Arno Gujon: Odlučio sam da reči i solidarnost pretvorim u humanitarne akcije

Aleksandra Ničić 2018.
Komentari

Tribina pod nazivom Svi moji putevi vode ka Srbiji, posvećena promociji istoimene knjige Arnoa Gujona, održana je 29. marta na Filozofskom fakultetu. Prisutnima su se obratili autor Arno Gujon, urednik izdavačke kuće Agape knjiga Aleksandar Gajšek, profesor Dragiša Bojović i dekanica Filozofskog fakluteta Natalija Jovanović.

Foto: Jelena Živadinović

Na tribini je opisan humanitarni rad i život Arnoa Gujona, uz osvrte na delove njegove knjige. Osim toga, bilo je reči i o prethodnim događajima na Kosmetu i pokušajima njihovog zataškivanja. Na Zapadu je vladala strašna propaganda, u kojoj su Srbi bili predstavljeni kao strašni vukovi, a svi ostali kao uplašena jagnjad, rekao je Arno Gujon. Osvrnuvši se na sliku rata na Kosmetu koja je postojala u Francuskoj, istakao je da se za svoju istinu treba boriti, jer će ona uvek isplivati na površinu.

O Arnou Gujonu govorio je i urednik izdavačke kuće Agape  Aleksandar Gajšek. Knjigu Svi moji putevi vode ka Srbiji slikovito je predstavio kao bajku o Gujonu. Značaj ovog dela opisao je i profesor Dragiša Bojović rekavši da knjiga svedoči o ljubavi i humanizmu više od svih novijih izdanja. U vremenu u kome svi putevi vode iz Srbije, pojavio se naslov koji tvrdi suprotno i projavljuje svetlost i ljubav sa mesta sa kojih nismo navikli da dolazi, dodao je.

29750761 1074664769339221 1191838975 n

Aleksandar Gajšek; Foto: Jelena Živadinović

Na značaj jezika i same knjige ukazala je dekanica Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović. Naglasila je da je Arno Gujon svojom knjigom pokazao da jezik ruši sve zidove oko nas. O humanitranom radu i položaju Srba na Kosovu razgovarali smo nakon tribine sa Arnoom Gujonom.

S obzirom na to kako sam naslov knjige glasi, koji su putevi koji su Vas doveli do Srbije?

Tu je put na početku solidarnosti sa jednim narodom koji je stradao u tišini i kome su mnogi okrenuli leđa − put koji me je i naveo da dođem ovde, da upoznam Srbe i Srbiju, da ih zavolim, da počnem da učim srpski jezik. Tu je put jezika koji mi je omogućio da uđem u dubinu srpskog naroda i upoznam njegovu kulturu. I, naravno, tu je put ljubavi, jer sam se oženio srpkinjom. I svi su me vodili ovde, tako da mi je bilo logično da se preselim u Beograd.

Šta Vas je podstaklo da svoj humanitarni rad usmerite baš ka Srbima sa Kosova i Metohije?

Još u detinjstvu sam bio svestan veza Srba i Francuza. Osećao sam bliskost sa Srbima, iako nisam poznavao nijednog Srbina. Kada sam osnovao organizaciju 2004. godine, Srbi su stradali na Kosovu i Metohiji. Bilo je pogroma, a niko im nije pomagao. U svetu postoje mnoge organizacije koje pomažu ljudima u raznim zemljama, ali za Srbe na Kosovu i Metohiji nije bilo pomoći. Zato sam odlučio da sa svojim rođenim bratom učinim nešto po tom pitanju i pretvorim naše reči i solidarnost u humanitarne akcije.

29855331 1074664599339238 263120788 n

Foto: Jelena Živadinović

Na koje sve načine Vaša organizacija Solidarnost za Kosovo pomaže i kako prikupljate sredstva?

Pomažemo sa preko 12 hiljada donatora iz cele Francuske i zahvaljujući njima smo organizovali do sada 43 konvoja humanitrane pomoći u vrednosti od preko tri i po miliona evra. Takođe smo renovirali 31 školu u vrednosti od preko 600 hiljada evra. Napravili smo i četiri farme, jednu mlekaru, jednu fabriku za pasterizaciju voća i povrća. Osim toga, renovirali smo 10 manastira, crkava. Ukupna vrednost svih tih projekata koje organizujemo u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom je 32 miliona evra. U pitanju su obimni projekti koji su se razvili iz jedne skromne pomoći, kakva je bila 2004. godine. Iz godine u godinu se razvijala i srećan sam što smo uspeli da postanemo jedna velika, ozbiljna i profesionalna organizacija.

Da li postoje neke akcije Vaše organizacije kojima se mogu priključiti i studenti?

Za sada nema potrebe, pošto su naši volonteri u Francuskoj i na Kosovu i Metohiji, gde imamo i magacine. U ostatku Srbije trenutno nema tih potreba, ali ako se bude javila neka, ja ću vas obavestiti kako biste vi kao studenti mogli da učestvujete.

Ovde se dosta piše o Vašim akcijama. Kako francuski mediji i javnost komentarišu Vaš humanitarni rad?

Oni dosta pišu o tome, i to na vrlo pozitivan način. Ipak, nije lako doći do tih medija, jer Kosovo nije više aktuelna tema. Dakle, mi se dosta trudimo da ih kontaktiramo, da se upoznamo sa novinarima, pošaljemo razne slike, izveštaje, dokumentarce−da ih zainteresujemo. Onda možemo i da ih ubedimo i da napišu članke o situaciji na Kosovu. Imali smo nekoliko članaka u Figaro magazinu i dokumentarac na francuskoj televiziji. Dakle, dopiremo do njih, ali to iziskuje veliki rad.

29853313 1074723279333370 18694136 n

Arno Gujon; Foto: Jelena Živadinović

Da li smatrate da je Francuskoj pružena verodostojna slika o celokupnoj situaciji na Kosovu i Metohiji?

Sada je situacija svakako bliža pravoj slici nego što je bila pre 15 godina kada su postojale samo laži i propaganda. Bilo je preuveličavanja sa jedne strane, a smanjivanja sa druge. Znači, ništa nije odgovaralo realnosti. Sada je sve to verodostojnije, iako ima nekih stvari koje nam se ne sviđaju. Recimo, postoje tragovi starih stereotipa i viđenja situacije ponekad, gde su loši momci na jednoj strani, a dobri na drugoj. Srećom, toga je sve manje i sve ide u pozitivnom smeru.

 Koji su Vaši dalji planovi u humanitarnom radu i da li imate ideju o nekim novim akcijama?

Da, imamo. Počeli smo izgradnju farme za tov živine. Takođe, počeli smo da delimo 60 plastenika za porodice koje se bave poljoprivredom na Kosovu i Metohiji. Uskoro počinjemo sa organizacijom letovanja na moru za 42 deteta. Dakle, ima puno akcija. Potrebe su nažalost i dalje ogromne, ali naša želja je veća.

Ključne reči: intervju , arno gujon , Filozofski fakultet u Nišu , Svi moji putevi vode ka Srbiji ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.