Srbijanka Turajlić: Mladi bi trebalo da razmišljaju o tome kakva će njihova budućnost da bude

Katarina Mladenović 2019.
Komentari

Tribina Budućnost visokog obrazovanja u Srbiji održana je 28. maja na Filozofskom fakultetu. Na tribini se govorilo o novinama koje je sa sobom donela primena Bolonjske deklaracije, izazovima sa kojima se suočavaju maturanti, tržišnoj orjentaciji univerziteta, kao i o tome šta nam donosi dalji razvoj obrazovanja.

Foto: Jelena Živadinović

Tribinu je svojim izlaganjem započela prof. dr Srbijanka Turajlić. Ona je govorila o reformi koju je naša zemlja preduzela da bi se prilagodila zahtevima Bolonjske deklaracije. Međutim, kako je naglasila, primena kod nas nije ista kao u zemljama sveta. U prvobitnim dokumentima nigde ne piše da treba 70% za prolaznost, to smo mi uveli. Takođe, u svetu se najveći broj ispita može polagati po jedan put, a mi imamo 6 ispitnih rokova za jedan ispit, rekla je ona i dodala da zbog toga nemamo kontinuirano učenje, koje je Bolonjska deklaracija trebala da donese. Imali smo problem i sa tim što doktorske studije nisu bile pokrivene prvobitnim dokumentima, to je naknadno dodato. Master studije smo skratili i ukinuli hibridni master. Imamo stav da je naša profesija najbolja, ne želimo ništa da menjamo. Sve to nije bolonjska, to je srpska šema, kazala je prof. Turajlić.

Profesor niške Gimnazije Svetozar Marković, Branislav Pecarski, govorio je o izazovima sa kojima se suočavaju maturanti. Oni se vode time šta upisuju njihovi vršnjaci, kao i interesom da nađu posao i u isto vreme studiraju. Problem je u tome što to ponekad rade i najbolja deca. Oni koji su sigurni šta žele da upišu ulažu veliki trud oko toga, ali oni koji nisu imaju veći izazov da se povedu za vršnjacima, rekao je Pecarski i naglasio da zbog toga država treba ozbiljno da se posveti obrazovanju, pogotovo profesionalnoj orjentaciji maturanata.

Foto: Jelena Živadinović

Prof. dr Srbijanka Turajlić u toku tribine, foto: Jelena Živadinović

Zoran Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu, osvrnuo se na tržišnu orjentaciju univerziteta i kazao da je to tako od samog nastanka univerziteta kao institucije, još 1088. godine. Moramo da razbijemo iluziju da može da postoji univerzitet koji bi sam sebi bio svrha. Svrha univerziteta je da zadovoljava potrebe i stvara kompetencije za državnu administraciju i za privredu, istakao je Dimić i dodao da danas univerzitet ne služi građanima, već interesnim grupama bez obzira na to da li su one bliske vlastima. Mislim da je univerzitet danas u ozbiljnom problemu. Baš zbog toga što služi sam sebi ili grupi ljudi. Na duge staze to je apsolutno neodrživo. Mi još neko vreme možemo da proizvodimo kompetentne kadrove za neke druge države, ali to neće trajati dugo, zaključio je on.

Ja neću dočekati budućnost univerziteta, ali vi mladi, hoćete. Mladi bi trebalo da razmišljaju o tome kakva će njihova budućnost da bude. Krajnje je vreme da se akademska zajednica udruži, vidi šta nije u redu, pogleda šta se dešava u svetu oko nje i preduzme neke korake, izjavila je za naš list prof. dr Turajlić. Naglasila je da oni moraju da se pobrinu za dosta stvari: od plagijata do mase privatnih univerziteta, koji ne bi trebalo da imaju akreditaciju, do mase studijskih programa na državnim fakultetima, koji takođe ne bi trebalo da imaju akreditaciju. Trebalo bi da akademska zejednica uzme kontrolu u svoje ruke da bi visoko obrazovanje uhvatilo korak sa svetom.

Ključne reči: tribina , fakulteti , Filozofski fakultet u Nišu , Budućnost visokog obrazovanja , Bolonjska deklaracija , maturanti , tržišna orjentacija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.