, već i osobu za koju će dete biti vezano i uz koju će se osećati sigurno, ali i porodicu kao zdravu bazu, kazala je.

04lwcp8bp1yhxsxebwdd oa5kfubn14a7e3hklut yh1aegj92n z msffekhnmrdordv r3zuabu7u6kzfskkcejc0

Foto: www.fr.aleteia.org

Živko Petrović je rekao da Centar za porodični smeštaj oduvek podržava hranitelje i da se bavi savetima koji su najpotrebniji na samom početku, prilikom ulaska deteta u porodicu, što se naziva periodom adaptacije. Sledeća tema kojom se Centar bavi jeste problematično ponašanje kod adolescenata ili mlađe dece, što je područje rada na kojem se najčešće pruža neophodna podrška. Petrović je ukazao i na važnost saradnje sa školama, domovima i drugim institucijama i kao najteži deo posla izdvojio je trenutak odvajanja, kada dete napušta hraniteljsku porodicu i odlazi na usvajanje ili se vraća u svoju biološku porodicu. U celom tom procesu postoji jedna velika kontradiktornost, jer se očekuje da u hraniteljskoj porodici dođe do prihvatanja deteta kao njihovog biološkog, a isto tako očekuje se od njih da, kao hranitelji, moraju da stegnu srce i odvoje se od deteta na samom kraju, rekao je. Takođe je dodao da lepša strana toga jeste osećaj učestvovanja u jednom veličanstvenom činu spasavanja života.

Ivana Glušac je, iz ugla hranitelja, rekla da je najteža okolnost kada se dete dobije mali broj informacija o njegovim potrebama i navikama, kao i o tome šta je ono preživelo. Prema njenim rečima, nakon kompleksnog perioda prilagođavanja, deca znaju da budu veoma surova, a ostaje neznanje roditelja o tome da li je to posledica njihovog odrastanja, pa se moraju njihovom dušom, gde stručnjaci pomažu sa konkretnim savetima. Najlepši su dečija zahvalnost i njihov osmeh, ali teško je boriti se sa neizvesnošću i iščekivanjem, jer svakoga dana morate biti spremni da će dete biti izmešteno iz porodice, zaključila je Glušac.

Ključne reči: tribina , Dobrila Grujić , Živko Petrović , Ivana Glušić , Filozofski fakultet u Nišu ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.