Loša organizacija i manjak koncentracije glavni problemi studenata u učenju

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

Na Filiozofskom fakultetu 6. decembra održano je predavanje Tehnike učenja − rešenje za studentske probleme. Osnivač Centra za razvoj potencijala i Fondacije 1% Miloš Pešić, koji je takođe i autor programa edukacija u oblasti efikasnog učenja i ličnog i profesionalnog razvoja, podelio je sa prisutnima efikasne tehnike učenja i pamćenja.

Foto: Sonja Stefanović

Predavanje je bilo ineraktivnog karaktera, te su se prisutni usaglasili da veliki broj ljudi ima neki problem sa učenjem, uz iznošenje sopstvenih problema. Kao glavni studentski problem sa učenjem pomenuta je obimnost gradiva, a zatim i organizacija vremena, dok je kod mlađih generacija kao problem naveden manjak koncentracije. Predavač je objasnio da se učenje sastoji iz prijema informacijaorganizacije i obrade informacija i skladištenja informacija u dugotrajnu memoriju. Kao najčešća greška koja se javlja u ovom procesu izdvojeno je učenje bez strukture.

Miloš Pešić je podelio i savet u vezi sa početnom fazom, koji se odnosi na potrebu za pokazivačem koji će usmeriti oko na reči koje čitamo, a to može biti hemijska olovka ili neki štapić. To je jedan od načina razvijanja perifernog vida i lakšeg održavanja fokusa oka. Kako su prisutni izdvojili organizaciju vremena kao još jedan faktor koji ima veliki uticaj na učenje, predavač je izneo mogućnost napismenog planiranja ili makro učenja, i to veče pre dana kada planiramo učenje.

Prisutnima je objašnjena i razlika između induktivnog i deduktivnog učenja. Kako je rečeno, induktivno učenje predstavlja pamćenje informacija po linearnom toku, onako kako su pisane u literaturi, dok deduktivno učenje predstavlja kretanje kroz lekciju po ključnim elementima, tačnije učenje u ciklusima. Ovakva organizacija je u vidu logičkih krugova učenja. Prvi krug se odnosi na iščitavanje lekcije i shvatanje njene tematike. U drugom krugu treba obratiti pažnju na ključne elemente i postaviti pitanje šta je najbitnije, postaviti police u glavi. Preporuka predavača je da ključne reči budu podvučene nekom bojom. U završnom krugu treba se baviti detaljima, to jest, ređanjem knjiga na police. Upravo je ulaganje velikog truda u pamćenje detalja na samom početku učenja istaknuto kao veoma česta greška kod studenata, što je pogrešan način ređanja informacija.

Kao dodatna i otežavajuća okolnost spomenuto je aktiviranje leve hemisfere prilikom logičko-racionalnog učenja (induktivno učenje), bez primenjivanja kreativnosti i aktiviranja desne hemisfere u mozgu. Kako je rekao Pešić, da bi došlo do učenja osim racionalnosti treba upotrebiti malo kreativnosti, zanimljivosti, slika, boja ili asocijacija. Budite režiseri lekcije koju učite, dodao je. Ključne reči u lekciji mogu se pamtiti na osnovu nekih vizuelnih asocijacija, jer slike ostanu duže upamćene od reči. Tu je i tehnika Rimske sobe, kojom je omogućeno lakše vladanje gradivom uz vizuelno povezivanje predmeta iz sobe koja vam je poznata, sa elementima gradiva koji će se odnositi na asocijacije iz sobe.

Osim toga, predstavljen je i Geštalt tripartitni model, prema kojem su naše misli, emocije i fizilogija povezani. Negativne misli mogu uticati na druga dva elementa, kao i obrnuto. U predavanju je naglašeno da treba ohrabriti sebe pozitivnim rečima, kako bi se aktivirale pozitivne misli ili se prizvala sećanja na lepe trenutke. Osim trenutaka iz prošlosti, treba pomisliti na pozitivan ishod u budućnosti, kako bi i emotivan segment bio na višem nivou, a samim tim i motivacija. Što se tiče fiziološkog segmenta, predavač je kazao da je najbitnije prepoznati u kom telesnom položaju možemo efikasno učiti sa maksimalnom koncentracijom, a kada dođe do nekih manjih pada u koncentaciji može se preseći to stanje. Objasnio je da se radi o korišćenju vežbe koja nas može podsetiti kada smo se osećali motivisano i efikasno i na taj način možemo usmeriti pažnju na ono što je problem. Kako je kazao, ako je problem u fiziologiji, obraća se pažnja na telesni položaj, a isto važi i za misli ili emocije.

