Milan Ćulibrk: Politika je ključni problem loše situacije u medijima

Jovana Živanović 2017.
Komentari

Pred skoro punim amfitetrom Filozofskog fakulteta u Nišu, održana je tribina pod nazivom NIN u Nišu. Na tribini su govorili glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk i pomoćnik glavnom i odgovornog urednika i urednica rubrike Društvo, Vesna Mališić.

Foto: Aleksandar Đokić /

Na tribini se govorilo o današnjem stanju u medijima i o tome kako politička situacija i vlast utiču na medije. Vesna Mališić istakla je da političari ruše integritet naše profesije. Elektronski mediji su izgubili svaki atribut medija, a novinarstvo ne živi u enklavama već treba postati četvrti stub demokratije. Nakon održane tribine, razgovarali smo sa Milanom Ćulibrkom o tome kako je došlo do propadanja srpskih medija.

Šta mislite da li trenutna politička situacija utiče na medije u Srbiji, I u kojoj meri?

Milan Ćulibrk:  Nepovoljno. Politika je ključni problem loše situacije u medijima. Došli smo do toga da politika kontoliše jako važan segment za opstanak medija, a to je tržište oglašavanja. Nijedan oglašivač vam neće doći ako vam vodeći politčar kaže  da se ne oglašavate u tom mediju, što samim tim znači manje prihoda za taj medij. Sa druge strane, svaka kritika se doživljava lično. Ne shvata se da je sušutina medija, zapravo, u tome da kritikuje sve što nije dobro. Ko god bi bio na vlasti, bitno je da mediji kritikuju svaku lošu odluku.

nin1

Vesna Mališić i Milan Ćulibrk; Foto: Jovana Živanović

Koliko se ogleda pritisak valsti u današnjim medijima?

Milan Ćulibrk:  Različiti su pritisci u odnosu na različite medije. Najvećim pritiscima izloženi  su elektronski mediji jer imaju najveći uticaj na kreiranje javnog mnjenja. Ako bi se na javnom servisu, kog gleda više miliona gledalaca, slobodno iznosile informicije, to predstavlja mnogo veću opasnost za vlast nego ako to radi NIN sa 15 ooo čitalaca.  U zavisnosti od dometa medija se pojačavaju pritisci i to je postao manir. Nije to samo manir ove vlasti, to je bio manir i svih prethodnih.

Kada je počeo proces propadanja medija, i koji su koreni krize srpskih medija?

Milan Ćulibrk:  Još 90ih godina, za vreme Slobodana Miloševića počela je kontrola medija. Svi znamo na šta su tada ličili državni mediji, počev od državne televizije pa na dalje. Svaka sledeća vlast je prihvatala Miloševićev manir kontrole medija. Doživljavali su ih  kao služavke a ne kao javni servisi koji bi trebalo da doprinese informisanju građana i da se građani  upoznaju sa činjenicama onakve kakve jesu, a ne kako neko želi da ih prikaže.

Danas svaka istina ima cenu,a svaki novinar svoju istinu. Koliko se poštuju novinarski kodeksi u medijima?

Milan ĆulibrkSve manje, na žalost. Retki su mediji koji te kodekse poštuju.  Moram da priznam da smo za četiri godine, koliko sam ja glavni urednik NIN-a, dobili jednu opomenu Saveta za štampu zbog navodnog kršenja kodeksa. Nisam bio miran mesec dana, ali i dan danas smatram da se nismo ogrešili, ali to je njihov stav. Neki drugi krše taj kodeks 60 puta u toku dana i nikom ništa. Ta samoregulacija postala je besprimetana jer nekim glavnim urednicima u pojedinim medijima nije bitna istina, bitno im je da ispune određenji cilj.

Možete li da nam opišete stanje u medijima danas?

Milan Ćulibrk: U Srbiji na pristima jedne ruke možete izbrojati ozbiljne i profesionalne medije. Za sve ostale moralo bi dobro da se razmisli da bi se nazvali pravim medijima.

Ključne reči: NIN u Nisu , tribina , Filozofski fakultet , intervju , NIN , Milan Culibrk ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.