Predrag Blagojević: Kada vlast kontroliše medije, ona kontroliše i stavove građana

Jovana Živanović 2018.
Komentari

Departman za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta organizivao je tribinu o medijiskim slobodama. Iako je najavljeno da će na tribini, pored nekadašnjeg urednika Novina Vranjskih, Vukašina Obradovića, i urednika onlajn portala Južne vesti, Predraga Blagojevića, govoriti i novinar i urednik televizije Belami, Dušica Dejić, ona se nije pojavila. Prisutnima se na početku obratio i prof. dr Zoran Jovanović, upravnik Departmana za komunikologiju i novinarstvo.

Foto: Aleksandar Đokić

O značaju slobode medija, pritiscima na same novinare i medije koji objektivno izveštavaju i načinima podizanja svesti građana o ovom problemu, govorili smo sa urednikom onlajn portala Južne vesti Predragom Blagojevićem.

Tema tribine je Sloboda medija. Koliko su mediji danas slobodni?

Predrag: Moj lični stav je da mediji skoro uopšte nisu slobodni. Postoji Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije. Savetodavno telo Vlade Srbije (Savet za borbu protiv korupcije) je pre nekoliko godina objavilo analizu pod nazivom Analiza pritiska na medije. Prva rečenica tog izveštaja glasi da u Srbiji nema slobodnih medija. Gotovo svi mediji su pod kontrolom Vlade, a zatim se u analizi objašnjava konkretno kako Vlada kontroliše njima. Dakle, Vladino telo je konstatovalo da Vlada kontroliše medije i jednostavno ne znam šta bih više dodao po tom pitanju. Takođe, IREX-ov indeks održivosti medija je poslednje 4 godine niži nego 2000. godine, koja je dugo važila kao najgora po pitanju održivosti medija, a samim tim i uticaja vlasti na medije. Zaključak se sam nameće o trenutnoj situaciji u srpskim medijima.

Južne vesti čiji ste glavni i odgovorni urednik suočavaju se sa velikim pritiscima poslednjih meseci. Kako se boriti sa pritiscima na novinare i medije koji objektivno izveštavaju?

Predrag: Radi se o tome da vlast ne trpi kritičko izveštavanje. Bilo ko ko kritikuje vlast je na udaru te iste vlasti i to je manje-više logično u bilo kom društvu. Kad nekom „brknete prst u oko” mora da postoji mogućnost da će taj neko da odraguje. Međutim, ovde se radi o tome da vlast više ne preza ni od čega. Bili smo svedoci da je Državna bezbednost 1999. godine ubijala novinare, mislim na Slavka Ćuruviju. Sada imamo istu situaciju pretnji, praćenja novinara, zastrašivanja i tako dalje. Sve ovo su ozbiljni pritisci i ne zastrašuje se samo jedan novinar ili jedan medij, nego se zastrašuju svi. Ne vidim drugi izlaz za borbu sa ovakvim pritiscima od upornosti. Iskreno, ubija me osećaj nemoći u ovom slučaju ali nemam dilemu oko toga da li treba da se odustane, ne treba.

DSC 0070

Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti; foto: Aleksandar Đokić

Na koji način novinar kao pojedinac može da doprinese poboljšanju situacije u medijima?

Predrag: Samim tim što sam večeras ovde sa budućim kolegama i što sam izneo svoje stavove i podelio svoja viđenja na neki način tražim saveznike u svojoj borbi. Sa druge strane, nadam se da će neko videti saveznika u meni i da će se broj ljudi koji se bore sa ovim problemom uvećati. Sve sam manji optimista, ali ne vidim drugu mogućnost.

Grupa za slobodu medija je organizovala niz uličnih akcija da temom medijskog mraka. Na koji još način se može podići svest građanima o ovom problemu?

Predrag: Postoji mnogo načina, ali ništa ne može da bude instant rešenje. Na primer, prosečan građanin koji čita Južne vesti vidi da mi kritikujemo vlast, a onda ima deset drugih medija koji glorifikuju vlast. Samim tim je normalno da će građani reći kako je nemoguće da su samo Južne vesti u pravu, a da ostali mediji nisu. Zato imamo problem da objasnimo prosečnom čoveku o čemu se radi, jer i najpametniji čovek na svetu svoj stav formira na osnovu informacija kojima raspolaže. Ukoliko ima nepotpune i netačne informacije njegov stav ne može da bude ispravan. Kada vlast kontroliše medije, ona kontroliše i stavove građana. Mislim da uloga novinara nije samo da informiše već i da edukuje. Potrebno je edukovati ljude da Vlada ne treba da vlada, već da upravlja i da bi vlast trebalo da bude servis građana. Kada bismo to lagano počeli da menjamo, mislim da bismo promenili i prespektivu običnih građana na to koja je čija uloga u društvu.

Novinarstvo je lep, ali težak posao. Šta biste poručili studentima novinarstva i budućim kolegama?

Predrag: Poručio bih im samo da razmisle da li žele da se bave novinarstvom. Koliko god to zvuči pesimistično, moraju da znaju šta ih čeka, kakvi izazovi i na kraju da li su uopšte spemni da se bave novinarstvom, jer ako krenu pa stanu to im neće biti dobro.

Ključne reči: intervju , Predrag Blagojević , tribina , sloboda medija , Južne vesti ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.