Interakcija ruskih i srpskih studenata novinarstva provučena kroz prizmu novih pogleda na televiziju

Aleksandra Ničić 2018.
Komentari

Studenti žurnalistike iz Unverziteta u Sevastopolju su posetili Filozofski fakultet i prisustvovali brojnim predavanjima. Juče su na času vežbi iz Televizijskog novinarstva imali prilike da saznaju nešto više o televiziji u Srbiji.

Foto: Neven Obradović

Čas je pratila interakcija ruskih i srpskih studenata, koji su napravili paralelu između programa u Rusiji i Srbiji. Diskutovalo se podjednako o informativnom i zabavnom sadržaju. Prethodno je prikazan klip o razvoju srpske televizije, kao i nekadašnji prenos zatvaranja Olimpijskih igara u Moskvi. Nakon predavanja razgovarali smo sa Julijom, Katjom, Igorom i Romanom , koji su za naš list govorili o utiscima iz Srbije, svojim studentskim medijima, novinarstvu u Rusiji i cenzuri.

Kakvi su vaši utisci o Nišu?

Julija: Prvo smo pomislile: Vau, kako je mali grad Niš. Međutim, nakon jednog provedenog dana u njemu, zavoleli smo ga. Priroda je prelepa i ljudi su jako ljubazni. Kada spojite mali grad i gostoljubivost, utisci svakako moraju biti dobri.

Katja: Saglasna sam sa time da su ljudi dobri i prijatni. Iznenađena sam ogromnim porcijama hrane. Ipak, prvo na šta sam obratila pažnju je ogromna količina duvanskog dima. Kada smo došli prve večeri, otišli smo u kafić, gde je sedeo par sa bebom. Logično nam je bilo da tu neće biti dima, ali ljudi su ipak pušili.

Julija: U Rusiji, na primer, pušenje na javnim mestima nije dozvoljeno, a posebno ispred fakulteta. Mnogi studenti bi nakon današnjeg dana, završili u zatvoru (smeh).

Igor: Sviđa mi se što nema mnogo granica. U našoj državi knjiga koju držim u rukama je zabranjena (Moja borba, Adolf Hitler). Nemojte misliti da sam nacista (smeh). Prosto mi je zanimljiva tematika, jer volim istoriju i interesantan mi je Drugi svetski rat. Želim da pročitam razne istorijske poglede na stvarnost. Takođe je dobro što je prevedena na srpski jezik, pa eto načina da unapredim znanje iz srpskog jezika.

Roman: Imao sam predrasude da ljudi iz Srbije i nisu baš toliko prijatni, ali već sam se prvog dana razuverio. Svi su fini.

Romane, šta je navelo na takvo razmišljanje?

Roman: Ćitajući istoriju, naišao sam na neke podatke da je vaš narod dosta ratovao. Tu su i fudbalske utakmice (smeh). Navijači su bili pomalo agresivni. Ipak, vremenom sam shvatio da nisam bio u pravu, i posebno sam se sada razuverio.

Nakon današnje prezentacije, kakvo je vaše mišljenje o televiziji u Srbiji? 

Julija: Vaš profesor Neven je kul predavač i podstiče interakciju. Mi na predavanjima, recimo, dosta pišemo. Ovde smo stekle utisak da možemo o bilo čemu razgovarati sa profesorom i imati kvalitetan dijalog. Mi nismo imali prilike da gledamo neki od vaših kanala kod kuće, ali sudeći po današnjoj prezentaciji, mnogo je više zabavnog sadržaja nego kod nas.

Igor: Po mom mišljenju, dosta je mračniji i ozbiljniji program nego kod nas. Mi imamo dosta sadržaja čija je funkcija zabava. To su emisije poput Dom 2, Revizor, Food I love you, kao i razni programi o putovanjima.

Katja: Meni je fascinantno koliko velika i bogata istorija se krije iza srpske televizije. Na primer, kada je u pitanju zabavni program, videli smo da se u Srbiji razvijao već 60–ih, dok je u Rusiji taj razvitak krenuo tek u 80–im godinama. Takođe, moram istaći da vidim malo veću slobodu govora, jer je u Rusiji cenzura dosta jaka.

bebe

Katja, Julija, Roman i Igor; Foto: www.instagram.com/dyomich.katya 

Kako se manifestuje cenzura i da li se čuje glas opozicije u medijima kod vas?

Katja: U Sovjetskom savezu je, recimo, cenzura bila mnogo veća. Sada je sve to malo blaže. Ipak, novinarima nije baš dozvoljeno da pišu bilo kakve kritike na račun vlasti.

Julija. Formalno jeste, jer ne postoje neki striktni zakoni koji bi nam zabranili da pišemo o nečemu. Ipak, tu je uvek tiha i neformalna cenzura.

Roman: Cenzura postoji i to se ne može osporiti. Prošlog meseca sam napisao članak koji je bio obrisan, a profil na kome sam pisao blokiran. Dakle, nisam mogao da izrazim svoj stav o situaciji. Ipak, formalna cenzura i zakonska zabrana da se o nečemu piše ne postoji.

Katja: A osim toga, postoje opozicioni kanali poput Dožda i radio stanice kao što je Glas Moskve.

Katja, ti si urednica studentskog radija u Krimu. Koliko je politika uključena u vaš program?

Katja: Uopšte ne govorimo o politici, jer smatram da to nije neophodno. Mislim da je studentima više potrebna zabava, tako da težimo zabavnom sadržaju.

O čemu najviše govorite?

Julija i Katja: Govorimo o vestima sa Univerziteta, književnosti, muzici. Sem toga, prvimo i plejliste. Naravno, tu je i dosta intervjua. Sastajemo se sa važnim ljudima iz Sevastopolja i oni nam drže predavanja, a nakon toga imamo i intervjue. Tu je i jedan interesantan projekat. Na naš fakultet dolaze uspešni ljudi koji se bave novinarstvom širom Krima. U pitanju su urednici poznatih listova, TV voditelji, vlasnici medijskih kuća. Oni daju razne savete našim čitaocima. Tu su najpre tajne dobrog novinarstva, ali i razni praktični saveti. Na primer tu su saveti devojkama kako da izgledaju što lepše.

Da li su i studenti uključeni taj projekat?

Julija: Da, studenti obožavaju ovakve prokekte.

Ključne reči: Univerzitet u Sevastopolju , studentki novinarstva iz Krima , Filozofski fakultet u Nišu , novinarstvo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.