Još jedan od načina kojim se može preduprediti proces učenja jeste Pomodoro tehnika − zadavanje vremenskih perioda od tridesetak minuta sebi, uz pauzu posle učenja. Kao bolju opciju, predavač je izdvojio 25 minuta uz pet minuta pauze. Razlog za ovakvu podelu jeste efikasno održavanje koncentracije i zainteresovanosti za gradivo, kao i dovoljan period koji možemo tako provesti bez nekih smetnji, kao što je, na primer, telefon. Sem toga, u pauzi se može raditi bilo šta što nije u vezi sa gradivom. Preporuka predavača je fizička aktivnost u vidu vežbi. U toku pauze mozak odmara i vrši pospremanje, ali dešava se i zaboravljanje u ciklusima.

Prvi ciklus zaboravljanja je nakon deset minuta od prijema informacije, to jest, kada je informacija zabeležena u kratkoročnoj memoriji i može se ponoviti brzo posle čitanja. Međutim, kasnije se ljudi neće sećati toga. Prema Pešićevom objašnjenju, obnavljanje je neophodno jer nećemo dozvoliti da prođu tih deset minuta, te neće doći do faze zaboravljanja. Sledeći period zaboravljanja dešava se nakon 24 sata, gde je moguće zaboraviti 80 odsto naučenog, jer se u toku spavanja vrši veliko čišćenje. Naredni korak je obnavljanje posle od pet do sedam dana, a četvrti dolazi posle tri nedelje učenja. Ovim postupcima se procenat zaboravljanja može smanjiti i može se postići trajna stuktura učenja.

Osim formalnog, predavač je naročito istakao značaj neformalnog obrazovanja, koje može pomoći u sticanju nekih novih sposobnosti. U vezi sa tim, kazao je da se školovanje i obrazovanje razlikuju, zbog toga što je školovanje mali deo obrazovanja. Prema njegovim rečima, obrazovanje traje čitav život i predstavlja širi pojam. Kao provera znanja u toku interpretacije naučenog gradiva može pomoći vežba ispred ogledala. Ta tehnika je korisna zbog toga što se stiče veština pomoću koje aktivno posmatramo sebe kada objašnjavamo naučeno i imamo uvid u to kako ćemo izgledati, a moći ćemo i lakše da popravimo ono što nam ne deluje dovoljno dobro u vezi sa javnim nastupom.

Sem vežbe ispred ogledala, postoji i mogućnost da jedna osoba bude prisutna uz nas dok prezentujemo gradivo i trudimo se da objasnimo ono što znamo, što predstavlja aktivnu poziciju, za razliku od individualnog ispitivanja, gde ćemo imati pasivnu sliku o sebi kao osobi koja uči kako bi odgovarala i koju će profesor ispitati.

Miloš Pešić je za Studentski dnevni list rekao da je bitno da profesori na fakultetu daju neku vrstu motivacije studentima. Svi znamo da neki profesori svojim primerom deluju jako motivišuće na studente, koji onda žele da se identifikuju sa profesorom, a svakako treba da se stavi akcenat na ono što student zna, a ne na ono što ne zna.

Veliku čast zbog saradnje sa Milošem Pešićem izrazio je Stefan Nikolić ispred Saveza Studenata Filozofskog fakulteta i dodao da veruje da će ovo predavanje biti korisno, ne samo za studiranje, već i za dalji život.

Ključne reči: studenti , tehnike učenja , saveti , rešenje za studenske probleme , čitanje , pamćenje , gradivo , Miloš Pešić , organizacija učenja ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.