Jelena Đukić Pejić: Morate biti pomalo ludi da biste se bavili novinarstvom

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Radionica pod nazivom Kako podneti žalbu Savetu za štampu održana je 1. novembra na Filozofskom fakultetu. Radionicu je održala glavna i odgovorna urednica Medijskog istraživačkog centra u Nišu i dopisnica Deutsche Welle-a Jelena Đukić Pejić.

Foto: Aleksandar Đokić

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija i profesionalne novinare. Bavi se rešavanjem žalbi pojedinaca i institucija na sadržaje medija i na taj način prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i u novinskim agencijama. U saradnji sa Deutsche Welle Akademijom, Savet za štampu sprovodi ovu obuku širom Srbije. Jelena Đukić Pejić je ovom prilikom, kroz primere iz prakse, studentima novinarstva i komunikologije približila sam proces podnošenja žalbe Savetu za štampu. Ona je za Studentski dnevni list govorila i o pritiscima na novinare, solidarnosti među novinarima, kao i o konsekvencama koje snose mediji za koje se utvrdi da su prekršili Kodeks. 

Ko sve može podneti žalbu Savetu za štampu?

JelenaSvaki pojedinac koji je direktno ugrožen zbog objavljenog sadržaja, kao i svaka organizacija koja se bavi pravima određene grupe − zaštitom ljudskih prava, prava dece, verske zajednice, ženskih prava... Žalbu može podneti i neko u ime pojedinca koji je pogođen objavljenim sadržajem, uz njegovu saglasnost, ali i u ime maloletnika pogođenog tekstom, uz pisanu saglasnost roditelja ili staratelja. Takođe, žalbu može podneti institucija koja je direktno pogođena, kao i osoba iz komisije Saveta za štampu, s tim što onda ona ne može biti u komisiji za taj slučaj. 

Koje konsekvence snosi medij za koji se utvrdi da je prekršio Kodeks novinara Srbije?

Jelena: Ukoliko komisija odluči da je Kodeks prekršen, medij bi trebalo da tu odluku objavi. Ako pak ne objavi, Savet za štampu ima pravo da ih javno opomene. Pravnih posledica nema, ali ako više medija piše o istom slučaju, ako više ljudi pošalje žalbu i ako Savet donese odluku o nepoštovanju Kodeksa, sa tim se može ići i dalje. 

intervjujdjpjfrg

Jelena Đukić Pejić u razgovoru za SDL; Foto: Marija Janković

Čini se da je rad Saveta za štampu blizak samo medijskim radnicima i studentima novinarstva. Kako ga približiti većem broju ljudi?

Jelena: Ljudi iz Saveta često idu po srednjim školama i edukuju učenike. Obilaze čak i osnovne škole, jer su neretko i maloletnici prilično oštećeni različitim tekstovima. Oni moraju znati koje njihove podatke mediji mogu koristiti ako su, recimo, uhvaćeni u tuči ili u posedovanju narkotika. Takođe, jako je važno raditi na medijskoj pismenosti, a Savet to radi. Značajan je tu i projekat Young media, koji sprovodi Deutsche Welle Akademija

U preambuli Kodeksa je navedeno da on preporučuje solidarnost sa kolegama kada su ugroženi standardi profesionalnog novinarstva. Koliko uočavate tu solidarnost među novinarima u Srbiji?

Jelena: Veoma mi je teško da odgovorim na to pitanje. Ovde u Nišu solidarnosti ima među samim novinarima i oni vode računa jedni o drugima. Međutim, u Beogradu nije tako. Tamo su mediji mnogo veći i mnogo više novca je u igri. 

U Kodeksu je navedeno da su prisluškivanje, korišćenje skrivene kamere i druga nečasna sredstva za prikupljanje podataka u nekim slučajevima opravdana. Kada su opravdana?

Jelena: Opravdana su uvek kada postoji javni interes. Recimo, kada država prodaje nešto što je javno dobro, a građani ne znaju za to, važno je da oni za to saznaju.

jelenadjukicpejicradionicahwur

Foto: Aleksandar Đokić

U kojoj meri ste se susretali sa raznim vrstama pritisaka tokom dvadesetogodišnje novinarske karijere?

Jelena: Susretala sam se sa pritiscima, ali nikada nisam odustajala od priče zbog toga. Da biste se bavili novinarstvom morate biti uporni, tvrdoglavi i pomalo ludi. Ako nemate u svom mentalnom sklopu ove tri karakteristike, trebalo bi da razmislite da li zaista možete da se bavite ovim poslom. Morate imati dobar njuh i znati tačno šta fali u priči i za čime treba tragati. Nikada me ništa nije zaustavilo. Često sam i na Kosovu, ali nikada me ništa nije toliko uplašilo da bih odustala.

Koje su najveće razlike između domaćih i nemačkih medija?

Jelena: Tamo imate apsolutnu slobodu u odabiru teme i kreiranju teksta. Nemate urednika koji će vam reći šta tačno da objavite ili ne objavite. Osim toga, veoma se cene autori, odnosno kompletan sadržaj − tekst, fotografija, video i drugo. Ako to umete da radite dobro, vi ste odličan autor i oni to znaju da cene, jer svako voli da čita dobrog autora. Kod nas to nije slučaj, nažalost. Takođe, u novinarstvu postoje teme koje zahtevaju više vremena i za njih tamo imamo vremena koliko nam je potrebno. Naravno, postoje situacije kada smo u vremenskom tesnacu, kao kada je, na primer, voz prepolovio autobus ili kada se održavaju izbori. Ono što je takođe sjajno kada ste dopisnik jeste činjenica da se možete baviti i reportažom, koja je za mene kraljica novinarstva. U domaćim medijima nikada za reportaže nema dovoljno vremena, a i zahtevne su i skupe.

Ključne reči: fakulteti , društvo , novinarstvo , savet za štampu , jelena đukić pejić , Filozofski fakultet u Nišu , intervju , kodeks novinara srbije , radionica , studenti , deutsche welle ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.