Pred skoro punim amfiteatrom Pravnog fakulteta, proslavljeni srpski novinar Vanja Bulić sinoć je održao predavanje na temu Kultura informisanja u raljama devedesetih. 

Na samoj tribini jedan od velikana srpskog novinarstva i pisac Vanja Bulić govorio je o jednom tamnom periodu naše istorije, kako je došlo do propadanja kulture informisanja tokom devedesetih i zašto se u tom periodu menja novinarska profesija i etika, kao i koliki je uticaj turbo-folka na kulturu u društvu i zašto smo na kraju tog procesa propadanja stigli do fenomena zvanog rijaliti. Nakon održane tribine, razgovarali smo sa Vanjom o stanju medija tokom devedesetih i danas.

Na koji način je građanski rat i raspad Jugoslavije promenio novinarstvo?

Vanja: Dovoljno je reći, da krenemo najbanalnije, kakve su muke roditelji imali onda da sačuvaju decu unutar porodice, da ih vaspitavaju, da ih pripreme za život − što je bilo teško, naravno, gledajući televiziju i ono što se događa. Na kraju krajeva, u mnogim porodicama su se događali smrtni slučajevi. Novinarstvo čine oni koji ga pišu, a takvi ljudi su ranjivi vrlo, mnogi su i osvetoljubivi. Mnogo je došlo gnevnih ljudi sa strane. S druge strane, druga strana ljudi, oni koji vode novine, oni su se obogatili tokom devedesetih godina. Oni koji su vlasnici novina neće dozvoliti nikome da piše ono što ne misle. U jednom smo začaranom krugu u kom se nije lako snaći. 

Koliko je novinarstvo danas podložno vlasti?

Vanja: Više nego ikad. To u svakom društvu, kada kažeš, odgovoriće više nego ikad. Nijedna vlast neće dozvoliti da ih novine toliko šamaraju do tačke koja njima ne odgovara. U novinarstvu vlast dozvoljava kritiku koja se može nazvati pet sloma kao što puštaju Zorana Kesića, ali oni znaju da nije velika gledanost. Dok im ne urade svi to u novinama, kao da nije ni on to uradio. 

Iz kog razloga danas u Srbiji ne postoje slobodni mediji?

Vanja: Slobodni mediji nikada nisu postojali. Kad bi svako govorio ono što misli, je l' to sloboda? Teško je govoriti o tome. Slobodni mediji su varka, oni nikada nisu postojali. 

Plašite li se da bi trenutna politička situacija mogla da dovede do novih devedesetih?

Vanja: Oni su odavno tu, to jest oni ljudi koji su devedesetih bili i sada su na vlasti. Apsolutno su sve isti ljudi tu koji su vodili Srbiju – SPS i radikali. Samo je malo drugačije danas. U SNS-u su u stvari nekadašnji radikali, jer Šešelj je njihov, zašto se ne kandiduje za predsednika? Kada je reč o vlasti, devedesete su se vratile, samo nema onoga što nam se događalo – mrtvi ljudi u kućama, leševi u Savi i Dunavu. Fitilj je kratak danas, nikada se ne zna gde će pući kod nekih drugih, a da ne pukne među nama. To jeste najgore. 

Smatrate li da je povećana tabloidizacija medija posledica toga što to publika zahteva ili je težnja za profitom glavni razlog?

Vanja: Uvek se treba vratiti zašto je došlo do tablodizacije, a razlog je zato što imamo društvo gde ne može istina da se kaže. Kada ne može da se kaže istina, onda se stvaraju tabolidi koji se rukovode poluistinom i simulacijama. I dalje smo zemlja nepismenih, neobrazovanih ljudi. Najviše se gledaju meksičke, španske serije, pa čak i Sulejman Veličanstveni koga su gledali pojedini na Književnoj večeri. 

Kako motivisati mlade novinare da u eri žute štampe poštuju medijski kodeks i deontologiju?

Vanja: Teško ih je motivisati. Novinari nisu ni u kakvoj misiji, oni su zanatlije. Pružaju se onoliko koliko im se to dozvoljava danas.

Ključne reči: pravni fakultet nis , vanja bulic , predavanje , amfiteatar ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.